Zapanjujuća sličnost između Hitlera i američkog Novog svetskog poretka

Tweet

Piše: Milenko Višnjić

Države ili geografski pojmovi: Koreja, Vijetnam, Kuba, Latinska Amerika, Srednji i Bliski istok, Somalija, Nikaragva, Sudan, Irak, Avganistan, Venecuela, Srbija, Libija, Sirija, Iran i mnogi drugi, decenijama su privlačili medijsku pažnju zbog svoje  „problematičnosti“. Neke od pomenutih država, Zapad je potpuno ili delimično uništio. Predsednici – domaći i strani: Kastro, Džon Kenedi, Robert Kenedi, Sadam, Milošević, Gadafi, Čavez, Mubarak, Al Asad, Ahmedinedžad, Lukašenko i drugi, unapred su osuđeni na smrt i svi su se nalazili ili se još nalaze, kao prepreka, na putu  „odbrane Slobodnog sveta i njegovog načina života“; na putu planova – Novog svetskog poretka (NSP).

Primičući se cilju, za trenutak se osvrnimo samo na neke  „uzvišene“ pojmove iz rečnika NSP, a kasnije i činjenice u vezi s tim: Uzvišen moralni cilj, Strateški metodi, Uzvišen plan NSP, Trilateralna komisija, Bilderberg grupa, Uzvišena moralna doktrina, Nadnacionalni suverenitet, Intelektualna elita i bankari, moć banaka Vol Strita, slobodna trgovina, profit samo najbogatijim, uvoz bez carine – izvoz po standardima EU… i zajedno dođimo do odgovora: zašto je meni i još nekim ljudima, teško prihvatiti i shvatiti pomenute pojmove i vrednosti!? Šta strši iz ovih melozvučnih izraza? Upadljivo je, da u pomenutim pojmovima ima mnogo superlativa – sve je najviše, uzvišeno, najbolje – sve naj. Zar ovo ne liči na logiku kopije; kopija prakse, upravo onakva kakva je bila u nacističkoj Nemačkoj –  „svi drugi su ispod naše rase“.

Oslanjanje na doktrinu nacista

Da je duga istorija američkih lažnih izgovora za okupaciju neke države, dobro nam je poznato. Nekima je bliska i činjenica da su vođe – stratezi NSP, još od 1945. godine, svoju strategiju oslanjali na doktrinu nacističke Nemačke. Kroz proteklih 40 i više godina, republikanac Kisindžer i demokrata Bžežinski, bili su desna ruka Dejvida Rokfelera i  „legalno“ izabrani lideri Trilaterale i Bilderberg grupe; lideri, spremni na svaki plan i akciju, pa i na najgore: masovna ubistva civila – domaćih ili stranih, s ciljem ostvarenja  „interesa SAD“; odnosno, gledano na duži rok, sve u cilju prisvajanja i pljačke stranih energentskih resursa i još, što – šta pride.

Rokfelerova bankarsko – naftna imperijalna linija, doseže tridesete godine minulog veka, do vremena nacizma; tačnije, do aktivnosti polubraće Dalest, javnosti SAD poznate zbog obilne pomoći Hitleru i, jednom od njih, presude za veleizdaju. Pre Drugog svtskog rata, Rokfelerova fondacija je osnovala i razvila program  „nemačke rasne higijene“ – stvaranje Hitlerovih jugenksa; Rokfelerov gigant – Standard oil, u saradnji sa I. G. Farbenom, nabavljao je i dovozio naftu Hitleru. Teoretičar – Leo Štraus, privlači posebnu pažnju, delujući u samom vrhu hijerarhije NSP, kao njegov glavni filozof. Možda je dobro i pažnje vredno napomenuti, a zašto to i ne reći, da pomenuti planeri strategije NSP, svi do jednog, potiču iz centralne Evrope. Podrazumeva se, da se ovo odnosi samo na geografsko poreklo.

Planovi: genocid, GMO i ekonomski ratovi

Odmah posle Drugog svetskog rata, arhiktektura plana –  „Glavni plan“, brzo je osmišljena i još brže počela sa primenom, kako u strategiji i globalnoj politici, tako i u vojnim akcijama; napadima, za koje se prethodno stvarala nepodnošljiva kriza; kriza, zamišljena kao izgovor napada, početak razaranja i pljačke prirodnih resursa, imajući logističku osnovu i pomoć domaćih“demokrata”. Finansiranje u obnovu porušene zemlje, svakako je uračunato i dodatna je dobit.

Udruženi, pod budnim okom i čvrstom rukom moćnog finansijskog rukovodstva banaka iz Vol Strita i transnacionalnih privrednih  „nagodbi“ (NAFTA, VTO i drugi) , unutrašnja tajna logika širenja sukoba i finansijski moćnici, počinju da kontrolišu protok roba i kapitala na najvećem delu planete.

Činjenica da su ratovi najprofitabilniji posao,  „razumljivo opravdava“ napore NSP, da u potpunosti ovlada svetom, kako geopolitički i ekonomski, tako i na vojnom planu. Zar nam nije i ovo već poznato? Jeste, ali iz nekih drugih, davnih, ali ne i mračnijih vremena!

Prvi neposredni i institucionalni zaokret prema ideoligiji nacizma, u strategiji Novog svetskog poretka (NSP) , desio se 1947. Godine, osnivanjem Centralne obaveštajne službe (CIA). Aktom za nacionalnu sigurnost (NSA) , preko ove monstruozne službe, stvoreni su uslovi za primenu institucionalnih metoda uništavanja života, istine, celih država i društvenih zajednica.

CIA I SS – generali

Veza sa nacističkim metodama i, na prvom mestu, vladanje svetom, kao metodom ostvarenja najvišeg moralnog cilja, nije jedini u lepezi načela i politike strategija  „globalne vlade“. CIA se, u najvećoj meri, oslanjala i na nacističke SS izvore i sredstva, počevši od samog početka svog delovanja. Mnogi nacistički generali su radosno dočekani, rado viđeni i srdačno pozdravljeni u SAD, podrazumjeva se – pod lažnim imenom. U pripremi, SAD su ih trebale za inaformativne ratove protiv Rusije i, Istoka u celini.

Glavni plan NSP, nije izostavio ni najužasnija sredstva u izvršenju zločina, pa i genocida, u postizanju cilja. Između ostalog, planirano je da se uklone sve prepreke na putu  „najviših moralnih načela“. U stvari, u svaki plan  „slobodnog sveta“, bile su uključene najmanje dve američke institucije: Ministarstvo odbrane i sama – CIA.

Bela kuća, barem prema onome što je meni poznato, i sem u slučaju Džona Kenedija i kubanske krize, redovno je davala saglasnost za sve akcije. Najčešće, idejni projekat zla je planirao i sam predsednik, kao u slučaju – Buša mlađeg.

Ubijanja i haos po celom svetu

Zaduženja koje je CIA dobila, prevazilaze moć ljudske mašte i razumnog rasuđivanja: projektovanje, planiranje i izvršenje, ekonomski rat, sabotaže, ubistva predsednika, instaliranje  „međunarodnih“ sudova za neposlušne, stvaranje krize i rušenje  „neposlušnih“ režima, masakr civila, bombardovanje civila i privrednih postrojenja, planiranje verskih i građanskih ratova, siromašenje stanovništva, distrubucija zarazne vakcine, širenje zaraznih bolesti, GMO, zaražavanje plodnog zemljišta,  „tiho i na dugi rok“ – trovanje javnih vodovoda, hrane i vode za piće, uopšte…

I, najgore i najužasnije od svega, a sve u cilju stvaranja uslova za napad na jednu državu ili jedan narod, plan uključuje, planiranje i izvršenje masovnih ubistva – masakra; prvo, nekih domaćih: Operacija Nortvud u kubanskoj krizi, rušenje Kula bliznakinja – 11. 09. 2001.; zatim, i nekih stranih: klanje dece u Kuvajtu, pokolji u Avganistanu, planiranje i izvršenje pokolja u Srebrenici, pokolji civila na pijacama u Iraku, Avganistanu, Lubiji, BiH, Siriji i sve to, pod izgovorom –  „zaštite slobodnog sveta“. Izgleda, pijace su posebno omiljena i privilegovana mesta pokolja civila, kao opravdanje za razaranje i uništavanje svega, što se nađe na putu demokratije?

Značaj dolaska Buša mlađeg

Drugi plan, široj javnosti poznat pod nazivom – Projekat za novi američki vek, verovatno je začeo svoj embrionalni razvoj neposredno posle ubistva Džona Kenedija i, razumljivo, oslanjajući se i uključujući već postojeću strategiju Glavnog plana i, niza drugih strategija. Dolazak na vlast Džordža Buša mlađeg, 2000. godine – čiji izbor i danas spore neki američki analitičari i čija je familija dobro zarađivala novac, delom i služenjem i trgovinom sa nacističkom Nemačkom, pre i u toku 1939. Do 1945. Godine – pokrenuo je  „novi povetarac“ u politici unapređenja  „američkih interesa“, idući  „do punog spektruma ostvarenja“.

Naime, američka administracija i zapadne strane službe su ovim novim projektom, poništile i revidirale rezultate Ruzveltovog plana –  „Nju dil“ i njegovu, već dobro humanizovanu  „socijalnu državu“, optužujući ratnog predsjednika da je napravio  „najveću političku i ekonomsku anomaliju u američkoj istoriji“.

Objavljivanjem teksta projekta – Projekt za novi američki vek, čak i onima koji naginju politici –  „jedan svet, jedna vlada“, nije bilo više nejasno o čemu se radi, kada su u pitanju masovna ubistva civila. Zašto su se i s kojim ciljem desila, kao i – ko ih je i kako počinio, postalo je jasno i onima koji ne vole da baš čuju neprijatne vesti o svojim najdražim.

Ko je bolje planirao genocid – Hitler ili NSP

Vreme je već pokazalo, a za očekivati je da će tek pokazati, koliko je čovečanstvo grešilo i koliko greši, ne činiće ništa i dopuštajući da razaranjem, jedan po jedan i, korak po korak, padaju celi sistemi i kulture, milenijumima stvarani. Računati materijalne štete, nastale rušenjem nekoliko desetina, nekad slobodnih država, teško da i sami“stratezi” mogu precizno uraditi. A tek, koliko je država tiho i nečujno okupirano, posebno u Africi, a za koje se javnost nije čestito ni oglasila, sam Bog zna?

S druge strane, malo je država, koje zbog svoje vojne moći ili zbog samopoštovanja i samopouzdanja i dalje stoje na putu  „odbrane Slobodnog sveta i njegovog načina života“. Uglavnom, takve države trpe i odolevaju pritiscima i bore se da neposredno ne dođu pod čizmu NSP i njegove korporacijsko – bankarske hobotnce – trpeći i čekajući bolje dane i rasplet na globalnom nivou.

Još je manje naroda, koji još  „suvereno“ odlučuju o tome, koju i kakvu će vladu izabrati na  „demokratskim“ izborima. Zapad, uglavnom pomaže i dovodi sebi podobne i odavno pripremane i dobro plaćene  „intelektualce“; kao kod nas, neke beogradske psihologe, sociologe i kvaziintelektualce, iz nekadašnjeg beogradskog kruga –  „Otvoreni univerzitet“.

Učinak beogradskih demokrata

Uistinu, beogradski demokrati dođoše, dugo ostadoše na vlasti, razarajući i ono što ni NATO nije uspeo i poklanjajući i dajući i ono što ni NATO i separatisti nisu uspeli oteti – KiM. Kakvi su ovi danas, mislim na ove na vlasti, u narednim mesecima i uskoro ćemo videti. Pustimo ih neka se“dokažu”, da mogu i više učiniti – dati od svojih prethodnika ili, možda neće!?

Da je ideologija NSP mnogo dalje  „napredovala“ od svog prototipa – Mein Kampfa, mislim na ideološko politička gledišta – niko ozbiljan više i ne spori. Sigurno je jedno, a to je: da su neke metode kojima Zapad dolazi do cilja, mnogo, mnogo surovije i“bolje” od onih primenjivanih u Drugom svetskom ratu.

Hitler je masovni ubica i to je nesporno – ubica nad ubicama. Međutim, on je krivicu za zločine preuzimao na sebe i svoj narod, nije je“poturao” drugima kao izgovor za njihovo uništenje, sem 1939., onaj glupi incident na granici s Poljskom. Dakle, ovo i jeste suštinska i jedna od najvažnijih razlika u metodologiji ova dva“dobra”, oba zapadna – na žalost.

Zapad, isto kao što je činio i Hitler,“zavađa i vlada”, ubijajući i uništavajući sve zavađene strane; ali i uvek, kažnjavajući samo jednu ili, vojno jaču ili, onu koja je u njegovoj nemilosti; valjda, zarad načela pravde i držeći mnogo do kodeksa i fer ponašanja u ratu i, opet valjda, držeći se poneke i samo svoje zapadne konvencije. Takođe, važno je napomenuti; da uglavnom, sve ovo Zapad – NSP čini u planiranim intervalima i u tihom i prividnom miru – stanju polurata.

(Srpski kulturni klub)

Tweet