ЗАПАДНИ ЕКОНОМИСТИ У САВ ГЛАС: Бајден је угрозио долар!

Tweet

Током 1960-их, француски министар финансија Валери Жискар д’Естен дао је чувену изјаву да статус долара као неоспорне резервне светске валуте даје Вашингтону „прекомерне привилегије“. Прошле недеље, Џо Бајден је показао да је Д’Естен значајно потценио ситуацију.

Међу корацима америчког председника за санкционисање Владимира Путина поводом бруталне инвазије на Украјину налази се и фактичко одсецање Русије од доброг дела њених девизних резерви. Тржишта су била исто онолико запањена колико и Путинова централна банка, која је планирала да употреби 630 милијарди долара вредну ратну касу како би стабилизовала економију којој сада агенције за кредитни рејтинг дају статус „економија смеће“.

Дилан Грајс, британски хеџ фонд менаџер из Колдервуд кепитала, говори у име многих када каже да „никада није видео овакво претварање новца у оружје“. А онда и обрт: „На ову карту се може одиграти само једном“, упозорава Грајс. „То је прекретница у монетарној историји – крај хегемоније америчког долара“.

Можда. Али до тада је за Русију ово ударац право у утробу.

Рушење руске тврђаве

Централна банка Русије (ЦБР) је, како каже економиста Жерар ди Пипо из Центра за стратешке и међународне студије, нагомилала џиновске резерве које одговарају двоструком износу руског увоза годишњег увоза и премашују трећину руског БДП-а.

„Многи су ове позамашне резерве називали ‘руском тврђавом’“, каже Ди Пипо. Међутим, „санкције су развалиле зидине те тврђаве тако што су озбиљно ограничиле способност Централне банке Русије да послује у водећим иностраним валутама и одсекле руске банке од SWIFT-a и појединих трансакција“.

Бајденов потез је „практично учинио да највећи део резерви Централне банке Русије постане безвредан јер су јој трансакције у тим валутама забрањене“, процењује Ди Пипо и наставља: „Санкције ће наметнути огромне трошкове руској економији, фактички је одсецајући од међународног капитала, изазивајући валутну кризу, потенцијалну банкарску кризу и њен највећи финансијски шок још од дужничке кризе из 1998. године“.

Штета се гомила. До другог марта, руска рубља је изгубила преко 30 одсто своје вредности у односу на долар. Дана 28. фебруара, ЦБР је пожурила да удвостручи своје кључне каматне стопе на 20 одсто како би стабилизовала мењачке курсеве и увела контролу капитала.

Агенције за кредитни рејтинг су се удружиле да срозају Москву на статус смећа, док ризици од неизвршења новчаних обавеза постају све већи. Руска економија већ је испала са листе првих десет и сада каска за јужнокорејском.

Осврћући се на прошла искуства, њена немогућност да исплати државне дугове 1998. године убила је Дугорочни хеџ фонд за капитални менаџмент, што умало није довело до светске кризе.

Долар на ивици ножа

Стратег Креди Свис АГ Золтан Пожар подсећа да ратови често воде до великих ломова валута.

Уколико се централни банкари једног дана пробуде и увиде да њихове планине девизних резерви у ствари не представљају прави новац – што је политички еквивалент трговца криптовалутама који је заборавио шифру – светском финансијском систему предстоји историјски шок.

Како ће овај шок тумачити Кина – која је, заједно са Јапаном, међу два највећа власника америчких државних обвезница?

У Бајденову корист, замрзавање руске имовине представља пример реалполитичке бриљантности. За његовог претходника Доналда Трампа причало се да је држао Путина, севернокорејског лидера Ким Џонг Уна и друге ривале дезоријентисаним. Е па, Бајден је управо свим ауторитарцима који гомилају доларе одржао час о неконвенционалним методама држања противника у неизвесности.

Међутим, постоји и лоша страна тог потеза. Бајден је, како Пожар примећује, такође послао јасну поруку да ниједна држава не може бити сигурна да ће моћи да се ослони на сопствене девизне резерве у тренутку кад јој буду потребне.

Другим речима, зашто би неко гомилао доларе ако они могу постати недоступни баш онда када му је потребна највећа ликвидност? Овај преседан намеће егзистенцијална питања о одрживости послератног система из Бретон-Вудса.

Када се украјинска криза смири – уколико се смири – Бајденов доларски гамбит могао би да увећа хитност за новим монетарним поретком, новим резервним средством и глобалним системом мање зависним од банковних рачуна и девизних резерви централних банака.

До тада би девизне резерве Кине могле да постану највише анализирани финансијски податак на свету.

Примарна позиција

Ипак, Русија и водећи светски држаоци долара за сада су заглављени у данашњем долароцентричном трговинском универзуму.

Марк Чендлер са Банекбеерн Глобал Форекса каже да не верује како Русија може да напусти долар у скорије време. Москва се, каже он, „суочава са истим проблемом као и увек – нема јасне, уверљиве алтернативе“. Евро отпада пошто су Европљани „такође санкционисали руску Централну банку, па алтернатива не може да буде заједничка европска валута“. Јен би могао да се покаже подједнако непоузданим.

Економиста са Корнел универзитета Есвор Прејсед указује да су „распрострањене спекулације о томе да, једном кад се прашина слегне, Кина, Русија и други ће интензивирати напоре да се ослободе система којим доминира долар и тако смање своју финансијску рањивост“.

Али и он додаје: „Реалност ће вероватно бити далеко мање драматична“.

Да не буде забуне, Прејсед каже да би неке промене које су већ у току као последица нових технологија могле да добију на замаху. „Али додаје да, „фундаментална структура светских финансија, укључујући статус водећих резервних валута, неће бити лако уздрмана“.

А зашто неће? „То би захтевало дубинске реформе које Кина и Русија одавно избегавају“, подсећа Прејсед.

Кина ради на тим реформама практично од 2016. године, када је Међународни монетарни фонд додао јуан у корпу водећих валута са статусом „специјалних права вучења“.

Међутим, председник Си Ђинпинг и даље одбија да учини јуан потпуно конвертибилним, појача транспарентност или учини Народну банку Кине независном.

Исход је, како каже економиста Бери Ајхенгрин са Берклија, да кинеска валута може брзо да расте као трансакциона валута, али тешко да ће убрзо постати сигурна лука. Нити ће приватне криптовалуте да замене долар. Један је разлог: то што руски олигарси користе криптовалуте да тајно пребацују милијарде могло би да натера САД, Европу, Јапан и друге да жестоко ударе на средства која се базирају на блокчејну (технологија на основу које функционишу крипто валуте; прим. прев).

У скорашњем истраживању Сити група је изнела закључак да је свет криптовалута више оријентисан ка спекулацијама него ка заштити државног богатства.

Злато је увек ту. Али његов скорашњи скок већ претвара жути метал у робу за којом на тржишту постоји велика тражња.

С друге стране, како Чендлер каже, хартије од вредности које издаје америчко Министарство финансија нуде „принос, ликвидност, транспарентност и безбедност“. Другим речима – све оно што криптовалуте и њихова кретања цена налик на ехокардиограм не нуде.

А ту је и питање трансакција.

Вашингтон, примећује Прејсед „има огроман утицај на SWIFT систем“. Кина би могла да прошири своју верзију SWIFT-a, али таквим мрежама је потребно време како би се усавршиле.

„Да ли би“, пита се Прејсед, „Кина и Индија могле да омогуће Русији да избегне ефекте санкција? Релативно скроман утицај ових економија на светске финансијске токове и њихова изложеност секундарним санкцијама ограничава одрживост овог решења. Али сигурно је да ће ове државе научити лекцију да је потребно да смање своју рањивост на санкције. У појединим димензијама то ће бити изводљиво, док у неким другим неће“.

Оружје или веза?

Ту је и питање да ли је Кина заправо заробљена.

Годинама су многи инвеститори сматрали да то што Пекинг држи 1.1 билиона долара хартија од вредности америчког трезора значи и да он ужива непријатно висок ниво утицаја на Вашингтон. Економисти су дуго третирали 3.22 билиона долара кинеских резерви као геополитичку снагу – као ултимативни фонд за црне дане уколико дође до имплозије кинеског система банкарства из сенке.

Уколико Кина или било који други водећи азијски власник америчког дуга почео да се решава огромних количина хартија од вредности америчког трезора, уследио би хаос. Чак и сама вест да Јапан, Кина, Тајван, Јужна Кореја или неко други смањује нове набавке америчких хартија од вредности могла би да разори глобална тржишта.

Међутим такав скок глобалних стопа оборио би потражњу за кинеском робом. Тако настаје нека врста динамике „узајамно загарантованог уништења“ између Пекинга и Вашингтона, што би могло да примора Кину да ипак задржи доларске резерве.

Према томе, дугорочне импликације Бајденове одлуке да одвоји Путина од стотина милијарди долара државног новца и даље је немогуће проценити.

Прошле недеље, један други француски министар финансија – овог пута онај актуелни, Бруно ле Мер – доспео је на насловне стране када је рекао да би протеривање Русије из SWIFT-a било „финансијско нуклеарно оружје“.

Бајденов тим отишао је и корак даље од тога. Како ће Путин реаговати – остаје отворено питање. Оно што је неоспорно јесте да послератни финансијски систем никада више неће бити исти.

(Превео Владан Мирковић/Нови Стандард)

(Извор Asia Times)

Tweet