ЗАПАД ОТВОРИО КАРТЕ: Шмит открио намере према РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

ZAPAD OTVORIO KARTE: Šmit otkrio namere prema REPUBLICI SRPSKOJ

17 decembra 2021

Ukoliko takozvani visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit uvede ekonomske sankcije Republici Srpskoj, to bi značilo da su sve karte na stolu otvorene. To bi značilo da cilj zapadnih država nisu mir, razvoj ili pomirenje, već unitarizacija BiH i njeno pretvaranje u protektorat u kome ne bi bilo nikakvog protivljenja sprovođenja zapadne volje.

Ovako banjalučki sociolog Vojislav Savić komentariše najnovije pretnje takozvanog visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Kristijana Šmita o uvođenju sankcija protiv Republike Srpske i njenih političkih predstavnika.



Uz opasku da se o eventualnim sankcijama prema Republici Srpskoj intenzivno pregovara, Šmit je, podsećamo, naglasio i o kakvim bi se sankcijama radilo. U pitanju je uslovljavanje uplate sredstava koja iz inostranstva stižu u BiH, a nije isključio i da iz fioke izvadi takozvana Bonska ovlašćenja.

Šmit ima vetar u leđa iz Nemačke, ali malo toga može da učini

Prema Savićevim rečima, poenta nije u tome koliko će Šmit konkretno da preti, već u tome šta on može.

„Njegova pozicija je ista kao i kada je došao u BiH. Danas je situacija čak i gora zato što nije uspostavio nikakav odnos sa barem jednom, a verovatno i dve od tri strane. To dovoljno govori o njegovom i ličnom neuspehu da se adekvatno snađe i komunicira sa svima“, kaže Savić.

Ako bude nastupao sa pozicija sile, Šmit će napraviti kontraefekat i od dijaloga će sve više odbijati Srbe, a verovatno i Hrvate, smatra on. Šmit ne uživa podršku dve od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN, Rusije i Kine. To znači da nijednu njegovu odluku, intervenciju ili značajniji međunarodni angažman ne može da odobri najviše telo svetske organizacije, smatra Savić.

Prema rečima istoričara Saše Adamovića, tolika Šmitova sigurnost proizilazi iz podrške koju je dobio od nove nemačke vlade, tačnije nove šefice berlinske diplomatije Analene Berbok. I sam Šmit pohvalio se tom podrškom.

„Treba da znamo da je imenovanje gospođe Berbok na mesto šefa nemačke diplomatije nešto što se ne može tumačiti kao povoljna vest za Republiku Srpsku, jer je ona kao pripadnica Zelenih, stranke koja ima prilično radikalnu levičarsku ideologiju, poznata po izrazitoj rusofobiji, a sledstveno tome i srbofobiji“, smatra Adamović.

Sa druge strane, iz Šmitovih izjava jasno se vidi da je zadovoljan aktivnijim učešćem administracije američkog predsednika Džoa Bajdena u BiH, što mu, dodaje naš sagovornik, daje dodatno ohrabrenje da izriče pretnje. Predstavnici Bajdenove administracije dolaze iz redova globalista koji već dugo vremena žali što američki posao na Balkanu nije završen na način na koji su oni zamislili.

„To, kada prevedemo, znači da bi oni želeli ukidanje, odnosno razvlašćivanje Republike Srpske, na čemu su radili tokom čitavog postdejtonskog perioda. Ali, kako je rekao budući američki ambasador Beogradu Kristofer Hil, kraj posla bi bio i primoravanje Srbije da prihvati takozvanu nezavisnost Kosova“, napominje Adamović.

Kristijana Šmita hrabri i to što se na antisrpskoj strani uključila i Velika Britanija, dodaje on. I tu činjenicu Šmit tumači kao veliku podršku sebi, zbog čega se oseća slobodan da preti merama protiv predstavnika Republike Srpske, dodaje on.

Upotreba Bonskih ovlašćenja radikalizuje situaciju u BiH

Ekonomske sankcije, koje kolektivni Zapad preduzima protiv neposlušnih država pod izgovorom borbe protiv korupcije su već odavno otrcana matrica, ali treba ih ozbiljno shvatiti, navodi Adamović. Ipak, prema njegovim rečima, Republika Srpska može da računa na pomoć, kako Srbije, tako i svih onih prijatelja koji bi mogli da joj efikasno pomognu.

Prema Savićevim rečima, ekonomske sankcije bile bi znak svrstavanja na jednu stranu i namere da se sve poluge iskoriste u cilju postizanja političkih ciljeva.

Ako Šmit, pak, upotrebi Bonska ovlašćenja, dodatno će radikalizovati političku situaciju u BiH, smatra Adamović.

„Korišćenjem Bonskih ovlašćenja, kriza u BiH dostigla bi svoj vrhunac. Upravo takva vrsta politike je i dovela BiH na rub opstanka jer je politika razvlašćivanja Republike Srpske proizvodila bunt Srba protiv takve politike“, kaže on.

Ukoliko Šmit posegne za Bonskim ovlašćenjima neće rešiti ni jedan problem u BiH, jer u tom slučaju Republika Srpska nema drugu opciju osim da pruži otpor. Sa druge strane, insistiranje Srpske na izvornim ovlašćenjima dobijenim u Dejtonu mogao bi da bude put ka stabilizaciji prilika u BiH. Međutim, očito je da zapadni centri moći nisu spremni na preispitivanje svojih politika, iako je jasno da ona već decenijama ne daje pozitivne rezultate, zaključuje Adamović.

Ne postoji mogućnost da Šmit primeni Bonska ovlašćenja – Oružane snage BiH ne mogu se upotrebiti bez pristanka Srpske, SIPA nema moć da učini bilo šta u skladu sa Šmitovom voljom – najjači instrument prisile je policija koja je pod kontrolom entiteta, objašnjava Savić.

„Ne vidim mehanizam pomoću koga on može da izvrši prisilu, osim ako neko ne objavi rat i krene „prsa u prsa“, ali mislim da to nije realna mogućnost i nije vredno te žrtve“, konstatuje on.

(Sputnjik)

KOMENTARI



5 komentara

  1. Kulak says:

    Kad sam bio mali, znao sam svoj pravac Oni bili katolici, a ja pravoslavac

  2. radmila says:

    Dobice vjetar u ledja za odlazak u tri lijepe...

  3. Ivke says:

    Pusika se to naziva na srbskom

  4. Beli Orao says:

    Uskoro, tj vrlo brzo će švaburdina da pobjegne a vidjećete i zašto !

  5. rade says:

    Turisticka viza za BiH je 90 dana.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *