Zašto je Srbiji potreban Koštunica?

Tweet

Piše: Branko Radun

Na patriotskoj političkoj sceni imamo jednu parlamentarnu stranku i dve vanparlamentarne. One nisu uspele da postignu sporazuma o zajedničkom nastupu na izborima. To jeste loše, ali je i očekivano.

Posle neuspeha formiranja političkog patriotskog bloka neki su požurili da odgovornost za to prebace na DSS i njegovog lidera Koštunicu. On je u svom obraćanju javnosti objasnio da ne može da ide sa onima sa kojima nema sličan program. Postoji jedinstvo oko stava da treba zaustaviti evrointegracije, ali mimo toga imamo značajne razlike po pitanju spoljnje i unutrašnje politike. Pre svega reč je o politici dosledne neutralnosti koju je kreirala i vlada na čijem je čelu bio Vojislav Koštunica.

Drugi politički krugovi na patritskoj sceni smatraju da je to nedovoljno i da programski treba praviti potpuni geopolitički zaokret i ući u Evroazijsku uniju koju formira Moskva. Osim toga i po drugim pitanjima, naročito na internetu, jača radikalizam patriotskih krugova koje u „staloženom“ DSS smatraju za neodgovorno voluntarizam i za nerealno shvatanje situacije u kojoj se Srbija nalazi. Iako bi za patriotski orijentisanu Srbiju bilo bolje da se formirao jedan politički blok pitanje je koliko bi on bio ozbiljan i održiv, a koliko za neke tek prolazna stanica ka skupštini kako je to otprilike i sam Koštunica ocenio.

Na patriotskom delu političkog spektra, naročito na internetu, se zacarila jedna vrsta preterivanja i radikalizma. Ona neretko traži od političkih aktera radikalne stavove i necelishodnu i tvrdoglavu politiku koja se u praksi pokazuje kontraproduktivnom. Nacionalne i socijalne frustracije rađaju ogorčenje i nerealna očekivanja da je moguće u dva tri skoka i preko noći promeniti izuzetno lošu geopolitičku poziciju protektorata u kojoj se nalazi Srbija. To je razumljivo kod mladih i neuskusnih, ali takav radikalizam i jednostranost u vođenju zemlje može biti opasna.

Ko je u pravu oko ovih geopolitičkih razlika na patriotskoj sceni? Iako je mlađa i radikalnija populacija, kao i oni koji više misle u sferi želja no realnih mogućnosti, deluje lako da se kaže NE Zapadu i da se potpuno okrenemo Rusiji, to za sada iz više razloga nije realno. Prvo što bi takvom „ura“ politikom dobili je novo agresivno neprijateljstvo Zapada, a sa druge strane ni Rusija to ne bi podržala aktivno. Da je to tako potvrđuje zajednička izjava potpredsednika skupštine Srbije i DSS Nenada Popovića i Konstantina Kosačova iz vrha vladajuće partije Rusije da „Srbija treba da odustane od puta u EU i da proglasi političku neutralnost, jer je to najbolji put za očuvanje izvanrednih političkih i ekonomskih odnosa sa Rusijom“.

Dalje je Kosačov istakao da će Jedinstvena Rusija i dalje podržavati politiku neutralnosti za koju se zalaže DSS. Ovde je sve jasno – Rusija ne traži od Srbije da se učlanjuje u Evroazijsku uniju, koja još i nije formirana, koja još ima maglovite obrise, već da na konkretnim pitanjima sarađuju. Kao što je na primer projekat Južnog toka koji je od strašekog značaja za Balkan i Srbiju. Varaju se oni koji misli da bi mogao od Rusije dobiti ozbiljnu političku podršku za političku avanturu u kojoj bi se EU zamenilo EAU sa motom „evroazijske integracije nemaju alternativu“. Ko olako može da se igra sa sudbinom naroda je ili neodgovoran ili pak nije svestan posledica koje takve odluke nose.

Stoga je politika strateške i političke neutralnosti zapravo jedina realna i dugoročno održiva politika. Izbalansiran odnos sa velikim silama koje imaju pozicije na Balkanu je jedini izlaz za Srbiju. Preterano naginjanje na jednu, drugu ili treću stranu može opasno da potopi malu srpsku barku na nemirnom geopolitičkom moru. Naravno da je potrebno razvijati dobre ekonomske odnose sa Rusijom, ali i sa drugima koji žele da investiraju i utiču na stabilizaciju i razvoj srpske ekonomije. Politička neutralnost će zapravo i biti realnost kada se pokaže da je EU definitivno umorna od proširivanja, a da drugi spoljnopolitički vektori postaju atraktivniji. No cilj naše spoljne politike nikada ne treba biti gubljenje suvereniteta i slobode vezivanjem za ovu ili onu silu, već da se koliko je moguće ostvari realna nezavisnost zemlje kroz izbalansiranu i neutralnu spoljnu politiku.

Neko će reći: sve je to u redu ali sada je većina stranaka za EU i takva politika neće pobediti. Naravno često je tako bivalo u istoriji da su neke ideje bile u manjini ali bi se manje ili više brzo pokazalo da većina i nije merilo istinitosti. Pa su pre ili kasnije, uz manje ili veće prepreke te ideje su pobeđivale.

Vojislav Koštunica i politika koju vodi je potreban Srbiji kao glas savesti i korektiv preterano proevropskoj orijentaciji naše političke i intelektualne elite, kao neko ko je na vreme upozoravao na posledice takve proevropske orijentacije i koga ne mogu olako optužiti da je ekstrem ili šovinista. Stoga je on trn u oku i onima koji su najveći evrofanatici, ali i onima koji žele da se predstave kao „najveći Srbi“ i kojima je realna politika „slaba i mlitava“ te ih zapravo politika realne neutralnosti više nervira od proevropske orijentacije. Mnogi bi želeli da vide nestanak Koštunica sa političke scene, jer onda nema nikog ko bi patriotsku ideju artikulisao na realan i održiv način. Zato je Koštunica potreban Srbiji.

(Pecat.co.rs)

Tweet