Зашто је Ана Брнабић постала fake news?

Zašto je Ana Brnabić postala fake news?

9 jula 2017

Piše: Željko Cvijanović

1.

Nikad kao posle hamburškog sastanka Putina i Trampa nije bilo toliko izvestan kraj postojećeg globalnog poretka – apsolutne vladavine liberalnog kapitalizma i međunarodnih odnosa kreiranih na činjenici o pobedi tog koncepta nad socijalizmom. Da se razumemo, apsolutna vera u razumevanje dvojice državnika nije osnov prethodne tvrdnje, već je to spektar mogućnosti koje su otvorili taj sastanak i pripreme za njega. Svaka mogućnost i svaki logičan ishod računaju sa krajem starog poretka.

Puno i ničim ometano razumevanje Putina i Trampa samo je dakle jedna od verzija ishoda i jedna od mogućih izvesnosti kraja svetskog poretka, do koje bi se u tom slučaju došlo dogovorom svetskih sila. Ali ni druge varijante koje ukazuju na drugačiji put ne ukazuju i na drugačiji ishod. Neće se završiti drugačije čak ni ako Amerika i Rusija završe u konfrontaciji, kojom je Tramp pre hamburškog sastanka iz Varšave plašio Putina i Angelu Merkel. Reč je o konceptu „tri mora“, u kome se našla i Hrvatska, uverena da će joj to učešće dati prednost nad ostalim regionalnim igračima u budućem uređenju balkanskih odnosa. Taj koncept ne podrazumeva samo konfrontaciju SAD prema Rusiji. On, više od toga, radi na podeli Evrope i suprotstavljanju Nemačkoj nekadašnjih članica Varšavskog pakta a danas tvrdih koliko malih NATO igrača.

2.

To će reći da Trampova ponuda za naoružavanje Poljske neće usrećiti ni Rusiju ni Nemačku. Sa druge strane, ona će svet pre vratiti u 30-te godine prošlog veka nego što će ga pogurati napred. Rečju, Intermarijum je možda moguć sve dok je usperen protiv Rusije i ima makar pasivnu podršku Nemačke. Ali, kada je usmeren i protiv Rusije i protiv Nemačke, on je ne samo teško održiv već i veoma zapaljiv. Njegova suština tad postaje američka podela Evrope na zemlje kojima je važnije članstvo u NATO („nova Evropa“) nego članstvo u EU, i one koje stoje na obrnutom stanovištu („stara Evropa“). Sve to ne može imati drugačiji ishod sem konfrontacije EU i NATO i približavanja Rusije i Nemačke. I jedno i drugo može da znači samo fundamentalne promene u Evropi i svetu.

Američki klijenti u Evropi ne bi mogli da izdrže konfikt sa Nemačkom (ekonomija) i Rusijom (oružje), i novi poredak bi se gradio na izlasku SAD iz Evrope. Kako god, promena je neminovna, bilo kao proizvod dogovora Putina, Trampa i ostalih velikih igrača (Kina, EU) ili pak kao proizvod konfrontirajuće podele u Evropi. Sastanak Putina i Trampa i pripreme za njega kazuju kako je novi poredak izvesniji nego put kojim će svet doći do njega. Toj neminovnosti na srednji rok ne mogu da prkose ni američka „duboka država“ ni globalni mediji, najogorčenija odbrana starog poretka.

3.

Eto kako je i zašto Ana Brnabić postala fake news. Da tako bude, zaslužan je Blumberg, jedan od globalnih trendmejkera liberalnog žurnalizma i ogorčeni branilac starog poretka. Ostavljajući svet u uverenju da je Brnabićeva izjavila kako će Srbija, ako „bude primorana da bira između bližih veza sa Rusijom i članstva u Evropskoj uniji“, izbrati EU, Blumberg je dopola zabio klin u, veruje se na Zapadu, geopolitički heterogenu srpsku vladu, a otpola otkrivajući političke mokre snove globalista u Vašingtonu.

Bilo je važno koliko i očigledno to što ljudi koji vode Srbiju odavno nisu toliko dali sve od sebe da koriguju neku izjavu kao, ispostaviće se, Blumbergovu laž. Prvo je Dačić pokazao da će njegova uloga u novoj vladi biti u korektivu politički neiskusne i nenamazane Brnabićeve, rekavši da je suština srpske spoljne politike u tome da se ne dovede pred takav izbor. Potom je sama Brnabićeva za BBC vadila štetu, da bi na kraju celom serijom izjava poentirao Vučić.

4.

A onda se pokazalo i čemu zapravo služe lažne vesti. Iako ne beže od toga, nije njihov posao da stvaraju konfuziju u „neprijateljskim“ redovima, tome pre svega služe psiopovi. Njihovo je da uporno i dosledno kreiraju željenu stvarnost, prepuni poverenja u činjenicu da mediji poput BlumbergaNjujork tajmsa ili Vašington posta, po inerciji, uživaju neku vrstu globalnog monopola na istinu. Rečju, ako je Blumberg stavio u usta Brnabićevoj da je Srbija zarad EU spremna da se udalji od Rusije, šta god da je zapravo rekla, ne preostaje joj ništa drugo nego da s tim udaljavanjem i započne.

A onda, naravno, lažna vest nastavlja svoj život u lokalnim glasilima, nižim oblicima medijskog života, koji ne postavljaju suvišna pitanja, već plasiraju odavno napisane neupitne odgovore. Elem, ovdašnjim prozapadnim liberalnim medijima lažna izjava Brnabićeve učinila se toliko dobrom, toliko, kako su pisali, „istorijskom“, da je potpuno pomena nevredna trivijalnost što je ona lažna.

Začudilo je samo onoga ko ne prati: i proruski medijski rodoljupci takođe su lažnu izjavu čak i posle demantija tretirali kao gotovu stvar. Elem, oni su takvu izjavu i Brnabićevoj i Vučiću učitali mnogo pre nego što se tu pojavio bilo kakav Blumberg. A to će reći da taj svet može da pojmi istinu da Brnabićeva to nije izgovorila, ali takav fakt tek je istina nižeg reda. Za to vreme, istina višeg reda je da takva izjava pristaje njihovim predstavama i o Vučiću i o Brnabićevoj, tako da istina nižeg reda u toj hijerarhiji istina nema šta da traži.

Lažna izjava Brnabićeve tako ne dolazi u pitanje, nego se oko nje zanimljivo prepliću i dopunjavaju stavovi političkih aktera. Tako je informacija da je ona dala stenogram svog intervjua ruskom ambasadoru u Beogradu kako bi ga uverila da nije rekla ono što je Blumbergplasirao, veoma uznemirila Nenada Čanka i Sašu Jankovića, koji su se, valjda prvi put u životu, zabrinuli za suverenitet Srbije. Kao što su iz svog političkog ležišta iskočili liberali, tako su poziciju s njima zamenili rodoljupci, ljuti na strance (ovaj put Ruse) što su poverovali njenim uveravanjima da je Blumberg plasirao lažnu vest.

5.

Kad se dve suprotstavljene političke grupacije, dva pola srpske scene, toliko primaju na lažnu vest, čiji posao je odbrana neodrživog svetskog poretka, teško je poverovati da bi proizvod njihove vladavine bila promena, već očuvanje lokalnog refleksa svetskih odnosa. Kada dakle, ljuti levičari i nacional-liberali zavape kako Vučić uništava ostatke srpskih državnih institucija, zaboravljaju samo jedno iako najvažnije: institucije kreirane unutar jednog poretka – petooktobarskog u našem slučaju – kreirane su da bi hranile i branile takav poredak. Problem je, međutim, što aktuelni svetski poredak sa svojim lokalnim refleksima ne samo da nije vredan odbrane nego je i neodbranjiv.

Zato je vlast u Srbiji, naravno, moguće kritikovati, ali ne u komparaciji sa opozicijom, bilo nacionalnom bilo prozapadnom, koje su mnoog manje okupljene u protivljenju vlasti, a mnogo više u službi odbrane lokalne refleksije globalnog poretka.

6.

Srpska vlast je imala dva jaka razloga što je posle intervjua Brnabićeve Blumbergu sa dosta energije branila srske odnose sa Rusijom. Prvi je taj što je Srbija oslonjena na Rusiju u svojoj odbrambenoj politici, a ugrožena je bezbednosno taman toliko da Rusiji nikako ne može da okrene leđa. Drugi razlog je taj što u sklopu svetskih promena Vladimir Putin i Rusija – imajući u vidu sve varijante raspleta svetskih odnosa – možda i neće biti apsolutni pobednici, ali nikako neće biti ni gubitnici, što se uoči sastanka Putin – Tramp posebno videlo u dubokoj strateškoj isprepletenosti Rusije i Kine. Niko iole politički normalan takvoj Rusiji danas ne bi okrenuo leđa.

Za to vreme, Saša Janković i Nenad Čanak uveravaju zapadne sile da Vučić okreće srpski brod prema Rusiji. Vuk Jeremić i Boško Obradović, sa druge strane, uveravaju Ruse da srpski brod ide na Zapad. Nije problem što je to, ako se gleda kao politika, a ne samo kao oblik borbe za vlast, jezivo jednodimenzionalno, već što u konfrontaciji sa vlasti pokazuje jednu paradoksalnu stvar – da je vlast ta koja se priprema i priželjkuje promenu svetskog poretka, i da je opozicija ta koja brani stari. Nažalost.

(Standard)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Kosovac says:

    Željko Cvijanović,…. Ume da podatke koje svi znaju, tako poređa, da uvek ispadne da je nešto pametno rekao. Kao đače koje je došlo do nekog bitnog otkrića, pa kaže: “Tate, s'k je velika oskudacija“.

  2. Kosta says:

    Od kada je poceo da se finansira iz dzepa SNS-a,ovaj "analiticar" se trudi svim silama da nesto sto je ocigledno objasni drugacije. 1.Nikakvog zblizavanja Rusije i Nemacke nema niti ce ga biti.(Citaj nemacku stampu,prati ankete javnog mnjenja) 2.Brnabic nije rekla direktno,ali doslovce potvrdila ono sto je kamen temeljac programa A.Vucica.Normalno,da agenciji koja je u vrhu svetskih medija nije tesko da bez ikakve greske formulise zakljucak koji su i objavili. Prica o proruskim ili prozapadnim pogledima u nasim medijima je irelevantna i njome "analiticar" zamajava citaoce.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *