Зашто Београд нема споменик ДРАЖИ МИХАИЛОВИЋУ?

Zašto Beograd nema spomenik DRAŽI MIHAILOVIĆU?

26 decembra 2017

Ako hoćete da utvrdite u kojoj meri se neki bivši komunista i partizan konvertovao u Srbina – govorio je profesor Milo Lompar na jednom od predavanja – postavite ga pred iskušenje iznošenja stava o sudbini Draže Mihailovića: ako je u stanju da izvrši samoprekoračenje i pošteno prizna Draži antifašističko vojevanje i tragičnu sudbinu, onda je narečeni bivši komunista postao Srbin; ako nije u stanju da to uradi, onda on ne samo da nije postao Srbin nego još nije na putu ni da primi hrišćanstvo.

TRAGIČNI JUNAK

Ova briljantna i duhovita misao gađa u psihološki centar naše stvarnosti. Zašto i danas, tri decenije od zvaničnog silaska komunista s vlasti, u našoj vladajućoj eliti i dalje postoji toliki otpor da se prizna očigledno, i shodno tome učini nužno kada je general Mihailović u pitanju? Formalno su se stekli svi uslovi: Dragoljub Mihailović je pravno rahabilitovan, istorijska nauka više nema nikakvih dilema oko njegovog rodoljublja i slobodarske borbe, postoje brojni dokazi da je bio prvi gerilac koji se borio protiv nacista na tlu porobljene Evrope i da su ga „saveznici“ kasnije izdali, zbog čega je u svakom pogledu tragično okončao svoj život. Neformalno su stvari odmakle još dalje: general Mihailović je heroj u srcima mnogih Srba, u nekim srpskim entitetima poput Republike Srpske ili dijaspore praktično ima statut sveca, poštuju ga mnoge temeljne institucije poput SPC. Dakle, nema ni političkih, ni pravnih, ni naučnih, ni psiholoških prepreka da Beograd dobije spomenik ovom tragičnom junaku. Ali spomenika nema. I nije na vidiku. Zašto?

KRUG DVOJKE

Možda zato što krug dvojke, kao nadmeni gospodar Srbije i ponizni sluga Zapada, u tome ne vidi nikakav interes. Čak suprotno, dobro znaju na ovom ostrvu uticaja da bi spomenik na njihovoj teritoriji bio ogledalo zapadne neprijateljske politike prema Srbiji i otkrivanja istorijskog falsifikata u kome su, kao koautori, Englezi imali značajan udeo. Znaju da ni Rusi ne bi bili srećni zbog spomenika, jer zamućuje predstavu o oktobarskom oslobođenju prestonice. A kako bi tek bili besni u „okruženju“ – naročito u Hrvatskoj prema kojoj elita kruga dvojke oduvek gaji neobjašnjivo poštovanje – zato što upravo u regionu decenijama preko lažne istorije Ravnogorskog pokreta nipodaštavaju povesne činjenice o zverskim zločinima koje su na državnom nivou činili protiv srpskog naroda. Ovu kancerogenu ravnotežu, koju čine očigledni istorijski fakti o zločinima kvislinga iz okruženja prema Srbima i čistom istorijskom falsifikatu o četnicima kao kvislinzima i zločincima, izmislili su i ustoličili upravo partizanski ideolozi u cilju stvaranja nove nacije i vladavine nove klase. Platili smo kao narod najskuplju cenu njihove avnojevske avanture: na teritoriji Srbije iscrtali su nove države zbog kojih danas ratujemo, a poklonili Hrvatskoj skoro čitavu Jadransku obalu, iako su dobro znali da NDH tokom rata nije imala ni jedan jedini kvadratni centimetar te iste obale! Možda spomenika još uvek nema u Beogradu zato što našom elitom i dalje vlada onaj isti duh koji je nekada stvaran u kumrovačkim klupama, a danas se oblikuje kroz kurseve nevladinog sektora u Budimpešti. Ispada da Dražin spomenik u srpskoj prestonici ne odgovara nikome, osim srpskom narodu!

CER I KOLUBARA

Pre jednog veka dvojica vojnika su se gledala preko puščanih cevi u krvavim bitkama na Ceru i Kolubari. Jedan koji je već bio ranjavan u balkanskom ratovima, borio se kao srpski oficir i dve godine kasnije teško je ranjen, zbog čega je lekarska komisija u Solunu tražila njegov premeštaj u pozadinu. On je to odbio i vratio se na prve linije fronta u borbi za oslobođenje Srbije. Odlikovan je Zlatnom medaljom za hrabrost. Reč je o poručniku Dragoljubu Mihailoviću. Drugi je ratovao protiv Srba na strani Austrougarske monarhije i bio je pripadnik 42. domobranske „vražje“ divizije koja je počinila nezapamćene zločine nad srpskim civilima u Pocerini, Mačvi i Podrinju. O tome je uporno ćutao tokom čitave karijere. Reč je o kaplaru Josipu Brozu. Nekoliko decenija kasnije, kao u najmorbidnijem noćnom košmaru, srpski heroj sa Cera i Kolubare proglašen je izdajnikom i mučki je ubijen u Beogradu, od strane onih koje je rađala srpska majka i koji su nosili srpska imena i prezimena; onaj drugi, koji je ratovao protiv Srba u zloglasnoj vražjoj diviziji, proglašen je „najvećim sinom naših naroda i narodnosti“; iako je zvanično nosio hrvatsko ime i prezime, nikada mu nije otkriven pravi identitet, i niko nije plakao kao srpski narod kada je preminuo u dubokoj starosti. Sahranjen je u luksuznom kompleksu u Beogradu, na najskupljem i otetom zemljištu, dok će grobno mesto generala Mihailovića verovatno zauvek ostati tajna. Neka i samo zato: treba nam spomenik u Beogradu da sa sebe skinemo ovo prokletstvo i ispravimo ovu nepravdu.

Posle decenija podela i mržnji spomenik bi mogao postati simbol pomirenja. Nikako ne bi trebalo dovoditi u sumnju partizanski pokret ili uklanjati njihove spomenike. Samo treba slušati istorijsku nauku koja nedvosmisleno potvrđuje da je Srbija od svih država u okruženju imala najrazvijeniju oslobodilačku borbu, kao i da je, za razliku od njih koji su zdušno bili na strani okupatora, imala ne jedan nego dva oslobodilačka pokreta! Zato nemojmo da negiramo Ravnogorski pokret i tako idemo naruku našim neprijateljima.

Autor: Igor Ivanović

Izvor: PEČAT

BONUS VIDEO:

MILOMI MARIĆ: Tito je bio prvi švercer cigareta u SFRJ

KOMENTARI



21 komentara

  1. rajko says:

    postavljanjem spomenika ne bi se postiglo pomirenje jer je problem mnogo ozbiljniji, pa pogledajmo gde koreni tog problema dosezu: od ratova sa turcima preko balkanskih ratova, prvog i drugog velikog rata pa do nato agresije, jugoslavija i srbija kao deo nje dali su najbolje mlade ljude. drzava je uporno, od tih vremena pokazivala da ne ceni svoje zrtve pa je time izbegavala potpuni vojnu knjigu podataka svih izginulih od tada pa dodanas. bilo je pismenih ljudi i u tursko doba i u svim dasadasnjim ratovima a danas je to narocito olaksano koriscenjem kompjutera. toliko ja moguce da bi lako bilo sakupiti skoro sve podatke o izginulima na svim stranama. i svako od nas bi mogao da prilozi podatke o svom pretku koji bi ispravili nanesenu nepravdu (tome bi se i ja pridruzio jer mi je deda iz familije streljan kao cetnik) i vise nikada ne bi srbin imao dilemu sta mu je predak bio - patriota ili izdajnik. jedini put pomirenja je zajednicka knjiga ucesnika u ratovima sa sto vise podataka o njima. samo tako postovacemo grobove nasih predaka rasejane po nasoj zemlji i po belom svetu. ali da zapamptimo, nasi dedovi nisu dali svoje zivote da bi se mi danas klali medju sobom vec da bi sloga i bratstvo vladalo.

  2. mimi says:

    Dal mu je Ime Prljak,imao bi.

  3. Aleksandra says:

    Dražin spomenik nikom ne treba., Koje budalaštine nama padaju na pamet.

    • hristina says:

      Aleksandra/ Tobom se necu baviti. Bolje za tebe!

  4. davidson says:

    A sta je to Draza ucinio za Beograd o beogradjane da mu se digne spomenik?

    • jaja ture says:

      Ne izgovorena rec nekad je jaca od izgovorene!

  5. Zoran says:

    Imamo falsifikovanu istoriju.

  6. ljubisav says:

    Vidim nema komentara?! predpostavljao sam....!!!!

  7. hruscov says:

    Ja ne znam sta se ceka sa tim spomenikom. Djeneral zasluzuje I mnogo vise.

    • Zoran says:

      Sta se ceka? Pa zar ne vidis da su Srbi uglavnom za socijaliste i komuniste?

      • padre says:

        Odakle si samo izvukao taj podatak, da mi je znati!Ja baš i ne vidim neke komuniste i socialiste u Srbiji, pa i šire, mora da si pobrkao lončiče, onaj, ko ne misli kao ja, mora da je komunist ili socialist ("oni su zli, a mi smo dobri" fazon)!Mada nisam siguran, da znaš šta to znači!

  8. R.Srpska says:

    U Srpskoj varosi u centru Brckog ima bista.

    • Danilo says:

      U Knezevu u Republici Srpskoj ima statua Generala Draze Mihajlovica!

  9. hristina says:

    Srebrna medalja za hrabrost,1913.; Spomenica za Srpsko-bugarski rat,1913.; Engleski Vojni krst,1913.; Beli orao sa macevima cetvrtog reda,1918.; Spomenica za rat 1914-1918,1920.; Beli orao sa macevima petog reda,1920.; Spomenica za Srpsko-turski rat,1920.; Zlatna medalja za hrabrost,1920.; Albanska spomenica,1921.; Zlatna medalja za hrabrost,1928.; Orden Svetog Save cetvrtog reda,1928.; Orden Jugoslovenske krune cetvrtog reda,1933.; Bugarski orden Aleksandra Nevskog treceg stepena,1936.; Cehoslovacki Orden belog lava treceg stepena za vojne zasluge - urucio licno predsednik Edvard Benes u Pragu 1937.; Orden Jugoslovenske krune treceg reda,1937.; Bugarski Komandirski krst Svetog Aleksandra - urucio licno car Boris lll u Sofiji 1939.; Orden Karadjordjeve zvezde sa macevima treceg reda - dodelio kralj Petar ll Karadjordjevic 27.marta 1942.; Francuski Ratni krst - dodelio general Sarl de Gol 2.februara 1943.; Poljski orden za Vojnicke vrline - dodelio general Vladislav Sikorski 14.juna 1943.; Legija zasluga prvog stepena (najvisi americki orden namenjen strancima) - posthumno dodelio predsednik Hari Trumam 29.marta 1948. Orden je 2005.godine urucen Mihailovicevoj cerki Gordani u ambasadi SAD u Beogradu! PS: I tako, najodlikovanijem srpskom vojniku i rodoljubu - ni grob se ne zna, U OVOJ SRBIJI, za koju je ginuo celog zivota! I tacno, o prokletstvu je rec: prokleti smo i zbog TOGA! Sram nas bilo! Cast i slava SRPSKOM patrioti i rodoljubu - djeneralu Dragoljubu Drazi Mihailovicu!!!

    • Hruscov says:

      E svaka cast, da vidim nekog politicara sa barem polovinu zasluga za patriotizam svoga roda....nema, pa naravno da nema, jer sto vredi to gamad sklanja zarad licnih interesa.

    • Danilo says:

      @hristina...zahvaljujem se od srca za ovu informaciju(iskreno za polovinu ovih odlikovanja nisam znao do sada).@Hristina...lepo ime imas...hristovo cedo!Veliki pozdrav@Hristina Srpkinjo!

      • hristina says:

        Danilo, pozdrav tebi. Hristina

  10. Trn says:

    Svakako da je potrebno pomirenje kao nasušna korica hleba. Samo što treba znati da je general Dragoljub Draža Mihailović bio komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini. Tako da bi bilo dobro postaviti to pitanje pre Jugoslovenu nego Srbinu. Uostalom, i kralj Aleksandar se izjašnjavao kao Jugosloven. Naravno, spomenike bi trebalo podizati a ne rušiti. Nažalost... Ali, pred istoričarima je ogroman i odgovoran posao da traže, istražuju i da dođu do istine o mnogočemu iz istorije Srba ma gde bili i Srbije.

    • hristina says:

      Trn/ Djeneral je bio VOJNIK, poceo je sluziti drzavi 1910., sa 17 godina, pre svih ratova u kojima je ucestvovao! Koji su to bili ratovi? Prvi balkanski rat, Drugi balkanski rat, Albanska pobuna 1913., Prvi svetski rat, Albanska pobuna 1920., Drugi svetski rat! Nije bio politicar, bio je vojnik i uvek srpski vojnik! Do kraja! I slava mu!!!

      • Milan LA says:

        Hristina pises cinjenice i istinu.Imas svest o tome za rezliku od vecine koja je u CRVENOM mraku. Sa postovanjem tebi i onima koji to vide.

        • hristina says:

          Milan LA/ MI smo vecina i to velika! Ogromna! Samo, strpljenja... Moje postovanje. Hristina

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *