Zaštitnici terorista u ulozi „branitelja evropske demokratije“

Tweet

Piše: Mr Danijel Igrec

U Beču je neposredno pre katoličkog Božića formirana nova savezna vlast koju predvodi bivši ministar diplomatije, jedan od najmlađih svetskih diplomata Sebastijan Kurc. Vest koja je međutim privukla posebnu pažnju evropske i svetske javnosti bila je činjenica da su kao koalicioni partneri Kurcove Narodne partije u novu Vladu ušli i članovi evroskeptične Slobodarske partije Austrije Hajnca Kristijana Štrahea. Reč je o stranci koja je poznata po svojim prosrpskim stavovima, koja otvoreno podržava očuvanje KiM u sastavu Srbije i samostalnost Republike Srpske.

Još veću pažnju domaće i svetske javnosti privukla je vest da su Slobodari u novoj crno-plavoj vladnoj koaliciji dobili čak šest ministarstava; reč je o najvažnijim resorima poput ministarstva odbrane, unutrašnjih i spoljnih poslova dok je njihov lider postavljen na funkciju podkancelara, tako neformalno postavši desna ruka najmlađeg premijera u Evropi.

Ovakav razvoj događaja uznemirio je globalističku elitu kako u samoj Austriji tako i u EU. Sam nagoveštaj ulaska suverenističkih i nacionalističkih snaga u vlast jedne od važnijih država članica EU bio je uzrok da je austrijski šef države, Aleksander Van der Belen (inače član proevropske partije Zelenih), već i pre nego što je budućem kancelaru Kurcu dao mandat za sastav nove Vlade pozvao novu vlast da poštuje prava manjina i učini sve kako bi svi stanovnici Austrije živeli u blagostanju bez obzira na njihovu versku, etničku ili građansku pripadnost. „Postupanje sa najranjivijim i najugroženijim članovima našeg društva najbolje pokazuje koliki je stepen naše tolerancije i koliko su zaista vredne naše zajedničke evropske vrednosti„, istakao je Van der Belen.

Ubrzo nakon ovog Belenovog apela među reakcionarskim silama unutar Evropske unije pojavilo se sve više onih koji su krenuli da upućuju salve kritika na račun odluke Kurca da za svoje partnere izabere, kako ih oni nazivaju, „krajnje desničarsku, ekstremističku Slobodarsku partiju„. Neoliberalne krugove unutar EU uznemirila je činjenica da će izgubiti kontrolu nad politikom jedne od ključnih država članica u centralnoj Evropi koja će, kako je to najavila nova Vlada u Beču, ubuduće biti krojena prema vlastitim državnim i nacionalnim interesima Austrije. Stav njenih predstavnika da se „Austrija ubuduće više neće bespogovorno potčinjavati svakom zakonu koji stigne iz Brisela već će njegovu primenu razmotriti u svetlu pitanja koliko se njime štite interesi austrijskih građana“ uzdrmala je temelje birokratske i elitističke EU i poslala signal njenim predstavnicima da je vreme da se nešto preduzme.

Rezultat toga je pokretanje jedne opšte hajke i smišljene propagande protiv Slobodarske partije Austrije, a ključnu ulogu u tome poneo je čovek čije je ime Srbima (a posebno onima sa KiM) dobro poznato jer se vezuje za zločine, trgovinu narkoticima i otimanje južne pokrajine. To ime je – Bernard Kušner.

Bivši šef UNMIK-a (u čijem mandatu je došlo do neviđenih zloupotreba međunarodne misije UN na KiM koje su imale za cilj razvlašćivanje države Srbije na prostoru južne pokrajine) pokrenuo je ovih dana peticiju „protiv širenja ekstremne nacionalističke ideologije koja razjeda temelje evropske demokratije„. Kušner je ovu akciju pokrenuo zajedno sa svojim saradnikom Benjaminom Abtanom, predsednikom evropskog protivrasističkog pokreta (EGAM). Njih dvojica u javnom pismu pozivaju institucije EU kao i sve „odgovorne i savesne“ evropske političare i intelektualce da bojkotuju „krajnje desničarske ministre u novoj austrijskoj Vladi“ i predsedavanje Austrije Savetu EU u drugoj polovini 2018. godine.

„Ne okrećimo glavu pred činjenicom da naslednici nacizma preuzimaju ključne funkcije u novoj austrijskoj Vladi. Zbog toga su ugroženi svi stanovnici Evrope; ugroženi zbog njihove izopačene ideologije mržnje. Demokratija i Evropa suočavaju se sa novim udarcem i sa novom pretnjom po svoj dalji opstanak!„, navodi se u pismu „branitelja evropske demokratije„.

Potpisnici pisma smatraju da je dejstvovanje protiv rehabilitacije nacizma u Evropi neophodno i u tom pogledu poručuju da borba protiv tog „povamiprenog zla“ mora da se vodi „svim sredstvima„, ne prezajući čak ni od upotrebe ilegalnih, nasilnih metoda. Oni, kako sami ističu, veruju „da je odlučan otpor protiv ekstremnih desničara etička, građanska i politička dužnost svih Evropljana„.

U pismu se takođe poziva na „izopštenje austrijske Vlade iz Evrope„, pod čime se podrazumeva obaveza svih organa EU i njenih predstavnika da otkažu gostoprimstvo svakom krajnje desničarskom ministru iz Austrije; njima bi trebalo da bude zabranjeno učešće na sastancima evropskih ministara i zajedničkih institucija Unije. „Evropska unija je ugrožena, a njenu budućnost osiguraće jedino odlučna borba za temeljne evropske vrednosti!“, zaključuje se u pomenutom pismu.

Ne treba da čudi što je upravo Bernard Kušner jedan od najglasnijih pobornika „borbe protiv evropskih desničara“ jer mu upravo ta borba služi kao idealna zamena teza i krinka za zataškivanje svih prljavih radnji u kojima je učestvovao kao jedan od najvećih zaštitnika islamističkog terorizma dok je službovao kao šef misije UN na Kosovu i Metohiji.

Podsetimo da su upravo zahvaljujući logističkoj i finansijskoj podršci ovog bivšeg francuskog ministra zdravlja mnogi zločinci terorističke OVK izmakli ruci pravde. Kušner je svoju poziciju u UNMIK-u koristio kako bi prikrivao albanske zločine nad srpskim narodom; on je činio sve kako bi zaštitio vođe OVK iako je bio upoznat sa svim njihovim metodama etničkog čišćenja, kidnapovanja i likvidiranja srpskih civila sa KiM. Da nije bilo pomoći i podrške ovog francuskog srbomrzca Hašim Tači i njegovi najbliži saradnici iz redova OVK danas bi se nalazili tamo gde im je i mesto – iza rešetaka, služeći dugogodišnje robije.

Kušner je uprkos znanju da se kidnapovani i oteti Srbi prebacuju u logore u Albaniju gde im se vade organi i uprkos informacijama o postojanju „Žute kuće“ i činjenici da se OVK bavi krijumčarenjem oružja i droge vešto skrivao istinu od očiju javnosti i aktivno pomagao albanskim teroristima u sprovođenju njihove krvave agende proterivanja i masakriranja srpskog življa u južnoj pokrajini. Tako je prema svedočenju bivšeg šefa UNMIK-ove policijske jedinice za borbu protiv teškog kriminala, Stjua Keloka, Bernard Kušner još u januaru 2000. godine naredio UNMIK policiji da ne sme da vrši pretrese nijednog lidera OVK, ili njihovih bližih rođaka, bez njegove izričite dozvole!

Da je Bernard Kušner (bio) vatreni pristalica „nezavisnosti Kosova“ i saveznik velikoalbanskih separatista govori i činjenica da je tokom svog mandata u okviru UNMIK-a doneo mnoštvo uredbi koje su za cilj imale dekonstrukciju srpskih institucija na KiM i proterivanje države Srbije iz južne pokrajine. Odlukom o valutnom sistemu on je srpski dinar kao dotadašnje sredstvo plaćanja na KiM zamenio nemačkom markom čime je čak i prema rečima njegovog neposrednog šefa, generalnog sekretara UN Kofi Anana, „grubo narušen suverenitet Srbije u južnoj pokrajini„. Eliminaciju srpskog prisustva na KiM Kušner je nastavio Odlukom o telekomunikacijama, kojom je PTT Kosova izdvojen iz sistema PTT Srbije, a Železnica Kosova iz ŽTP Beograd. Svoju patološku mržnju prema svemu srpskom pokazivao je i tako da je preostale Srbe na KiM gurnuo u potpuni medijski mrak, sprečavajući im da imaju pristup srpskim radio i TV stanicama i srpskoj štampi.

Cilj Bernarda Kušnera bio je očigledan: jačanje elemenata državnosti „kosovskih privremenih institucija“ kako bi se utabao put jednostranom proglašenju „kosovske nezavisnosti„.

Poznavajući sve te činjenice nije teško zaključiti zašto se danas upravo Bernard Kušner javlja u ulozi odlučnog borca protiv navodne „ekstremističke ideologije“ Slobodarske partije Austrije i poziva na bojkot nove austrijske savezne Vlade. Ta vlast je kao jedan od svojih prioriteta zacrtala odlučan obračun sa politikom radikalnog islama i suzbijanje terorizma kao najveće bezbednosne pretnje sa kojom se Evropa danas suočava. Među te pretnje nesumnjivo spada i postojeća ilegalna mreža trgovine oružjem, drogom i ljudskim organima koju u Evropi kontrolišu šiptarski kriminalci sa KiM i Albanije, upravo oni kojima je Bernard Kušner godinama šitito leđa i zataškivao sve njihove prljave aktivnosti i ratne zločine nad Srbima i ostalim nealbancima.

Ovaj ratni profiter uplašio se da će daljim jačanjem austrijskih slobodara i ostalih evropskih suverenističkih snaga kojima je svojstven stav o podršci teritorijalnom integritetu Srbije i njihovom potpunom političkom afirmacijom doći do presecanja puteva kriminala koji vode sa KiM u Srednju i Zapadnu Evropu i do razbijanja šiptarske narko-strukture što bi dovelo do toga da na površinu ispliva i Kušnerovo učešće u trgovini drogom i organima otetih i ubijenih Srba. Sve to bi, naravno, ugrozilo položaj i ugled ovog bivšeg francuskog diplomate, rasvetlilo njegovu ulogu u desrbizaciji i otimanju KiM i pokazalo da su njegove ruke kao Tačijeve i Haradinajeve – do lakata okrvavljene srpskom krvlju. Zato Bernard Kušner sada i pokreće peticije i poziva na sankcionisanje „evropskih nacista“  želeći na sve načine da prikrije pravu i evropskoj javnosti podmetne lažnu, fabrikovanu istinu.

Ali istina je samo jedna i ona će kad tad ugledati svetlost dana. Istina je da su jedini ekstremisti i fašisti u Evropi danas oni koji pod plaštom „demokratije i ljudskih prava“ urušavaju suverene države, a evropskim narodima negiraju pravo na sopstveni nacionalni identitet. Istina je da su upravo Bernard Kušner i ljudi njemu sličnih (neoliberalnih) ideoloških opredeljenja prvi pružili ruku saradnje islamskom militarizmu i fundamentalizmu, i to upravo na Balkanu, podržavajući terorističko-separatističke horde Šiptara na KiM i mudžahedina  u Bosni i Hercegovini u njihovim ratnim pohodima na srpske teritorije. Zato ekstremisti nisu oni koji se danas bore protiv nasilne islamizacije Evrope već oni koji su tu islamizaciju svojim postupcima podstakli i omogućili.

Nije Slobodarska partija Austrije ta koja će destabilizovati Evropu i posejati „seme novih sukoba“ na Starom kontinentu već su to oni politički krugovi u EU koji tu partiju danas sa svih strana napadaju i satanizuju. I zato je dužnost svakog odgovornog Evropljanina da se odupre njihovoj medijskoj manipulaciji i podrži one snage koje se istinski bore za očuvanje slobode, samostalnosti i nezavisnosti evropskih naroda i njihovih država.

U zaključku bih želeo da se vratim na reči Van der Belena koji je, plašeći se „slobodarskih ekstremista“, pozvao na toleranciju prema manjinama. Ono što je austrijski predsednik prećutao je činjenica da je upravo ta neodgovorna politika „otvorenih granica“ i široke tolerancije prema svemu i svačemu glavni uzročnik destabilizacije bezbednosnih prilika u Evropi. Politika poštovanja manjinskih prava je svakako potrebna i dobro došla, ali ne na način na koji ona iz nečega pozitivnog i poželjnog prelazi u nešto negativno i destruktivno, u sredstvo rušenja države i bazičnih vrednosti njenog većinskog naroda. Upravo je takva politika omogućila radikalnim elementima da se pod plaštom „ugroženih etničkih zajednica“ šire i da jačaju svoju strukturu, zloupotrebljavajući poverenje i pomoć koju im je pružila država. Svako dalje insistiranje na primeni takve politike zato neće doprineti većoj demokratizaciji i multietničnosti društva već će voditi u produbljivanje bezbednosne krize širom EU i stvoriti uslove za ostvarenje najveće pretnje po slobodu i samostalnost evropskih naroda – Islamskog kalifata u srcu Evrope.

(Vidovdan)

Tweet