ZAŠTO JE EU JOŠ UVEK BEZ ŠANSI U BORBI PROTIV TERORIZMA

Tweet

Piše: Ljuban Karan

Na sednici održanoj 19. juna Savet za spoljne poslove EU, kojim je predsedavala visoka predstavnica za spoljnu politiku i sigurnost, Federika Mogerini, usaglasio je mere protiv terorizma koje bi trebalo da preduzme Odbor za spoljne poslove Unije. Nije to prvi put da se setom zaključaka i administrativnih mera pokušava nešto učiniti protiv terorizma, ali ti pokušaji dosad nisu dali rezultate. Tako je, naprimer, Evropska komisija u decembru 2015. godine usvojila „paket mera protiv terorizma i nezakonite trgovine oružjem“, koji se odnosio samo na države članice, ali posledice tog akta teroristi nisu ni osetili. U to vreme težište borbe protiv terorizma bilo je na presecanju ilegalnih kanala nezakonite prodaje oružja. Kasnije se videlo da teroristi i bez oružja mogu da izvedu terorističke akcije sa teškim posledicama.

U novom paketu mera nezakonita prodaje oružja ne da više nije ne prvom, nego je na zadnjem mestu. Težište je na drugim faktorima koji podstiču i omogućavaju terorizam. Jedna od najvažnijih odluka jeste da se prvi put planira jača saradnja sa zemljama Zapadnog Balkana, i to sa svim zemljama, bez obzira da li su članice EU. Napokon se shvatilo da su neke zemlje na Balkanu postale sigurna kuća za poznate teroriste i pravi centri za regrutovanje i obuku terorista u kampovima sa poligonima i infrastrukturom za trenažu različitih specijalnosti. Tu se pre svega misli na BiH i takozvanu državu Kosovo, ali se zna da su se teroristi odomaćili i u Albaniji i Makedoniji. Za sada se samo nazire kako bi ta buduća saradnja EU i balkanskih zemalja trebalo da izgleda i da li postoje šanse da se ona stvarno unapredi i podigne na viši nivo.

Kvalitetniju saradnju trebalo bi da omogući mera koja predviđa slanje eksperata za bezbednost i borbu protiv terorizma iz balkanskih zemalja u delegacije EU. Jasno je šta ustvari muči stratege u evropskim institucijama – u pitanju je što kvalitetnija procena terorističke opasnosti, jer su im sve dosadašnje procene bile neshvatljivo pogrešne. Organizacija i aktivnosti obaveštajno-bezbednosnih službi planira se na osnovu procene, pa tako ne čudi činjenica da su teroristi uvek korak ispred i da su im akcije sve učestalije. Uključivanje država Zapadnog Balkana je dobar potez kako bi se bar donekle usaglasilo različito gledanje na terorizam i razne terorističke grupe i pojedince, jer bez toga neće biti većeg uspeha.

U ovom paketu zaključaka i mera pod jedan su „mere protiv radikalizacije i korištenja interneta i društvenih mreža u radikalizaciji“. Napokon! Možda suviše kasno, ali bolje ikad nego nikad. Dok se prebrojavaju žrtve terorizma po Evropi, utisak je da je njihovom stradanju uveliko doprinela preduga rasprava o ovoj temi i tvrdokorno insistiranje na medijskim slobodama i kada je svima jasno da ih teroristi zloupotrebljavaju. Itekako su stratezi terorizma znali da iskoriste prostor, idealan za propagandu, indoktrinaciju, samoindokrinaciju, regrutovanje, komunikaciju, obuku i ko zna šta sve ne. To je toliko neshvatljiva greška da se sada i stručnjaci i laici pitaju da li dali se iza toga krije nečija namera da raspiri terorizam.

Proglasiti interneta i društvene mreže u popularizaciju terorizma medijskim i ljudskim slobodama potpuno je iracionalno. A upravo se to događalo. Čak su i deca mogla da gledaju ritualno odsecanja glava žrtava kao bezazlen spot, da slušaju objašnjenja kako je to uzvišen religiozni čin ili kako je isto tako uzvišeno ubiti ljude u samoubilačkoj akciji i postati šehid, koji odlazi u raj i tamo obezbeđuje mesto za svoje najmilije. Suviše dugo se u Zapadnoj Evropi verovalo da ta vrsta indokrinacije ne može imati uticaj na njene stanovnike islamske veroispovesti i da su zapadna kultura i sistem obrazovanja i javnog informisanja dovoljno čvrsta brana i zaštita. Sve se to sada vidi kao velika greška, jer su internet i društvene mreže u kombinaciji sa zloupotrebom islamskih verskih institucija raširile terorističku opasnost na područje gde je niko nije očekivao – među obične građane muslimane koji su davno integrisani u zapadna društva. Tako se desilo da internet i mreže, umesto da doprinesu razotkrivanju i suzbijanju terorističkih planova i akcija, značajno doprinesu njegovom širenju. Štaviše, ta fatalna greška u proceni omogućila je promenu terorističke strategije na akcije gde nisu potrebni oružje i eksploziv.

ZAŠTO MERE EU NEMAJU ŠANSE ZA USPEH

Jedino kontrola interneta i društvenih mreža kao mera EU na suzbijanju terorizma ima realne šanse da uspe. Sve druge mere su pod upitnikom. Učestalost terorističkih akcija od strane onih koji su pali pod uticaj poruka preko interneta i društvenih mreža, kao i broj nevinih žrtava, više ne dozvoljavaju bilo kakvu kalkulaciju. Svi su shvatili da zloupotrebe moraju prestati i sad se traže načini kako da se to najefikasnije uradi. Takva namera se kosi sa finansijskim interesima nekih interesnih grupa i kompanija, i sa te strane će biti najači otpor realizaciji planiranih mera. I do sada je upravo iz tih sredina bio najveći otpor stavljanju elektronskih medija pod neku vrstu kontrole. Sve to govori koliko su profit i interes nemilosrdni motivi i koliko ih ne interesuje stradanje ljudi.

Nova evropska mera biće i „sprečavanje povezivanja organizovanog kriminala i terorizma“. Ovde se cilja na važne poluge pripreme izvođenja terorističkih akcija. Prvo, da se preseče jedan od izvora finansiranja jer je poznato da teroristi, pored tajnih donacija i tajne trgovine, koriste neke oblike kriminala kako bi došli do novca. Jer bez novca nema ni velikih terorističkih akcija. Drugo, kriminalne grupe i organizacije uvek su spremne da za novac nabave oružje, eksploziv i sve drugo što je teroristima potrebno. Niko tu ne razmišlja o stradanju ljudi, nego samo o novcu i zaradi. Znači, dobro je procenjeno da je to veza koja je veoma opasna i koja se mora razbiti.

Veoma je čudno što je EU tek sad zaključila koliko je velika opasnost od povezivanja terorista sa organizovanim kriminalom. Kako se navodi u setu zaključaka, u tom pogledu oči im je otvorio izveštaj Euleksa. Zaboravljaju koliko im je na tu pojavu skretana pažnja upravo iz Srbije i Republike Srpske i koliko im je tona papira dostavljeno sa preciznim podacima upravo o tome. Jer u BiH, na Kosovu i Metohiji, Albaniji i Makedoniji organizovani kriminal i terorizam su u tesnoj vezi i to decenijama. Sve do sada njima na Zapadu to nije smetalo i nisu razumeli niti procenili da su i sami ugroženi.

Male su šanse da se ta veza razbije, zato što su u navedenim zemljama i na Kosovu i Metohiji organizovani kriminal i teroristi u vezi sa još nekim – sa političkim vrhom država u kojima borave i decenijama deluju pod njihovim pokroviteljstvom. O toj vezi se ne govori u setu zaključaka EU i zato se veze kriminalaca i terorista na Balkanu neće prekinuti nikakvim merama. Kao i do sada oni će biti zaštićeni, dobro maskirani i prikriveni. Standardni kliše prikrivanja su lažni identit i originalna dokumenta na lažna imena. Zato, da bi se ove veze neutralisale, kao teroristička opasnost za Balkan, Evropu i ceo svet, nekakvi zaključci i mere nisu dovoljni. Potrebna je promena politike prema državama na zapadnom Balkanu i neka vrsta pritiska na državna rukovodstva, koja s kriminalcima i teroristima komuniciraju takoreći javno i uopšte se ne stide niti se plaše kompromitacije. Suviše dugo je Zapad na ove veze gledao blagonaklono i suviše dugo ih je podržavao i forsirao da bi to sada njima izgledalo kao nešto zabranjeno i nedopustivo.

Kada se vidi šta je sve EU zaključila i šta predlaže kao mere za sprečavanje terorizma, ne bi se trebalo čuditi što je ova pošast uzela tolike razmere. Kao mera predlaže se „nadzor nad finansijskim tokovima“? Pa zar je trebalo toliko vremena i toliko stradanja da se neko doseti jedne od ključnih poluga za suzbijanje terorizma, jer, kao što je rečeno, bez novca nema velikih terorističkih akcija. Zašto tokove novca nisu pratili do sada? Sada takva zaboravnost i nespretnost u procenama izvora terorističke opasnosti više asocira na nameru nego na neznanje. Da li su nekontrolisani tokovi novca nekom odgovarali. Ne mora to biti zbog terorizma, nego zbog nekih drugih razloga, ali, kao što se u poslednje vreme primećuje, stratezi terorizma i „vojska terorista“ koriste svaki prostor koji im neko namerno ili slučajno ostavi otvorenim. Meru EU u vezi sa kontrolom tokova novca je relativno lako realizovati ako se ne nađu centri moći koji će kompletnu akciju sabotirati i obesmisliti. Jer nemoguće je operativnim merama izdvojiti samo tokove novca koji služi u terorističke svrhe jer se to zaključuje tek na kraju istrage. Zato nikakve istrage te vrste ne odgovaraju moćnicima koji zgrću profit prljavim poslovima.

Balkan je po tom pitanju posebna priča. Na Balkanu se tačno zna koji su to kriminalni klanovi i organizacije koje zgrću novac od najtežih oblika kriminala – prodaja droge, belog roblja (taj termin je ustaljen, a trebalo bi ga izbaciti jer u trgovini ljudima žrtve su i ljudi drugih rasa), šverc oružja i drugi oblici kriminala, a koriste ga za terorističko delovanje i finansiranje paravojnih formacija sa krajnjim ciljem nasilne promene granica i stvaranja kojekavih malih ili velikih država. Zna se da je albanska mafija odavno glavna u tome, ali i da su kriminalci u direktnim vezama sa političkim rukovodstvom u Albaniji, na Kosovu i Metohiji i albanskim partijama u Makedoniji. Nikome na Zapadu to nije smetalo, pa je teško poverovati da će planirane mere EU nešto promeniti. Jer, ako Zapad nije reagovao na tako drastičnu stvar kao što je vađenje ljudskih organa živim ljudima i prodaja na ilegalnom tržištu kako bi se taj novac koristio u kriminalne ili terorističke svrhe, a šta bi to onda moglo da ih uznemiri, uzbudi ili urazumi.

Možda bi EU pod pritiskom terorističkih akcija i promenila politiku prema državama i nazovi državama na Balkanu koje su postale generatori terorizma da nije nepremostive prepreke – stava SAD. Tako sada novim merama protiv terorizma koje planira EU, nisu najveća prepreka teroristi i kriminalci niti nedovoljna saradnja sa balkanskim državama, nego aktuelna politika SAD na Balkanu, kao i politika pojedinih država članica NATO i onih koje su na putu da to postanu a koje su pod potpunom američkom kontrolom. Definitivno, većina mera koje planira EU nema skoro nikakve šanse na uspeh.

ZAŠTO SE TERORIZAM NE MOŽE ISKORENITI

Poslednja od navedenih mera, bar kako su navedene u saopštenju, je „jača kontrola nezakonite trgovine oružjem, kretanja stranih boraca, te borba protiv ekstremističkih ideologija“. Teško je poverovati da je ozbiljna mera protiv terorizma ovako navedena u aktu EU i sasvim je moguće da je neka „mastiljara“ saopštenje prekrajala po svom razumevanju problema. Jer kako je moguće da tri tako važne stvari u borbi protiv terorizma budu navedene u jednoj tački iako se tiču sasvim odvojenih područja.

Nezakonita trgovina oružjem (eksploziv se i ne pominje) nekad je bila ključna tačka, a sad je tek deo poslednje. Razlog je jasan: u pitanju je promena terorističke strategije gde oružje više nije neophodno. Oružje postaju svakodnevne svima dostupne stvari i sredstva: nož, čekić, sekira, automobil, kamion, kombi itd. Međutim, u novim zaključcima se ide u drugu krajnost gde se oružje i eksploziv stavljaju u treći plan. A trebalo bi znati da oružje i eksploziv ne gube značaj i da će se sigurno koristiti i u budućim terorističkim akcijama, pogotovo onim velikim i najbolnijim. Zato tajni kanali oružja, eksploziva i drugih sredstava pogodnih za terorizam ne sme izaći izvan centralne zone pažnje bezbednosnih službi i ne može biti pomenuto u zadnjoj tački nabrojanih mera.

Zna se ko danas prati legalnu i ilegalnu prodaju oružja – najmoćnije zapadne obaveštajne službe, pre svega američke i britanske. Ako nemamo uvid u svetske ilegalne tokove novog i polovnog naoružanja danas, prisetimo se odakle je i kako stizalo oružje za paravojske na području bivše Jugoslavije. Naprimer, famozni transportni avion „Kikaš“, prepun modernog naoružanja za hrvatsku paravojsku, došao je iz Ugande iako je posao dogovaran u Južnoafričkoj Republici, utovar oružja je bio u Bocvani, avion i posada iz Ugande, posrednici su bili engleski državljani, a sve se odvijalo u zoni potpune dominacije britanskih službi. Tako je teško poverovati da danas mogu da postoje iole značajniji trgovci ilegalnim oružjem a da nisu pod kontrolom Amerikanaca ili Engleza. Tako će i jača kontrola nezakonite trgovine oružjem biti veoma teška ako u nju nisu iskreno uključeni Amerikanci i Englezi, a nisu jer ni Velika Britanija više nije u EU, tako da zaključci i mere o kojima je reč njih ne obavezuju niti im nešto znače.

Sama formulacija u poslednjoj tački predloženih mera u vezi sa potencijalnim teroristima ne uliva nadu da će se uspešno provoditi. Kaže se „veća kontrola stranih boraca“. Kao da se izbegava termin „terorista“, „džihadista“ ili „ekstremista“ kad se govori o onima koji su bili na nekom od ratišta. Naravno da se ovde radi o Siriji, ali u tome i jeste problem ovako dvosmislenog termina. Jer u Siriji ratuju mnoge paravojske koje odavno nose teroristička obeležja. Naprimer, iako se pouzdano zna da je Al Nusra front bio vojno krilo Al kaide, sada su deo savezničkih snaga koje su okupile SAD u borbi protiv zvanične Sirije i ruskog uticaja. Znači, na Zapadu oni zvanično nisu teroristi, ali se zna da i oni mogu izvesti terorističku akciju, pa stoga moraju pratiti kretanje njihovih pripadnika. Zato kažu „pratiti kretanje stranih boraca“. Takvo gledanje na pojedine terorističke grupe i podela na dobre i loše teroriste samo zbog privremenog savezništva unapred je obesmislilo mere koje planira EU.

U planiranim merama niko i ne pominje kampove za obuku terorista na Kosovu i u BiH iako su o tome redovno dostavljale podatke službe Srbije i službe Republike Srpske. U poslednje vreme i ruske obaveštajne službe daju precizne podatke o tome, ali ih Zapad ne uvažava. Zna se i zašto – zato što se upravo u ovim kampovima obučavaju novoregrutovani pripadnici Al Nusre, pa i pripadnici ISIS, naravno pod konrolom obaveštajnih službi SAD. Kako bi inače „proslavljeni“ džihadisti i glavoseče tipa Lavdrima Muhadžerija slobodno boravili na Kosovu iako se dobro zna njegov ratni put – radio je američkoj vojnoj bazi Bonstil, odakle je otišao u njihovu vojnu bazu u Avganistan, da bi tamo posto džihadista i jedan od vođa ISIS. Tako ni nekakva kontrola kretanja potencijalnih terorista, ili, kako u EU kažu, „stranih boraca“, bez iskrene saradnje SAD, na Balkanu nema smisla.

Treći segment poslednje mere koju planira EU je „borba protiv ekstremističkih ideologija“. Odavno su u zapadnoj Evropi stvoreni islamski ekstremistički centri u verskim objektima i školama – džamijama i medresama – i to uglavnom u prestonicama i drugim velikim gradovima. Na Balkanu se to primetilo tako što su se radnici koji su odlazili na privremeni rad u zemlje Zapadne Evrope vraćali radikalizovani. Naravno da su išla upozorenja da se na to obrati pažnja i da se takvi negativni uticaji na ljude spreče, ali niko u EU nije preduzeo potrebne mere. Sve se pokrivalo pričama o ljudskim slobodama i pravima, pa i onda kada su u džamije i medrese ugrađivani poznati teroristi i ekstremistički propovednici. Tada se mislilo da to neće imati negativnog uticaja na države EU, ali je ta procena bila pogrešna – i njihovi građani su pali pod uticaj i indokrinisani do mere kada kreću u samostalne ili grupne terorističke akcije. Mnogo se zakasnilo i učinjena je velika šteta. Mirni i porodični ljudi preko noći postaju teroristi u samoubilačkim akcijama. A EU tek sada, kada su mnogi zavedeni, zaključuje da je to opasnost i planira meru protiv ekstremističkih ideologija.

Moglo bi se reći da su novi zaključci EU u vezi sa opasnostima od terorizma najbolji do sada jer ukazuju na sve ključne propuste i zablude po pitanju trenutno najveće opasnosti po Evropu. Ipak, iako su zaključci solidni, mere koje je usaglasio Savet za spoljne poslove, a koje bi trebalo da preduzme Odbor za spoljne poslove EU, nemaju gotovo nikakvu šansu da postignu cilj i suzbiju terorizam zato što su u koliziji sa politikom SAD na Balkanu. Bez promene politike prema balkanskim zemljama, ne može se govoriti o koordinisanoj zajedničkoj akciji i merama protiv terorizma jer je gledanje na terorističke grupe i generatore terorizma uopšte različito. Tako će i ove mere, kao i sve dosadašnje, proći nezapaženo i bez rezultata.

Srbija će dobiti poziv da u nekakav ekspertski tim, ili kako će se već to zvati, uputi svoje stručne predstavnike. To je prilika da na pravom mestu govorimo o terorističkim punktovima na Balkanu i da ih razotkrivamo pred celim svetom. Istovremeno, imaćemo priliku da se direktno uverimo ko to stvarno štiti terorizam i zašto. Ko to verbalno podržava sve mere protiv njega, a istovremeno se trudi da sve padne u vodu. Zato je važno ko će biti naši predstavnici jer moraju da budu stručni i u stanju da argumentovano iznesu i brane stavove Srbije. To nisu mesta za diplomate niti za političare, nego za ljude od struke i najbolje poznavaoce terorizma, posebno islamskog.

(Standard)

Tweet