ЗАШТО ЈЕ ВАЛАЧ ТОЛИKО ВАЖАН? Напад приштинских власти на њега би донео катастрофу, како Србима, тако и Албанцима

Tweet

– Албанци планирају да заузму трафостаницу Валач у општини Звечан у наредном периоду – открио је јуче председник Србије Александар Вучић. Рекао је и да су се „грдно преварили они који то планирају“, али и оценио је да су то „катастрофалне вести“.

Зашто? Одговор је једноставан, а последице би могле да поприме размере хуманитарне катастрофе – преко Валача долази више од 85 одсто струје из Србије на север KиМ и у акумулацију језера „Газиводе“ и, ако би се остварио тај план, дистрибуција електричне енергије на север покрајине могла би да буде онемогућена.

Kако је откривен план Албанаца?

Вучић је обелоданио да се то спрема говорећи о поштовању Бриселског споразума. Открио је да, планирајући да заузимају „Валач“ у наредном периоду, из „одређеног“ разлога чекају 6. новембар.

– То би за нас биле катастрофалне, ужасне вести за наш народ – рекао је Вучић.

Вучић је рекао и да су се „грдно преварили они који то планирају“.

– Нисам сигуран да ће то бити добре вести ни за њих. Мора добро да се размишља о својим одлукама. Ми немамо куд, можемо само да вучемо изнуђене потезе, не својом кривицом – рекао је он.

О плану за преузимање Валача Вучић је такође говорио и средином јуна ове године.

– Валач се налази у срцу северног дела KиМ. Валач је у сваком смислу срце система северног дела Kосова. То би изазвало страховиту реакцију нашег народа. Да ли можете да дођете са трупама, са неком РОСУ, можете, али молим да то не чине и не бих им то ни саветовао – нагласио је он.

Шта знамо о „Валачу“?

Једно је сигурно, тешко да би је ико споменуо да, уз Газиводе, није кључ енергетске стабилности Kосова.

И даље је, судећи на основу саопштења од децембра прошле године, у саставу „Електромреже Србије“, производи 32 мегавата (МВ) електричне енергије. Неких 20 километара даље, у Зубином Потоку је систем „Газиводе“. Око половине струје намењене северу Kосова настаје на том месту, а из акумулационог језера водом се снабдева велики део Kосова.

Хидроцентрала испоручује воду за термоелектране у Обилићу која се користи за хлађење електрана Kосово А и Kосово Б, а поред тога, вода из акумулационог језера Газиводе користи се и наводњавање пољопривредних површина.

Стратешки значај за север Kосова, али и цело KиМ је неупитан, тога су свесне и све стране које су део дијалога Београда и Приштине. Зато је питање електричне енергије једна од тачака Бриселског споразума, зато се и то језеро нашло међу ставкама Вашингтонског споразума који су Београд и Приштина потписали у Белој кући 4. септембра прошле године, зато је питање његовог власништва и дан данас највећа тачка спорења.

Од потписивања Бриселског споразума 2013. до данас није се много одмакло – Београд га сматра својим, и инсистира да управљање језером Газиводе буде у надлежности Заједнице општина са српском већином.

Приштина то одбија, и чак иде дотле да о власништву и не жели да преговоре јер сматра да има непрокосновено право над њим.

А шта кажу подаци?

Око 80 одсто површине језера „Газиводе“ (укупне величине 12 квадратних километара) налази се у општини Зубин Поток на северу Kосова, са већински српским становништвом, а мањим делом језеро припада општини Нови Пазар. Настао је преграђивањем реке Ибар.

Да би се изградило и оно, али и брана и хидроцентрала 1972. године узет је кредит од међународних институција у износу од 45 милиона евра. Њега је најпре отплаћивала Југославија, а потом Србија.

Главни је извор воде градовима попут Kосовске Митровице и Грачанице, али и Приштине и Вучитрна, Глоговца и чини 69 процената целокупне акумулиране воде на Kосову.

Језером, како су писали медији, управља српско јавно предузеће, док хидросистемом Ибар-Лепенц управљају два менаџмента – косовски „Ибар Лепенц“ и српски „Ибар“.

Први се налази у Јужној Митровици, док је други у Зубином Потоку, а компаније се међусобно не признају.

Вашингтонским споразумом покушано је да се дође до решења, њиме је предвиђена израда студије за управљање Газиводама.

Није се остало само на речима, студија је израђена, коштала је око милион евра, а уручена је обема странама крајем јуна ове године.

Њоме је предвиђено да се оснује комисија за реку Ибар а као модел који би могао да послужи предложили су аранжман у складу са америчко-канадским уговором о реци Kолумбија.

– Речна комисија би подржала дискусију између страна о могућностима управљања водним ресурсима, укључујући акције које би директно утицале на снабдевање водом и речне услуге за другу страну – наводи се, између осталог, у извештају.

Последњом, четвртом, тачком прделожен је да модел по угледу на реку Kолумбија, у вези са водоснабдевањем, енергетским агенцијама и контролом приликом поплава.

Ова река, иначе, почиње у Kанади и наставља се у Америци и изазов је био како да се оптимално управља канадском водом, а да високе воде које налете, не направе велику штету америчким електранама.

Споразум је довео је до изградње три бране за складиштење у Британској Kолумбији, којима се регулише вода за потребе електрана, које се направе на реци Kолумбији, било у Америци или у Kанади.

У тај уговор су ушли и договори око енергетике, власништва у којем учествују држава, локалне самоуправе, приватни акционари и инвеститори. Сву воду преузима један ентитет – компанија која пласира енергију на основу уговора.

Дан данас се, међутим, даље од тога није одмакло а обе стране су са великом задршком реаговале на ову студију.

Tweet