ЗАПАД РЕШИО ДА ОТМЕ КЉУЧ РУСИЈЕ

ЗАПАД РЕШИО ДА ОТМЕ КЉУЧ РУСИЈЕ

3 јуна 2021

Иако на први поглед изгледа да се гнев дела Европе и Америке сручио на белоруског председника Лукашенка због принудно спуштеног авиона и ухапшеног опозиционара Протасевича, прави разлог треба тражити на другој страни. Реч је, наравно, о геополитици, о чињеници да Александар Лукашенко држи у својим рукама — кључ Русије.



A драгоцени кључ који Запад толико жели, представљају такозвана „Смољенска врата“, улаз у Смољенск, стари руски град који се налази у области на граници с Белорусијом, који је увек био први на удару кад су европски завојевачи кретали на Москву. Туда је својевремено прошао Наполеон, с те стране је ударио и Хитлер. И један и други су поломили зубе.

Зашто су важна „Смољенска врата“ — кључ Русије

Зато је данас, кад се „колективни Запад“ заверио против Русије, важно ко контролише та „врата“.

Лукашенко то чини још од распада Совјетског Савеза користећи с једне стране предности географског положаја, а с друге, одбијајући нападе оних који би желели да од Белорусије створе Украјину или Грузију. Или — било коју од бивших совјетских република у којима су владе попадале као куле од карата под ударом „демократских револуција“.

Други разлог који Белорусију чини важном стратешком тачком је такозвани Сувалки коридор. То је територија између Пољске и Литваније дугачка око 60 километара која повезује балтичке земље са осталим земљама НАТО-а. Алијанса тај коридор сматра најнезаштићенијом територијом у случају удара са истока, то јест — са стране Белорусије.

У потенцијалном рату, Русија би преко Белорусије веома брзо могла да заузме тај коридор, балтичке земље би биле одвојене од остатка НАТО-а, Русија би стигла до Калињинграда, своје енклаве у Немачкој…
А онај ко контролише Крим и Калињинград, држи под војном контролом велики део Европе.

Зато је интерес Запада да Белорусију укључи у своју орбиту, да она не буде одскочна даска за евентуални руски поход ка Калињинграду, а руски интерес је да Белорусија не постане нова Украјина, нити чланица Северноатлантске алијансе која би Русији могла блокирати пут до енклаве у Немачкој.

Боље и домаћица, него — Лукашенко

Зато је ова мала, али земља у којој се живи боље него у многим постсовјетским државама, стална мета покушаја Запада да је увуче у своју орбиту.

Ти покушаји се манифестују час потпуним одсецањем те земље од Европе и проглашавањем њеног лидера за „последњег диктатора“, час нуђењем „шаргарепе“ да би променила страну, па „штапом“ — организовањем обојене револуције која би Лукашенка однела са политичке сцене, а на његово место довела било кога — макар то била и особа која је на изборима добила само шест одсто гласова и објавила да је „само домаћица, коју не занима политика“.

Међутим, ни проглашавање избора нелегитимним, ни протести, ни убрзана обука „домаћице“ за посао председника државе, нису елиминисали белоруског лидера.

Зато се досадашњи колико-толико прикривени покушаји замењују отвореном агресијом. При томе се користе потпуно бесмислени поводи, какав је принудно спуштање авиона у Минску, што је заправо рутинска операција, предвиђена правилима ваздушног саобраћаја — кад неко јави да је бомба у авиону, авион се обавезно спушта на најближи аеродром. То је аксиом.

А ни спуштање авиона да би се ухапсио неки путник такође није ништа ново. Радили су то и Израел, и Иран, и Турска… Да би ухапсили Сноудена, Американци су приземљили авион боливијског председника Ева Моралеса. И ником ништа, ни вике, ни дреке, ни санкција… Као што их није било ни кад је Америка убијала људе на туђој територији. И то председнике држава који им се нису допадали.

Покушај економског уништавања Белорусије

После свих пропалих покушаја уклањања Лукашенка који им је измакао из руку сваки пут кад су поверовали да су га приволели свом царству и својој, антируској политици, на реду је акција кажњавања — економског уништавања државе, што, наравно, нема никакве везе са спуштањем авиона.

Затварање белоруског неба за стране авионе неће само уништити авио-компанију „Белавија“, већ и међународни аеродром „Минск 2“, у који је уложен огроман новац. Претња да ће се затворити и копнени међународни саобраћај кроз ову земљу, учиниће је слепим цревом Европе. Биће онемогућен извоз калијума и нафтних деривата, што ће значајно утицати на буџет државе.

Чак и пројекат „Нови пут свиле“ рачунао је на Белорусију где је требало да се направи складиште, одакле ће се роба паковати и слати у Европу. Већ су замрзнуте европске инвестиције од 3 милијарде долара и забрањено размештање еврооблигација како би постала „слепо црево“ Европе.

Можда да питамо Асанжа…

Све је јасно и није потребно правдати се лицемерним вапајима за демократијом и људским правима човека за којим је Белорусија расписала међународну потерницу и који се хвали да је ратовао на страни нацистичке организације „Азов“ у Донбасу.

Уосталом — ако је хапшење опозиционара стварно био прекршај — која је казна за то у Европи? Да ли се због тога смењује председник? Можда да питамо Асанжа?

Наравно, увођење демократије уценама и силом такође није нова појава. Само, изгледа да су се и овог пута прерачунали. Белорусија је сувише важна за Русију да би дозволила да на тај начин буде уништена. Ни економски ни војно.

Зато није случајно што Лукашенко лаконски одговара: Ако затреба, руска војска ће за један дан ући у Белорусију.

Шта би се даље догодило — егзекутори знају из искуства.

(Спутњик)

KOMENTARI



4 коментара

  1. мики says:

    Калињинград није Немачка!!!

  2. Beli Orao says:

    Попиће безбол палицу какву су одавно заслужили !

  3. Риста says:

    На жалост, зна Запад шта ради. Неопрезни, лакоми и по "свом" подметнутом и глупавом мишљењу, већина тих народа мисли да ипак живи незаслужено и неоправдано сиромашно због своје власти а баш то је нанело страховите ударце Источним народима. Постали су још сиромашнији, пали у ропство Запада као Грузија и Украјина а на том путу је и Јерменија, па додајмо још и бивше државе СФРЈ као и Србију, наравно, па већину источно европских држава бивших чланица Варшавског пакта и ето ти слике која лако може да се догоди у Белорусији после Лукашенка а можда и пре. Ако се не уједини са Русијом, Белорусија срља у слом и ропство раније или касније. Не жури се Западу и сто пута сам писао да време ради за запад а против Русије и наравно Белорусије. Запад је на крају успео да сруши Милошевића готово непораженог у ратним акцијама баш због глупавих Срба, подоста Црногораца који су се прикључили Србима и подоста тихих и закулисних Хрвата и мађара који су сви редом чинили банду која је срушила Србију Српским пролећем. То се спрема и у Белорусији па ако не може са Лукашенком, моћи ће после. А кад би се Белорусија прикључила Руској Федерацији, песма би била сасвим мелодичнија. Додуше, не баш пресрећно решење за Белорусе, али ипак једино решење које ће их сачувати у целини. Свако друго решење је права трагедија за Белорусе. Чини ми се да су Белоруси прилично у закашњењу и да су већ кренули у трагичном правцу. Још није толико активно али ни Лукашенко нема баш неко време испред себе. То што Лукашенко гледа на све начине да опстане али да се не прикључи Русији, страшно ме нервира и не волем га више као некад. Говедо Белоруско - мој лични став за овог данас залуталог и изгубљеног а пре некако великог човека. Понаша се готово као и Вучић али није квислинг. Па зашто онда? Вучић није у стању и не може да позове Русе и да им дозволи статус као НАТОу, али сви знамо да смо окупирани и да Вучић не влада. А зашто Лукашенко није отворио бар једну руску базу у Белорусији? Ствар тактике једног белоруског говечета који ће на крају оставити Белорусију на милост и немилост Западу. Ја то видим већ данас али по обичају реакција мојих Срба ће бити другачија од мојих ставова. А на крају ће ћутати када се остваре моје црне прогнозе. Као и увек. Тачно је да Америци недостаје Белорусија и да ће сачекати да Лукашенко оде па макар то потрајало и неколико година. Без уједињења са Русијом Лукашенко неће опстати још дуго. Говедо једно уображено и зането.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u