Zapadni političari će se od sad plašiti Putina, zato što on zahvaljujući Snoudenu o njima zna sve

Zapadni političari će se od sad plašiti Putina, zato što on zahvaljujući Snoudenu o njima zna sve

14 jula 2013

Snouden RusijaPiše: Dmitrij Sedov

Svetski skandal sa Edvardom Snoudenom iznenada je obasjao oblasti međunarodne politike koje su do tog trenutka bile u senci.

Kao prvo, postala je očigledna uloga lidera južnoameričkih država u organizovanom suprotstavljanju američkom imperijalizmu.

Jasno je da je usled raspada socijalističkog sistema i gigantskih napora zapadnih medija, termin “imperijalizma” praktično izbačen iz političkog rečnika, ali zbog toga ren nije postao slađi od repe. Američki imperijalizam je ostao isti i svojim ponašanjem svakodnevno dokazuje činjenicu svog postojanja. Uključujući i blokiranje maršrute puta predsedničkog aviona suverene Republike Bolivije. Reakcija na ovaj trik predsednika zemalja regionalne organizacije ALBA, pokazuje da su Amerikanci svojim grubim uvrtanjem ruke svima onima koji nisu voljni da se podvrgnu potpunoj rendgenoskopiji “dosadili” narodima Latinske Amerike.

Nad svetom se nije nadvio samo sistem “Prizma” nego i sistem “Ešalon” koji kao usisivač usisava u sebe svaku sumnjivu reč u efiru i obrađuje sve informativne tokove sa ne baš razumljivim ciljevima.

Sistem „Ešalon“ i reč terorista

Iskreno rečeno, uopšte mi nije jasno zbog čega će se “Ešalon” usredsrediti na reč “terorista” i ubuduće snimati svaki razgovor moje žene i tašte. Da, moja žena me ponekad nazove teroristom i to nije najgrublja poruga koju ona zna da izgovori. A i tašta me smatra neprijateljem čovečanstva, ali zašto njihova debata interesuje veliku Ameriku?

Jasno je, na primer, da je uvek korisno snimanje seksualnih užitaka Berluskonija ili nekog drugog seksualnog mešetara iz ranga visokih političara. Dakle, kažu da je Hajnrih Himler snimio na filmskoj kameri masturbiranje u Rajh kancelariji Rudolfa Hejsa, tako da se on od sramote ukrcao sa padobranom na avion i iskočio na teritoriju Velike Britanije. Bilo je to pismeno uklanjanje konkurencije.

Ali zašto da Amerika snima takve akte nezaposlenih Francuza, koji su zbog besparice izgubili mogućnost posete omiljenim javnim kućama?

Možda je Amerika poludela? Evo šta o tome kaže Edvard Snouden, direktno ukazujući na klinička oboljenja mozga. Samo pacijent sa manijom gonjenja u svakom prolazniku vidi svog ubicu i sumnja na sve redom, sve do male dece. Promenjivoj demokratskoj vlasti nisu potrebna čak ni izdvajanja iz obimnog informativnog potoka koja po celom svetu prikupljaju “Prizma” i “Ešalon”.

Zašto je potrebno Americi da zna da broj tajnih homoseksualaca u V. Britaniji iznosi više od 17% od ukupne muške populacije i da oni u jatima posećuju Tajland gde ih očekuju dečaci koji po ugovoru zadovoljavaju njihovu udobnost tokom odmora? Na kraju krajeva, pitanje moralnog raspada britanskog društva spada u nadležnost sociologa.

No, američkim poreskim obaveznicima će na nos iskijati ovakve informacije.

Zbog čega iz efira prikupljati sve tračeve o razvodu braka ruskog predsednika? Zar nije bolje zanimati se nečim drugim?

Kakva je korist od toga što Amerikanci prisluškuju razgovor Angele Merkel i Vladimira Putina? I bez toga će Angela sve izrecitovati Baraku. Naravno, njemu će biti prijatnije kada proveri da mu je Angela veran saveznik. Ali sve zavisi od cene pitanja.

Reklo bi se da je to zagonetka: zašto se pragmatični Amerikanci toliko bave sumnjivim zadovoljstvima?

Od 11. septembra sve je krenulo naglavačke

Odgovor na ovu zagonetku možda leži u razmatranju same prirode imperijalizma. Budući da predstavlja sistem koji guši živote drugih naroda, imperijalizam tovi svoje specijalne službe i aparat totalne kontrole do neverovatnih razmera. To se dogodilo i Americi. Posle 11. septembra 2001. godine Patriotskim aktom ove “najdemokratskije države na svetu” sve je obrnuto naglavačke. Kao dopunu i bez toga glomaznoj CIA i FBI stvorene su dopunske službe i ministarstva koje treba sve da prate. Ta tajna imperija je pozvana da obezbedi Ameriku od budućih terorističkih napada. Ali pošto se terorizam i ostale mahinacije neprijatelja Amerike ne ograničavaju samo na teritoriju SAD, pristupilo se preuzimanju kontrole nad celim svetom.

U skladu sa zakonom Parkinsona, svako ministarstvo ima pravo da naduvava činjenice. Njihovo rukovodstvo može u svakom trenutku da zatraži gde poželi, hitnu potrebu za proširenjem i povećanje svojih državnih nadležnosti. To se događa i sa američkim tajnim službama koje Kongres ne ograničava u njihovim beskrajnim zahtevima za sopstvenim širenjem. Kao što vidimo, Kongres je došao sebi tek kad su iz tih ministarstva počele da cure informacije o zlim delima samih kongresmena.

A obična Amerika, za razliku od Kongresa, već je sve shvatila. Ona je ogorčena. Prema anketama, 55% Amerikanaca podržava Snoudena – mladog borca protiv imperijalizma.

Američke tajne službe sumanuto jure za Snoudenom, nadajući se da će ga ućutkati. Ali ovaj mladić je odlučan da se sa tim zakulisnim užasom zvanične Amerike sa kojim se suočio, bori do kraja.

Uveren sam da ćemo po meri njegovih saznanja mi saznati da smo svi učesnici tog rijaliti-šoua koji je počeo u V. Britaniji i zove se “Veliki brat”. Svi učesnici tog šou-programa se kao na rentgenu snimaju od jutra do večeri, uključujući i nedopustive najintimnije detalje.

Nema sumnje da su u američkom “Velikom bratu” fiksirani svi ljudi – i veliki i mali, sa svim pojedinostima njihovog intimnog života. Amerika se plaši ovog razobličavanja jer će postati jasno da je američki imperijalizam dostigao tu fazu truljenja u kojoj se svaka ljudska prljavština na sistematski način iskoristi na korist vladajućih krugova. Istina o svemu tome će izgledati odvratno.

I nisu uzalud latino-američki predsednici uporedo sa kritikom Amerike pozvali Snoudena sebi. On predstavlja informacioni pendrek koji može da sruši sa visina svakog delatnika i najvećih razmera.

Pametna i mudra igra Putina i Rusije

Međutim, Vladimir Putin je ispao pametniji od svih. On je za pružanje političkog azila postavio E. Snoudenu uslove da se ne bavi nanošenjem političke štete svojoj zemlji. To je potez velikog političara, koji jednim udarcem ubija više muva.

Gospodin Snouden je 12. jula tekuće godine prihvatio ove uslove i zatražio politički azil u Rusiji. Šta to znači?

Vladimir Putin je učinio lep gest prema Zapadu, na koji se mora odgovoriti sa zahvalnošću.

Snouden neće otvoreno nanositi štetu svojoj zemlji. Ali i 4 njegova lap-topa sa informacijama neće se istopiti u prostoru. Rusija će imati pristup njima.

Zapadnim političarima neće biti tako jednostavno da se sreću sa Vladimirom Putinom, svesni da on ima izveštaj o njima koji ne zna čak ni njihova žena. Možda zna sve, ne samo o gresima u krevetu, nego o političkim gresima. Na primer, tajnu o ubistvu Huga Čaveza.

Bez obzira koliko E. Snouden bude poslušan u Rusiji, ko može garantovati da se neka činjenica koju je on doneo neće pojaviti u nekim drugim delovima sveta?

Amerikanci će učiniti sve što je u njihovoj moći, da se dočepaju Snoudena. No, verujući duhu saradnje i vladavini prava, Rusija ima sve osnove da ih odbije.

Pogotovo što je prinudila izbeglicu na ćutanje. A mogla je da to ne uradi.

Bravo Vladimire Putine! Bravo Edarde Snoudene!

Ujka Sem je sa revolverom u ruci trčkarao po svetskim stepama, ali nikako nije mogao da vidi prokletog begunca. Ali zagušujući oblak skandala koji je podigao Snouden, dobija sve veće razmere.

Preostaje im samo da od sramote sami sebi pucaju u debelo meso i zavuku se u iznenadni gubitak pamćenja.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *