ЗАШТО ЈЕ ЕУ ЈОШ УВЕК БЕЗ ШАНСИ У БОРБИ ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА

Tweet

Пише: Љубан Каран

На седници одржаној 19. јуна Савет за спољне послове ЕУ, којим је председавала висока представница за спољну политику и сигурност, Федерика Могерини, усагласио је мере против тероризма које би требало да предузме Одбор за спољне послове Уније. Није то први пут да се сетом закључака и административних мера покушава нешто учинити против тероризма, али ти покушаји досад нису дали резултате. Тако је, например, Европска комисија у децембру 2015. године усвојила „пакет мера против тероризма и незаконите трговине оружјем“, који се односио само на државе чланице, али последице тог акта терористи нису ни осетили. У то време тежиште борбе против тероризма било је на пресецању илегалних канала незаконите продаје оружја. Касније се видело да терористи и без оружја могу да изведу терористичке акције са тешким последицама.

У новом пакету мера незаконита продаје оружја не да више није не првом, него је на задњем месту. Тежиште је на другим факторима који подстичу и омогућавају тероризам. Једна од најважнијих одлука јесте да се први пут планира јача сарадња са земљама Западног Балкана, и то са свим земљама, без обзира да ли су чланице ЕУ. Напокон се схватило да су неке земље на Балкану постале сигурна кућа за познате терористе и прави центри за регрутовање и обуку терориста у камповима са полигонима и инфраструктуром за тренажу различитих специјалности. Ту се пре свега мисли на БиХ и такозвану државу Косово, али се зна да су се терористи одомаћили и у Албанији и Македонији. За сада се само назире како би та будућа сарадња ЕУ и балканских земаља требало да изгледа и да ли постоје шансе да се она стварно унапреди и подигне на виши ниво.

Квалитетнију сарадњу требало би да омогући мера која предвиђа слање експерата за безбедност и борбу против тероризма из балканских земаља у делегације ЕУ. Јасно је шта уствари мучи стратеге у европским институцијама – у питању је што квалитетнија процена терористичке опасности, јер су им све досадашње процене биле несхватљиво погрешне. Организација и активности обавештајно-безбедносних служби планира се на основу процене, па тако не чуди чињеница да су терористи увек корак испред и да су им акције све учесталије. Укључивање држава Западног Балкана је добар потез како би се бар донекле усагласило различито гледање на тероризам и разне терористичке групе и појединце, јер без тога неће бити већег успеха.

У овом пакету закључака и мера под један су „мере против радикализације и кориштења интернета и друштвених мрежа у радикализацији“. Напокон! Можда сувише касно, али боље икад него никад. Док се пребројавају жртве тероризма по Европи, утисак је да је њиховом страдању увелико допринела предуга расправа о овој теми и тврдокорно инсистирање на медијским слободама и када је свима јасно да их терористи злоупотребљавају. Итекако су стратези тероризма знали да искористе простор, идеалан за пропаганду, индоктринацију, самоиндокринацију, регрутовање, комуникацију, обуку и ко зна шта све не. То је толико несхватљива грешка да се сада и стручњаци и лаици питају да ли дали се иза тога крије нечија намера да распири тероризам.

Прогласити интернета и друштвене мреже у популаризацију тероризма медијским и људским слободама потпуно је ирационално. А управо се то догађало. Чак су и деца могла да гледају ритуално одсецања глава жртава као безазлен спот, да слушају објашњења како је то узвишен религиозни чин или како је исто тако узвишено убити људе у самоубилачкој акцији и постати шехид, који одлази у рај и тамо обезбеђује место за своје најмилије. Сувише дуго се у Западној Европи веровало да та врста индокринације не може имати утицај на њене становнике исламске вероисповести и да су западна култура и систем образовања и јавног информисања довољно чврста брана и заштита. Све се то сада види као велика грешка, јер су интернет и друштвене мреже у комбинацији са злоупотребом исламских верских институција рашириле терористичку опасност на подручје где је нико није очекивао – међу обичне грађане муслимане који су давно интегрисани у западна друштва. Тако се десило да интернет и мреже, уместо да допринесу разоткривању и сузбијању терористичких планова и акција, значајно допринесу његовом ширењу. Штавише, та фатална грешка у процени омогућила је промену терористичке стратегије на акције где нису потребни оружје и експлозив.

ЗАШТО МЕРЕ ЕУ НЕМАЈУ ШАНСЕ ЗА УСПЕХ

Једино контрола интернета и друштвених мрежа као мера ЕУ на сузбијању тероризма има реалне шансе да успе. Све друге мере су под упитником. Учесталост терористичких акција од стране оних који су пали под утицај порука преко интернета и друштвених мрежа, као и број невиних жртава, више не дозвољавају било какву калкулацију. Сви су схватили да злоупотребе морају престати и сад се траже начини како да се то најефикасније уради. Таква намера се коси са финансијским интересима неких интересних група и компанија, и са те стране ће бити најачи отпор реализацији планираних мера. И до сада је управо из тих средина био највећи отпор стављању електронских медија под неку врсту контроле. Све то говори колико су профит и интерес немилосрдни мотиви и колико их не интересује страдање људи.

Нова европска мера биће и „спречавање повезивања организованог криминала и тероризма“. Овде се циља на важне полуге припреме извођења терористичких акција. Прво, да се пресече један од извора финансирања јер је познато да терористи, поред тајних донација и тајне трговине, користе неке облике криминала како би дошли до новца. Јер без новца нема ни великих терористичких акција. Друго, криминалне групе и организације увек су спремне да за новац набаве оружје, експлозив и све друго што је терористима потребно. Нико ту не размишља о страдању људи, него само о новцу и заради. Значи, добро је процењено да је то веза која је веома опасна и која се мора разбити.

Веома је чудно што је ЕУ тек сад закључила колико је велика опасност од повезивања терориста са организованим криминалом. Како се наводи у сету закључака, у том погледу очи им је отворио извештај Еулекса. Заборављају колико им је на ту појаву скретана пажња управо из Србије и Републике Српске и колико им је тона папира достављено са прецизним подацима управо о томе. Јер у БиХ, на Косову и Метохији, Албанији и Македонији организовани криминал и тероризам су у тесној вези и то деценијама. Све до сада њима на Западу то није сметало и нису разумели нити проценили да су и сами угрожени.

Мале су шансе да се та веза разбије, зато што су у наведеним земљама и на Косову и Метохији организовани криминал и терористи у вези са још неким – са политичким врхом држава у којима бораве и деценијама делују под њиховим покровитељством. О тој вези се не говори у сету закључака ЕУ и зато се везе криминалаца и терориста на Балкану неће прекинути никаквим мерама. Као и до сада они ће бити заштићени, добро маскирани и прикривени. Стандардни клише прикривања су лажни идентит и оригинална документа на лажна имена. Зато, да би се ове везе неутралисале, као терористичка опасност за Балкан, Европу и цео свет, некакви закључци и мере нису довољни. Потребна је промена политике према државама на западном Балкану и нека врста притиска на државна руководства, која с криминалцима и терористима комуницирају такорећи јавно и уопште се не стиде нити се плаше компромитације. Сувише дуго је Запад на ове везе гледао благонаклоно и сувише дуго их је подржавао и форсирао да би то сада њима изгледало као нешто забрањено и недопустиво.

Када се види шта је све ЕУ закључила и шта предлаже као мере за спречавање тероризма, не би се требало чудити што је ова пошаст узела толике размере. Као мера предлаже се „надзор над финансијским токовима“? Па зар је требало толико времена и толико страдања да се неко досети једне од кључних полуга за сузбијање тероризма, јер, као што је речено, без новца нема великих терористичких акција. Зашто токове новца нису пратили до сада? Сада таква заборавност и неспретност у проценама извора терористичке опасности више асоцира на намеру него на незнање. Да ли су неконтролисани токови новца неком одговарали. Не мора то бити због тероризма, него због неких других разлога, али, као што се у последње време примећује, стратези тероризма и „војска терориста“ користе сваки простор који им неко намерно или случајно остави отвореним. Меру ЕУ у вези са контролом токова новца је релативно лако реализовати ако се не нађу центри моћи који ће комплетну акцију саботирати и обесмислити. Јер немогуће је оперативним мерама издвојити само токове новца који служи у терористичке сврхе јер се то закључује тек на крају истраге. Зато никакве истраге те врсте не одговарају моћницима који згрћу профит прљавим пословима.

Балкан је по том питању посебна прича. На Балкану се тачно зна који су то криминални кланови и организације које згрћу новац од најтежих облика криминала – продаја дроге, белог робља (тај термин је устаљен, а требало би га избацити јер у трговини људима жртве су и људи других раса), шверц оружја и други облици криминала, а користе га за терористичко деловање и финансирање паравојних формација са крајњим циљем насилне промене граница и стварања којекавих малих или великих држава. Зна се да је албанска мафија одавно главна у томе, али и да су криминалци у директним везама са политичким руководством у Албанији, на Косову и Метохији и албанским партијама у Македонији. Никоме на Западу то није сметало, па је тешко поверовати да ће планиране мере ЕУ нешто променити. Јер, ако Запад није реаговао на тако драстичну ствар као што је вађење људских органа живим људима и продаја на илегалном тржишту како би се тај новац користио у криминалне или терористичке сврхе, а шта би то онда могло да их узнемири, узбуди или уразуми.

Можда би ЕУ под притиском терористичких акција и променила политику према државама и назови државама на Балкану које су постале генератори тероризма да није непремостиве препреке – става САД. Тако сада новим мерама против тероризма које планира ЕУ, нису највећа препрека терористи и криминалци нити недовољна сарадња са балканским државама, него актуелна политика САД на Балкану, као и политика појединих држава чланица НАТО и оних које су на путу да то постану а које су под потпуном америчком контролом. Дефинитивно, већина мера које планира ЕУ нема скоро никакве шансе на успех.

ЗАШТО СЕ ТЕРОРИЗАМ НЕ МОЖЕ ИСКОРЕНИТИ

Последња од наведених мера, бар како су наведене у саопштењу, је „јача контрола незаконите трговине оружјем, кретања страних бораца, те борба против екстремистичких идеологија“. Тешко је поверовати да је озбиљна мера против тероризма овако наведена у акту ЕУ и сасвим је могуће да је нека „мастиљара“ саопштење прекрајала по свом разумевању проблема. Јер како је могуће да три тако важне ствари у борби против тероризма буду наведене у једној тачки иако се тичу сасвим одвојених подручја.

Незаконита трговина оружјем (експлозив се и не помиње) некад је била кључна тачка, а сад је тек део последње. Разлог је јасан: у питању је промена терористичке стратегије где оружје више није неопходно. Оружје постају свакодневне свима доступне ствари и средства: нож, чекић, секира, аутомобил, камион, комби итд. Међутим, у новим закључцима се иде у другу крајност где се оружје и експлозив стављају у трећи план. А требало би знати да оружје и експлозив не губе значај и да ће се сигурно користити и у будућим терористичким акцијама, поготово оним великим и најболнијим. Зато тајни канали оружја, експлозива и других средстава погодних за тероризам не сме изаћи изван централне зоне пажње безбедносних служби и не може бити поменуто у задњој тачки набројаних мера.

Зна се ко данас прати легалну и илегалну продају оружја – најмоћније западне обавештајне службе, пре свега америчке и британске. Ако немамо увид у светске илегалне токове новог и половног наоружања данас, присетимо се одакле је и како стизало оружје за паравојске на подручју бивше Југославије. Например, фамозни транспортни авион „Кикаш“, препун модерног наоружања за хрватску паравојску, дошао је из Уганде иако је посао договаран у Јужноафричкој Републици, утовар оружја је био у Боцвани, авион и посада из Уганде, посредници су били енглески држављани, а све се одвијало у зони потпуне доминације британских служби. Тако је тешко поверовати да данас могу да постоје иоле значајнији трговци илегалним оружјем а да нису под контролом Американаца или Енглеза. Тако ће и јача контрола незаконите трговине оружјем бити веома тешка ако у њу нису искрено укључени Американци и Енглези, а нису јер ни Велика Британија више није у ЕУ, тако да закључци и мере о којима је реч њих не обавезују нити им нешто значе.

Сама формулација у последњој тачки предложених мера у вези са потенцијалним терористима не улива наду да ће се успешно проводити. Каже се „већа контрола страних бораца“. Као да се избегава термин „терориста“, „џихадиста“ или „екстремиста“ кад се говори о онима који су били на неком од ратишта. Наравно да се овде ради о Сирији, али у томе и јесте проблем овако двосмисленог термина. Јер у Сирији ратују многе паравојске које одавно носе терористичка обележја. Например, иако се поуздано зна да је Ал Нусра фронт био војно крило Ал каиде, сада су део савезничких снага које су окупиле САД у борби против званичне Сирије и руског утицаја. Значи, на Западу они званично нису терористи, али се зна да и они могу извести терористичку акцију, па стога морају пратити кретање њихових припадника. Зато кажу „пратити кретање страних бораца“. Такво гледање на поједине терористичке групе и подела на добре и лоше терористе само због привременог савезништва унапред је обесмислило мере које планира ЕУ.

У планираним мерама нико и не помиње кампове за обуку терориста на Косову и у БиХ иако су о томе редовно достављале податке службе Србије и службе Републике Српске. У последње време и руске обавештајне службе дају прецизне податке о томе, али их Запад не уважава. Зна се и зашто – зато што се управо у овим камповима обучавају новорегрутовани припадници Ал Нусре, па и припадници ISIS, наравно под конролом обавештајних служби САД. Како би иначе „прослављени“ џихадисти и главосече типа Лавдрима Мухаџерија слободно боравили на Косову иако се добро зна његов ратни пут – радио је америчкој војној бази Бонстил, одакле је отишао у њихову војну базу у Авганистан, да би тамо посто џихадиста и један од вођа ISIS. Тако ни некаква контрола кретања потенцијалних терориста, или, како у ЕУ кажу, „страних бораца“, без искрене сарадње САД, на Балкану нема смисла.

Трећи сегмент последње мере коју планира ЕУ је „борба против екстремистичких идеологија“. Одавно су у западној Европи створени исламски екстремистички центри у верским објектима и школама – џамијама и медресама – и то углавном у престоницама и другим великим градовима. На Балкану се то приметило тако што су се радници који су одлазили на привремени рад у земље Западне Европе враћали радикализовани. Наравно да су ишла упозорења да се на то обрати пажња и да се такви негативни утицаји на људе спрече, али нико у ЕУ није предузео потребне мере. Све се покривало причама о људским слободама и правима, па и онда када су у џамије и медресе уграђивани познати терористи и екстремистички проповедници. Тада се мислило да то неће имати негативног утицаја на државе ЕУ, али је та процена била погрешна – и њихови грађани су пали под утицај и индокринисани до мере када крећу у самосталне или групне терористичке акције. Много се закаснило и учињена је велика штета. Мирни и породични људи преко ноћи постају терористи у самоубилачким акцијама. А ЕУ тек сада, када су многи заведени, закључује да је то опасност и планира меру против екстремистичких идеологија.

Могло би се рећи да су нови закључци ЕУ у вези са опасностима од тероризма најбољи до сада јер указују на све кључне пропусте и заблуде по питању тренутно највеће опасности по Европу. Ипак, иако су закључци солидни, мере које је усагласио Савет за спољне послове, а које би требало да предузме Одбор за спољне послове ЕУ, немају готово никакву шансу да постигну циљ и сузбију тероризам зато што су у колизији са политиком САД на Балкану. Без промене политике према балканским земљама, не може се говорити о координисаној заједничкој акцији и мерама против тероризма јер је гледање на терористичке групе и генераторе тероризма уопште различито. Тако ће и ове мере, као и све досадашње, проћи незапажено и без резултата.

Србија ће добити позив да у некакав експертски тим, или како ће се већ то звати, упути своје стручне представнике. То је прилика да на правом месту говоримо о терористичким пунктовима на Балкану и да их разоткривамо пред целим светом. Истовремено, имаћемо прилику да се директно уверимо ко то стварно штити тероризам и зашто. Ко то вербално подржава све мере против њега, а истовремено се труди да све падне у воду. Зато је важно ко ће бити наши представници јер морају да буду стручни и у стању да аргументовано изнесу и бране ставове Србије. То нису места за дипломате нити за политичаре, него за људе од струке и најбоље познаваоце тероризма, посебно исламског.

(Стандард)

Tweet