Запад жели рат са Русијом, а не мир

Запад жели рат са Русијом, а не мир

3 марта 2015

americanrussiannavy 6547Када је споразум Минск 2 званично најављен 12. фебруара 2015. године, по први пут је владало веровање да је окончање конфликта у најмању руку могуће. Чинило се да су обе стране конфликта коначно кренуле путем ка мирном договору како би се окончао рат који је однео на хиљаде недужних живота у областим Доњецка, Луганска и околним регионима. Изгледа да је све била пуста жеља.

Док су Француска, Немачка, Русија и Украјина преговарале о условима споразума, у Доњецку и Луганску се одвијала сасвим друга прича. Украјинске снаге су наставиле да гранатирају цивиле у Доњецку, док су проруски побуњеници наставили спорадично да се боре за Дебаљцево. Наравно, није ни било за очекивати да ће рат да стане док се политички лидери окупљају око округлог стола.

Међутим, наставак конфликта није био једини проблем. Деловање Кијевских војних и фашистичких паравојних формација, показало је да су САД и Кијев заправо заинтересовани за ескалацију рата, пре него за мир.

Али како је то могуће кад је украјинска војска у неколико наврата поражена од стране побуњеника? Просто, САД и Кијев су желели да искористе преговоре у Минску и ескалирају рат у тишини, крешећи кључне одредбе споразума. Такорећи, Минск 2 је био анулиран чим је ступио на снагу.

Иако су се сви надали и још увек се надају да ће Минск 2 довести макар до привременог мира, неизбежна реалност јесте да је то политички документ, дизајниран за односе са јавношћу, а не прави споразум између две зараћене стране.

С једне стране, стратегија јесте да се у центар ставе преговори, уз наглашавање да Запад „тежи миру“, што се види из силних похвала немачке канцеларке Ангеле Меркел. Заиста, Немачка може да изгуби много тога с обзиром на то да се рат у Украјини наставља.

Став Берлина је да се Европа коцкала са Украјином и изгубила, а да су преговори успостављени како би се смањиле тензије са Русијом и Европа повукла из све опаснијег рата. Међутим, истог тренутка када је Меркелова села за сто наспрам Путина у Минску, њени партнери у Вашингтону су се одлучили за много агресивнију и опаснију политику.

Истог дана када су се одвијал преговори у Минску, 11. фебруара, Реутерс је објавио да је војска САД одлучила да обучава Украјинце у марту. Дакле, док су Меркелова и Оланд нудили гранчицу маслине, војни званичници САД су описивали на који начин ће Вашингтон ескалирати рат.

Командант војске САД у Европи, Бен Хоџс, рекао је: „Обучаваћемо украјинску војску за безбедносне задатке, медицинске задатке, за функционисање у окружењу у којем Руси ометају комуникације, али и како да се одбрани од руске и побуњеничке артиљерије“.

На шта Хоџс тачно мисли под „безбедносним задацима“? Да ли се то односи на контролу улица окупиране територије Украјине? Читава прича се свакако слаже са Порошенковим упозорењима да ће се увести војна управа на улицама Украјине.

Хоџсова изјава је састављена тако да направи илузију да ће војне снаге САД пружати само обуку и подршку за „одбрану“. Ипак, јасно је да се такав вид обуке неће завршити само на одбрани и да је прави циљ контранапад.

Наравно, Хоџс није једини који указује на планове САД. Сам председник Обама је рекао уочи преговора у Минску да се разматра могућност о слању смртоносног оружја за одбрану и да САД разматрају о другим опцијама за помоћ Украјини да се одбрани од руске агресије. У преводу, САД желе да ескалирају рат тиме што ће пружити додатну материјалну подршку Украјини у нади да ће Русија одговорити на неки начин, а затим ће окривити Русију за ескалацију коју су сами започели.

Дакле, с једне стране Немачка и Француска заговарају мир, док САД заговарају рат. Иако то не би требало да представља изненађење за све оне који прате дешавања у Украјини, јасно је илустровано до које мере су САД и НАТО свесни неизбежног војног пораза Кијева.

Минск 2 је пропа пре него што је уопште био и направљен. Ипак, намеће се питање да ли су одредбе тог споразума уопште изводљиве за имплементацију?

Минск 2: Страни елементи

Једна од кључних одредби споразума се односи на присуство страних елемената и њихово повлачење. Споразум позива на „повлачење свих страних оружаних формација, војне опреме и плаћеника са територије Украјине под надзором ОЕБС-а“. Такође се наводи да мора доћи до „разоружавања свих илегалних групација“. Сматра се да су Запад и Порошенко одговорни за ову одредбу, пошто од самог почетка сматрају да су проруски побуњеници у ствари „страни терористи“.

Заиста, према тој одредби, сви волонтери из Русије, Шпаније, Француске, САД и других делова света који су дошли да се боре на једној од страна, морају да се повуку са територије Украјине. Наравно, очигледно је да је Москва пристала на ту одредбу јер је свесна да Кијев и Вашингтон не могу да је испоштују. Плаћеници САД се у Украјини боре од самог почетка.

Према немачким обавештајним службама, бар 400 плаћеника САД из фирме Ацадеми или Блацкwатер (који су одговорни за ратне злочине у Ираку и на другим местима), делује у Украјини од самог почетка конфликта. Само њихово присуство у Украјини би требало да натера људе широм света да се запитају.

Наравно, горе наведена информација је само део који је исцурио у немачке новине. Ко зна колико још формација САД и НАТО плаћеника има у Украјини и колико их је било од почетка конфликта.

Не смемо заборавити силне снимке и фотографије, али и сведочења која доказују да су ове групе активне у Украјини. Крајем 2014. године, ИТАР-ТАСС је објавио да ће 3,5 милиона долара бити потрошено на обучавање „експерименталног батаљона“ са 550 украјинских војника.

Свеукупно, умешаност плаћеника САД и НАТО-а у Украјини је огромна. Међутим, то никако не доспева до мејнстрим медија на Западу.

Дакле, САД истовремено говоре да „разматрају“ о наоружавању украјинских снага, док са друге стране већ имају своју војску у Украјини. Оне једном руком држе нож под грлом, а другом прислањају пиштољ на слепоочницу. Толико о Минску и дипломатији.

Док политичари преговарају о миру и повлачењу тешке артиљерије, САД пажљиво ескалирају овај већ видно пропали заступнички рат. На тај начин Вашингтон поткопава интересе својих европских партнера и било какве изгледе да ће настати мир. Али у томе је и поента, зар не? САД немају ништа против да Украјина гине, док они упиру прстом у Москву. Коме год да иду на душу, крваве мрље невиних у Украјини никад неће бити опране.

Када би се споразуми из Минска поштовали, конфликт би се завршио. Украјинци то желе. Новоруси такође то желе, али САД не желе. САД неће одустати док не испровоцирају Русију.

Интересантно је да, иако Кијев не пристаје ни на какве компромисе, Новорусија и даље прати споразуме и да је почела да повлачи тешку артиљерију.

(Webtribune.rs)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u