ŽARKO PASPALJ: Kako da poštuješ državu koja ne postuje tebe

ŽARKO PASPALJ: Kako da poštuješ državu koja ne postuje tebe

3 jula 2014

Zarko-Paspalj-3Legendarni kapiten verovatno najslavnije generacije srpske košarke u intervjuu Nedeljniku priznao je da nikada više ne želi da ulaže u Srbiju, jer je ovakvo srljanje u propast video uživo još samo u Grčkoj. Žarko Paspalj govorio je i o boravku u Americi, o greškama koje su čitav sistem, a ne samo sport, svele na prazne, besmislene obračune, o tabloidima koji umeju svakoga da uvaljaju u svoje blato.

Legenda ove zemlje, košarkaški div u svakom smislu reči, kapiten najslavnije generacije koja je ikada igrala pod obručima, Žarko Paspalj, odavno nije u javnosti, pa čak ni u trenutku kad Partizan i Zvezda vode prljav rat, pod obručima i po kuloarima. Ipak, otvorio je dušu za poslednji broj Nedeljnika, u kojem je pričao i o svojim problemima sa srcem i preživljenim infarktima.

– Živimo u nekom čudnom vremenu, posustaneš i sa snagom i izgubiš želju da budeš aktivan u bilo čemu. Iako sam bio dobar sportista, ne mogu da kažem da sam idealan primer za zdrav život. Kažu da je od srca glupo umreti, to je kao higijena, kao pranje zuba. To što mi se desilo tri-četiri puta za redom, to je klasičan primer tvrdoglavosti, one sportske, koja ti je negde i donela tu karijeru, jer da nisi imao to verovatno ne bi ništa ni uradio. Meni su inače svi u familiji oboleli ili umrli od srca. Ta genetika jeste jedna stavka, ali se to ne dešava nikad samo s jednom stavkom, mora da postoji više faktora. I verovatno, da nisam bio još u punoj snazi, rezultat bi bio neuporedivo nesrećniji, a ovako… Mi danas pričamo.

Kad govorimo o košarci, tema broj jedan je sve ovo što se događalo s Partizanom i Crvenom zvezdom. Nekad su „ratovali“ navijači, a onda se taj sukob sa tribina preselio na parket, pa se tuku igrači, trener i rukovodstvo dva kluba.

– Mislim da to nije pravilo, već su podlegli kompletnoj atmosferi, vrlo nezdravoj za sport, koja je ove godine samo kulminirala. Na čijoj sam strani vrlo je jasno, ali treba objektivno reći. Navijači su posebna priča. To je ozbiljna društvena grupacija koja, imam utisak, još nije stavljena pod kontrolu. Jasno mi je da bi bez njih sport bio potpuno drugačiji, ali imam utisak da se tu potpuno promenio neki redosled, da sebi previše uzimaju za pravo, a u dosta klubova čak zauzimaju i neku funkciju odlučivanja. Tako ne sme da bude. Odnos kluba i navijača treba da se dovede na jedan razuman i normalan nivo, ali kod nas direktno je vezan za sve što se dešava u ovoj zemlji poslednjih godina – istakao je Paspalj.

Da li je Duško Vujošević u pravu kad kaže da je Partizan postao politički problem i da je to pokušaj jedne strane ili stranke ili jednog čoveka da promeni stanje na sceni?

– To kad Dule ponovi pedeset puta, to nema više nikakvu težinu. Svi mi znamo šta se dešava, ali način na koji to priča mi se ne sviđa. Duleta znam sto godina, i iza njega stoje rezultati, čak i u ovoj nesrećnoj situaciji. Desilo se mnogo toga, i to ne samo ove godine, i za mnoge stvari koje je rekao, u pravu je – jasan je Paspalj.

Na pitanje Nedeljnika ko je kriv što se zemlja tako urušila, legendarni kapiten odgovara da je najmanje kriv narod.

– Ja ovaj narod strašno volim. Mi imamo svojih dobrih odlika, ali i mana, kao i svi. Živeo sam 15 godina u Grčkoj i vrlo mi je jasan koncept zemlje koja živi na balonu koji jednom mora da pukne. Bilo je toliko vidljivo da će se to dogoditi. Prvo smo imali ratove i odlaske iz zemlje, a onda je došla vesela demokratija, jedan strahoviti naboj energije i nade da će se nešto promeniti, i u momentu kad treba da iskoristiš to, za lidere dobiješ ljude koji aposlutno imaju osećaj samo za svoje dupe. Direktno odgovorni za ovo stanje su oni koji su nas vodili.

Paspalj je verovao u promene, ali je molio Boga da ne gleda sličan scenario kao u Grčkoj.

– Grci su imali šansu koju nisu iskoristili, da ne kažem upropastili… Mi do te šanse još nismo ni stigli. Postavlja se veliko pitanje i da li ćemo. Da li sam verovao? Ja ne verujem nešto posebno u Boga, ali mislim da ideal napretka, društva, odnosa prema prijateljima mora da postoji. Ja i dalje verujem da može nešto da se promeni, pa kad vidim ovaj „Beograd na vodi“, meni puno srce. A onda negde „insajder“ iz tebe, naučen na milion proćerdanih prilika kaže „čekaj, to je nemoguće“. Nije sreća ako je meni dobro, pa izađem na ulicu i vidim neraspoložene ljude, koji se bore za osnovne stvari u životu… Ovo ovako nije trebalo da bude i veruj mi, svom snagom celu tu krivicu mogu da pripišem ljudima koji su vodili ovu zemlju, vode je i danas. To je ona srpska kratka pamet. Ne pamtimo ništa, a posebno slabo pamtimo jako bitne stvari. Kako da poštuješ zemlju koja ne poštuje tebe? To je uvek ulica u dva smera. Ne možeš da tražiš od naroda da voli zemlju i da se prema njoj ponaša domaćinski, a ti kao neko ko je vodiš sve uradiš da to ne bude. Potkradaš tu zemlju i taj narod i onda je rezultat vrlo prost i niko ne može da mi kaže da je kriv narod. Samo jedna krivica postoji.

beležavanje Sarajevskog atentata mnoge je podsetilo da Srbe i i dalje posmatraju kroz ratove devedesetih, kao agresore…

– Mi smo stalno loši. Pitanje je, da smo tako veliki narod i tako moćni, da li bismo radili isto kao oni koji koriste silu ili još perfidnije, prekrajaju istoriju. Mada mislim da pravoslavci sami po sebi nemaju to usađeno u sebi, nemaju osvajački karakter – jasan je Žarko.

Posle pokušaja da izgradite Akva park na Novom Beogradu, je li Paspalj i definitivno odustao od investiranja u Srbiju?

– Taj projekat je bio lepa zamisao, ali jednostavno, propao je. Ništa se nije drugo dogodilo; ja bih čak preuzeo na sebe da nisam bio dorastao nivou biznisa u tom momentu. Da investiram? Daleko sam od toga, ne pada mi na pamet. To mi ne treba, i ne vidim što mi je trebalo. Jedino što mi pada na pamet je da se trudim da živim normalno.

Kompletnu ispovest Žarka Paspalja pročitajte u novom broju Nedeljnika.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. PETAR says:

    Još jedan od , sa dobrim razlogom,razočaranih. A mi se raseljavamo, ne rađamo se, a ako se i rađamo rađamo se negde kao Nemci, Austarlijanci, Amerikanci, Dominikanci ili neznam ti ja šta... Svi sve vidimo ali nedovoljno marimo. Za više mara fali svega-i pameti,i para, i volje, i ljubavi....

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *