Zašto britanska deca moraju da nauče lekciju iz Prvog svetskog rata, a srpska ne?

Zašto britanska deca moraju da nauče lekciju iz Prvog svetskog rata, a srpska ne?

6 marta 2014

kameronww1Britanski premijer obrazložio je zašto se Britanija sprema da dostojno obeleži stogodišnjicu. A mi u Srbiji?

Tokom moje posete Menin Gejtu u četvrtak, tražiću ime mog praprarođaka. Kapetan Džon Geds je poginuo tokom druge bitke za Ipres 1915. godine. To je prvi od pet članova moje porodice koji će poginuti tokom Prvog svetskog rata. Naravno, niko od mojih danas živih rođaka ga nije poznavao.

Ipak, kao mnogi širom Britanije, osećam jaku povezanost sa svim članovima moje porodice koji su dali živote tokom rata. Gledam u te odavno izbledele crno-bele fotografije i vidim svoje rođake kako poziraju uspravni i ponosni u svojim uniformama. Zamišljam kako su se osećali polazeći u rat, zamišljam njihov strah i užas i duboko razmišljam o njihovom junaštvu i nesebičnoj odlučnosti. To mi veoma mnogo znači i želim da moja deca saosećaju na isti način.

Postoji nešto u Prvom svetskom ratu što ga čini fundamentalnim delom naše nacionalne svesti. Teško je pojmiti koliko je samo mladih ljudi iz te generacije izgubljeno. U svakom selu u kojem sam bio, u svakoj opštini koju sam posetio, spisak imena poginulih u Prvom svetskom ratu je često dva puta duži nego broj stradalih u Drugom. Žrtva koju su dali za nas tera nas da o njima razmišljamo sa zahvalnošću.

DVA RAZLOGA

Mešavina užasa i hrabrosti, stradanja i nade, koja definiše Prvi svetski rat, prožima takođe i našu kulturu. Od pesama Zigfrida Sasuna i Vilfreda Ovena do modernih pisaca kao što su Sebastijan Folk i Pet Barker, literatura i poezija inspirisane Prvim svetskim ratom nas i danas drže opčinjenim.

Zbog svih ovih razloga i još mnogo toga, verujem da je važno da obeležimo istorijsku stogodišnjicu. Biće onih koji će misliti da bismo samo trebali da zabeležimo obim pokolja i ostanemo pri tome. Drugi će reći da bi trebalo da budemo načisto oko toga zašto je naša zemlja ušla u rat: zbog zločina u Belgiji i opasnosti da Prusi dominiraju Evropom. Svet bi bio mnogo mračnije mesto da Britanija i saveznici nisu reagovali. Ne smemo se plašiti da to priznamo.

Dakle, kako ćemo na odgovarajući način obeležiti ovaj važan momenat u istoriji naše nacije?

Prvi ključni element je restauracija Imperijalnog ratnog muzeja. Biće ponovo otvoren na leto nakon kompletne obnove njegovih galerija vezanih za Prvi svetski rat. Deo novca za njegovu obnovu potiče delom od pet miliona funti kazne izrečene finansijskim korporacijama zbog kršenja pravila u određivanju vrednosti libora. Volim da vodim svoju decu u ovaj neverovatni muzej. Viseće galerije koje oduzimaju dah i pokretne lične postavke koje se tamo nalaze čine ovaj muzej srcem trajnog kulturnog i obrazovnog nasleđa koje može obrazovati i inspirisati generacije.

UJEDINjENI U SEĆANjU

Dalje, osnovan je fond od 10 miliona funti koji ima za cilj da omogući ljudima da u svojim opštinama konzerviraju, istraže i prezentuju lokalno nasleđe Prvog svetskog rata. Dvoje dece iz svake škole u Engleskoj će imati priliku da posete bojišta i groblja na Zapadnom frontu. Slični fondovi će osigurati izvođenje bogatog kulturnog programa tokom obeležavanja stogodišnjice i obezbediti podršku projektima kao što je restauracija HMS Caroline u Belfastu, zadnjeg britanskog broda koji je ostao iz tadašnje flote.

U četvrtak ću takođe najaviti dodatnih pet miliona funti za popravku ratnih spomenika širom zemlje i za povećenje svesti kod naših ljudi šta se dogodilo u tom vremenu. Jednostavno, nećemo tolerisati oštećena ratna groblja u našoj zemlji. Naši spomenici i naša groblja moraju biti mesta poštovanja i obrazovanja.

Sve u svemu, potrošićemo više od 50 miliona funti na nacionalni pomen dostojan ove istorijske stogodišnjice. Počinjući 4. avgusta, koji predstavlja godišnjicu prvog dana sukoba, vlada će biti domaćin serije događaja koji će dati ton komemoraciji koja za cilj ima da uhvati naš nacionalni duh u svakom ćošku zemlje – od škola i radnih mesta do gradskih skupština i lokalnih zajednica.

Naša ambicija je da se ujedinimo u sećanju sa onim zemljama koje su mnogo izgubile. Osvešćujuće je kako u sred debate o Home Rule (ukazi o samoupravi Irske u Ujedinjenom Kraljevstvu; nap. M. J.), shvatamo da se tako mnogo ljudi iz svih delova i svih zajednica Irske borilo za mir, ujedinjeni protiv zajedničkog neprijatelja. Irski Taoiseach (naziv za funciju premijera; nap. M. J.) i ja stajaćemo jedan pored drugog u Menin Gejtu. To je godinama bilo nezamislivo, ali sada ćemo to učiniti ujedinjeni ne samo u sećanju na zajedničko žrtvovanje pre sto godina već i našim napretkom u donošenju mira Severnoj Irskoj.

Najveća lekcija od svih iz Prvog svetskog rata je ta da posle rata i neprijateljstva mora doći poverenje i odlučnost da nikada ne idemo unazad. Britanija i Irska danas dele taj zajednički cilj. Nadam se da ovo može biti početak trajnog obeležavanja pomena od svih nas.

(Preveo MILjAN JOKIĆ)

Daily Telegraph

(Standard)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *