ЗАШТО „КРУГ ДВОЈКЕ“ МРЗИ КУСТУРИЦУ?

ЗАШТО „КРУГ ДВОЈКЕ“ МРЗИ КУСТУРИЦУ?

18 марта 2021

Кустурицу су оптужили да је „човек свих режима”. На који тачно режим мисле, Клинтонов, Бушов, Обамин, можда Трампов? Емир је светско име, али паланачка мисао не добацује даље од Андрићевог венца



Кустурица је навикнут „на посебан третман и сталне привилегије у свим режимима.“

Ово стоји у писму интелектуалаца који су забринути због удара „на институцију грађанске духовности Србије.“ Јашта, Кустурица је имао посебан третман и привилегије у свим режимима! И код Буша сениора, и код Клинтона, па затим Буша јуниора, Обаме и Хилари.

Трамп већ бејаше изгубио суштинско интересовање за Балкан, ту се нит „посебних третмана и привилегија“ прекида.

У паланачком сагледавању политике, када се помене режим, мисао сеже до Андрићевог венца! Иако су на обликовање ставова владајућих гарнитура по балканским (полу)државама и конкретне одлуке најчешће више утицала мишљења неких других режима, него расположење народа, него чак и државни или национални интереси. Таква је судбина малобројних народа и њихових држава направљених на „геополитичкој ветрометини“.

Колико је Кустурици требало да постане прихватљив за режим свих режима, стекне доживотни „посебан третман“ и ужива у „сталним привилегијама“? Мало, довољна је била једна реченица. На пример, о геноциду. Или о „независном Косову“. Можда ни толико. Можда је било довољно и ћутање, пуштање да о његовом ставу говоре политички коректни тумачи лика и дела.

Када је Марина Абрамович направила каријеру, где би тек крај био Кустурици!? Могао је мирно живети у Кану или Венецији, стварати по разним Унијама и Америкама, постати озбиљан милионер. Не би се сада „пентрао“ по Мокрој Гори, „мољакао“ и „намицао“ за грађевинске радове у Вишеграду, излагао неугодним расправама са свакојаким светом, због којих се обрео пред судовима.

Шта му је то требало у животу? Могао је добити и НИН-ову награду, постати академик! Кустурица је институција, име које звечи, није морао да за одлазак на „праву страну историје“, наравно по узусима режима свих режима, трчи маратоне, објашњава зашто је важан, конкурише за грантове и јури спонзоре. То би му већ само дошло.

Другачији пут

Ипак, изабрао је другачији пут, и то онај којим се ређе иде. Није изабрао Крлежу, већ Андрића. За „круг двојке“, тај његов избор остао је неразумљив и неопростив. Па Београд је „митлојроп“, цивилизација која са гнуша резона и метода травничких касаблија. Београд је Југославија, по било коју цену, само то гарантује прикључивање развијеном Западу. Србија је на Истоку, вечито била, док је самостална само тамо може и остати. А Исток су клања и орања, оријентализам, атавизми, авети прошлости, никада пут у светлу будућност.

Изјашњавања Кустурице, оно лично, и оно политичко (најчешће, ове два изјашњавања иду једно са другим), само су уклопљена у давно обликоване стереотипе, који су успешно трансформисани током различитих историјских фаза, од учесника Дрезденског конгреса до сорошоида.

Зато Мило Ђукановић може бити највећи пријатељ, а Емир Кустурица најљући непријатељ. Данас се таква логика, ето, још и заогрће у концепт „грађанске духовности“.

Наш велики Атанасије Јевтић се са овом релативно новијом кованицом (у поређењу са знатно старијим хришћанским учењем) никада није слагао. Духовност мора подразумевати присуство вере! Уосталом, духовност је резултат Оваплоћења, ипостасно сједињење божанства и човечанства.

Са становишта хришћанског, постоји разлика између духовног и душевног. „Грађанска духовност“ у најбољем случају може бити схваћена као душевност. У најгорем случају као богоборство, толико пута виђено у историји човечанства. То је клањање боголиком човеку, а не човеколиком Богу.

Кустурица се одужио Андрићу на начин како то Срби раније нису учинили, подижући му град на ушћу Рзава у Дрину и оснивајући институт. Зидајући цркву Светог кнеза Лазара у средишту Андрићграда, показао је и да су му погледи Атанасија Јевтића пречи од милости Џорџа Сороша. Косовско предање се захваљујући томе наставља, надовезује, преко Његоша и Младе Босне до нашег доба.

Ако памћење служи мало старије, сетиће се да су злуради коментари по „србијанској чаршији“ о Емиру Кустурици почели већ након „Дома за вешање“, јер нас „представља као Циганмалу“.



Оставило је то отисак, тако да се и данас помиње. Затим се наставило везивањем његовог имена за Слободана Милошевића (тај сусрет, иначе, Кустурица описује у својој књизи), што треба да значи и да је подржавалац свега онога што Милошевић и јесте и није био, али му је у међувремену у западним интерпретацијама скоријих историјских догађаја приписано. Након тога је постао све остало, све што стаје у оно када га аутошовинисти назову Немања!

Шта се у то све остало може сместити, ту је само небо граница. Јер Емир бејаше проблем због „анти-митлојропског циганмалисања“ и противјугословенског србовања, а Немања је већ проблем за „грађанску духовност“, што је далеко опасније.

Дубоки траг

Упркос томе, Кустурица је следио знакове поред пута, трагао за духовним, имао своју визију, ишао за исправним, из „подрума историје“ вадио на светлост дана оно што су режими свих режима били решени да заувек ускладиште, похране, препусте забораву.

Институцију, име које звечи, није трошио зарад „посебних третмана“ и „привилегија“ у Кану, Венецији, по Унијама и Америкама, није ни ћутао зарад добијања нових награда и стицања звања. Водио је своју битку за очување вредности, против прекрајања историје. Често против много надмоћнијих, у немогућим околностима, често и остављан од оних који су му требали бити савезници.



У „времену транзиције“ и „политичких велеобрта“, када су земљама у којима смо живели недостајале државне институције, па чак и смислене политике, појавио се Кустурица. Као што су пре њега то чинили Андрић, Селимовић, Црњански, Екмечић… И много нас задужио, као народ, као заједницу.

Толико да се у овом тренутку не може ни сагледати. О томе ће, када дође време, свој суд дати неке нове генерације. До тада, нека остане траг да је било и оних који су рад Емира Кустурице сагледавали из нешто другачијег контекста, посматрајући ствари из мало шире перспективе.

Кустурица јесте посебан, оригиналан по много чему, па и по својим ставовима. Никога не оставља равнодушним. Стекао је одређено место, или ако потписници хоће – посебан третман – међу интелектуалцима и политичарима, код најразличитије могуће публике, и то широм света, није везано само за нашу „балканску авлију“.

И шта у томе има спорно?

Такав статус је зарадио, није га купио, није га никоме отео, није до њега дошао гласањем по комитетима унутар режима свих режима или преваром. Свиђало се то некоме или не, Кустурица је постао и опстао. Када неко постане, његов је утицај на шире процесе – дубок. Не тиче се само културе у ужем смислу, већ и друштва у ширем значењу.

Када неко опстане, тај дубок утицај га обично надживи. Причаће се о Кустурици и његовом делу још дуго.

И када падне режим свих режима.

(Sveosrpskoj)

KOMENTARI



19 коментара

  1. Kalajić says:

    Krug dvojke nije Srbija. To je Titova Jugoslavija, nvodrugasrbija,"posmatrači" i "kukavičija jaja" regionalne AntiSrbije i ostalih dušmana,neprocesuirani uspeli avanturisti,inferiorni, neuspešni "talenti"kojima ide na živac svetski uspeh "potvrdjenog Srbina".Oni su samo iskreni: ne vole uspeh Srbije, jer im se onda čini V E L I K A!

    • jovan says:

      Slaznem se da krug dvojke nije Srbija. Ali se ne slazem da je to samo "Titova Jugoslavija", Beograd postaje centar "Ustasoslavije jos 1918!!! Duga i teska tragedija Srba. Kusturica sledi put srpskih velikana Andrica, Crnjanskog, ... Kusturica govori ono sto svaki, ali bas svaki SRBIN misli, a suprotno je od pete kolone "drugosrbijanaca", "autosovinsta", "ustakoj grupi 88", i ostale kvislinge i strane agenture NVO!

  2. šiško says:

    Protiv koga god da je "druga Srbija", ja ga podržavam. Neću ni da razmišljam i analiziram zašto je protiv. Toliko su mi se više smučili, toliko su preterali, toliko pogazili naše najsvetije i najlepše tekovine i vrednosti, toliko se obrukali i isprljali da ne mogu da ih podmesem. O Kusturici, dakle, neću ni da diskutujem. Sigurno je sa njim sve u redu kad se "druga Srbija" ne smiruje sa napadima na njega.

  3. Ramonda Serbika says:

    Земаљско је за живота царство, а небеско свагда и завека.

  4. petrovgrad says:

    U krugu dvojke žive komunjare i njihovi potomci. Do prvih kuća su došli uz pomoć šmajsera i po kratkom postupku. Te ličke, krajiške i hercegovačke brigade umesto da su oslobadjale Jasenovac, oni osvajali krug dvojke. Niko iz kruga dvojke neće reći da je njegov babo zidao vile na Dedinju sa Šmajserom. Zašto se partizanovci zovu Grobarima, ZATO JER JE STADION jna SAZIDAN NA GROBOVIMA STRELJANIH I ZABETONIRANIH U HUMSKOJ.

    • šiško says:

      Ako korisnici stanova u krugu dvojke i vila na Dedinju i jesu pretežno ličani i hercegovci, što se meni ne čini, oni svakako nisu Srbi. U Srbiji su bile privilegovane ustaše. Broz ih je primao oberučke da cede Srbiju i preostale Srbe, njemu i njima na korist i radost. Srbi iz Like i Hercegovine su dobili "nagradu" za borbu protiv okupatora tako što su iseljeni sa svojih ognjišta i kolonizovani u Vojvodinu da bez igde ičega počnu život ispočetka, muče se, boluju i umiru od tuberkuloze i drugih ravničarskih bolesti kojih su u svojim brdima bili poštedjeni. Nema mesta ni za jednu zamerku Srbima. Srbi su u svojoj istoriji gotovo bez izuzetka postupali racionalno i pošteno, ali ih je sudbina ili upravo pomenuto poštenje dovelo u situaciju da već duže vreme dobijaju na vlast neprijatelje napasnike i psihopate.

      • RASPUCHIN says:

        У праву сте , апсолутно. То поједностављивање (симплификовање) приче о Личанима , Банијцима , Крајишницима , Херцеговцима (некако се у тој причи увјек изгуби Јово Капичић и његови земљаци) је управо оно што усташе , балисти и балије желе. Нити је било толико вила по Београду нити се међу тим ослободиоцима налазила толика гомила Срба из набројаних крајева. Када , на неком другом сајту а у вези ове теме , тражим да се поименице наброје сви ти "пријечани"-окупатори све остане без одговора. Поред тога , горе је "јован" добро примјетио да се увјек (случајно или не?) забораве и сви они који су били на непријатељској страни а дошли су 1918.г.. Не могу да схватим све те који настоје поједноставити причу и бацити љагу на дио властитог народа а прича је толико компликована да би се морали погледати у очи и заједно тражити одговоре на сва питања и наша страдања.

        • Ђорђе Ивковић says:

          Постоје пописи становништва. Најкраће, овако је било 1948: ...Миграторни биланс НР Србије показује са своје стране да је у укупном броју досељеника у НР Србији (436 001) највећи број родом из НР Хрватске (166 394), затим из НР Босне и Херцеговине (143 448) итд . Из табеле 3, која даје преглед досељеника по народности, произлази да је од досељених из Хрватске 70% Срба, а само 24% Хрвата; да досељених из Босне и Херцеговине 90% Срба, а само 6% Хрвата. Према томе, ако процес усељавања у НР Србију представља најважнију миграторну струју у Југославији, он не ставља у покрет толико остале народности, колико Србе из других република. Београд је ипак колонистички феномен. По попису из 1948. главни град је имао 367 816 становника. Од тога 96 506 становника су рођени Београђани, 155 525 су се доселили из других срезова у Србији, 101 456 су колонисти из других република, а 14 206 су рођени у иностранству. Оваква  ситуација, да је више градских становника рођених у другој републици (и иностранству) него у самом граду, није забележена ни у једном другом граду у ФНРЈ. Ништа ни приближно овоме. Слика о размерама погромашке промене структуре становништва се не може јасно заокружити јер због рата попис становништва 1941 године није обављен. Према попису од 1931., Београд  je имао 238 775 становника (+ Земун 28 074). Пошто се град лепо развијао, засигурно пред рат није имао мање становника него 1948 године. Из тога се може наслутити да је маса ликвидираних и протераних старих Београђана изузетно велика и да се њихов број свакако пише са шест цифара. ...Чињеница је да сваки велики град има своје урбано језгро, елитне четврти, као и периферијске сламове. Нови ослободиоци се свакако нису насељавали у сиромашна периферијска насеља  карактеристичних назива  „Циган-мала“, „Јатаган-мала“, „Сава-мала“, већ у елитне делове, попут Дедиња и већ озлоглашеног  „Круга двојке“.  Према томе, имамо једну, слободно можемо  рећи, морбидну ситуацију: да се исти народни „стратум“ –  сеоско становништво из пасивних предела, пасивног разума, нешколовано, у великој мери неписмено, или врло рђаво образовано, идеолошки једнодимензионално, у Војводини насељавају као пољопривредници а у Београду као нова политичка руководећа и, значајним делом, културна елита!

          • jovan says:

            Ja sam uvek za to da istina nije ideolosko-partijska kako vecina komentarise, i to ne samo na ovom portalu! Ja Srbin,poreklo sa obe strane iz Lazareve Moravske Srbije, i zato volim da delim Srbe samo ko je "vjera a ko nevjera", "ko prodaje veru za veceru"- to jest za €+$, i tragom za istinom i pravdom, javno pisem protiv izdajnika srpstva te "elite 2 krug"! Taj mix "ustase-montenegrina","autonomasa"- koji su izdali Jasu Tomica, i Miletica, i slede ustastvo, ali srba "starih beograDZana" koji su satro tu odvajkada- valjda i kada Beograd nije imao stanovnika! Drugo, stalno ista prica o Dedinju je uvek jednostrana. Da Ti(Vam) objasnim. Dedinje i ostala "elitna" naselja Beograda uglavnom su nastala posle Balkanskih i Prvog rata. Elem, ko je taj prebogati sloj koji se obogatio u tom periodu stradanje srpskoga naroda!? To su bili ratni profiteri, liferanti, spekulanti, i odmah posle rata berzanskom mutljavinom kada su oni uzeli kredite, i sutradan dinar devalvirao(!), poluljudi iz ratnog mulja, dok su narod, srpski seljak ginuo i sakatio se za otadzbinu!'To je lepo opevao Dusan Vasiljev, da dok on ratuje, "u tom moru bluda i kala gubavi bakalin mu zenu"! Posle rata heroji-borci-oslobodioci, sakati su gladovali, i molili kralja Aleksandra da im dozvoli da mogi da prose jer ih zandari tuku po ulice i rasteruju! Za to vreme spekulanti-liferanti koji nisu ni omirisali barut GRADE VILE NA DEDINJU I BEOGRADU! Znaci te vile su sagradjene na krv, suze i znoj ratnika sa Bregalnice, Kumanova, Kajmakcalana, Toplickog ustanka,.. Te mi nije zao sto su im "oslobodioci" 1944.zauzeli. Trece, to prozivanje da su dosli nepismeni seljaci iz pasivnih krajeva nije om nikakav minus u odnosu na "gubave bogate bakaline", laznu naobrazbu vecine. Cast manjoj grupi intelektualaca koji su bili i patriote, jer NE MOZES BITI INTELEKTUALAC AKO NISI PATRIOTA I JEDNOM RECJU COVEK SA LJUDSKIM LIKOM! Ili sto narod kaze, "nema vece budale od skolovane budale", tj. budale koja ima neku diplomu, ali je i dalje bez osnovnog sredstva za rad- bez mozga! Danas je ocigledna bas takva hiperprodukcija vukovaca i mastera, ali bez obrazovanja nivoa nize osnovne. Cisto da pojasnimo i isteramo sve cinjenice na videlo. I normalno je bilo da su ljudi zeleli da se nasele u Beograd, svako hoce "leba bez motike". Zato bi samo za pojedince(vecina nize inteligencije od ovcara sa planine) bilo leba bez motike, a seljaci da "motikaju" i ginu za Srbiju. "dok im gubavi bakalin zenu ljubi"!??? Jedino nije u redu sto su deca tih komunista postali "pokondirene tikve" ili samo tikve koje pomislili da sad ONI treba da budu novokomponovani kapitalisti i bakalini, ono NAJGORE ANTISRBI!

          • RASPUCHIN says:

            Повјеровати ћу Вам на ријеч али би ипак било лијепо да нам дате линк па да и ми видимо те "табеле" које помињете. Било је и мојих досељених и расељених али не у Београду него један близак рођак у Новом Саду. Тај је био академик САНУ јер је још прије рата студирао у Загребу. Није тај народ баш толико био неписмен како се жели представити. Много је било "бјелих" Руса који су били свештеници тим људима "пасивног разума" и много су их научили. О како то увредљиво звучи а како ли тек такав , "пасивни" , разум смета онима који први пут проплачу у Београду а само то им је довољно да постану над-људи и да , тим првим кмеком постану интелектуалне и моралне величине да им више ништа и не треба у животу. Ветеран сам ратова из деведесетих , Србин , поријеклом из Крајине а живио у повеликом граду у "лијепој њиној" , "дечко са асфалта" који је прочитао неколико књига и да не набрајам даље. У Београду не би живио ни да ми плате. Занимљиво је да се сви устручавају поменути "дођоше" из глумачко-пјевачко-умјетниче елите али се гаде "сељачина" из пасивних крајева скромнијег образовања , заборављајући да су ти крајеви били пасивни баш зато што је тај народ живио тамо и да му је то била казна због нације и вјере којој су припадали. Били су сиромашни јер су се поштено борили за живот и опстанак а "бесплатно" школовање је ипак коштало. И да не дужим јер би се "рођени" Београђани могли наћи још угроженијима због свих осталих "нерођених". Да се врати теми. Помало ми је сумњив тај Ваш попис по "народности" из тог времена (јер се нигдје не помиње , тада најбројнија , нација "ј"U"гословена") а и тај "занемариви" број 'рвата и није био баш тако мален. Само аргументи и документи јер је и ово Ваше писаније уопштено и помало сумњиво. У осталом , како у једно вјеровати а у нешто друго не ако је и једно и друго на "часну ријеч".

            • Đorđe Ivković says:

              Чланак "ВЛАКОМ ПРОТИВ СРПСТВА" је написан поглавито на основу анализе "СТАНОВНИШТВО ПО РОДНОМ КРАЈУ" коју је израдио Савезни Завод за статистику 1955 године на основу Пописа становништва из 1948 године. https://www.sistory.si/cdn/publikacije/34001-35000/34833/stanovnistvo_po_rodnom_kraju_1955.pdf

            • jovan says:

              Raspuchine opusti se, ovakvih kao Djordje Ivkovica su manjina u Srbiji, jer su njegove teze ANTISRPSKE! On deli Srbe teritorijalno, sto bas ide na "Kominternovsko cepanje Srba" po teritoriji zivljenja, sto ce reci, cepanje na Socijalisticke Republike, komada 8, a on se predstavlja kao antikomunista!!??? Problem Beograda NISU SRBI iz drugih delova srpstva, problem BG su "srbi-ustase", "srbimontegrini" koji su imenom srpskim mimikrijom skriveni podmukli RAZARACI SRPSKOG NARODA!

              • RASPUCHIN says:

                Ма опуштен сам ја , "јован"-е. Питање је да ли је овај Ивковић а још веће питање је да ли је и Ђорђе? У праву сте за такве који овако дјеле народ , да ли из помодарства или су генетски насљедници неких од правих окупатора Београда и Србије (мислим на усташе , балије и балисте а најгори су они из мјешаних бракова) који су стигли 1918.г. , у првом таласу , или 1944.г. , у другом таласу окупације. Србија нема појма о страдању Крајишника које је настављено послије "ослобођења". Не схватам да ли су толико глупи да не могу прозријети игру? Да ли је њима познато да је Банију ослобађала 45.СрПска Ударна Дивизија која је дошла до Загреба и продужила даље? Да ли знају да су и њих дочекали цвјећем , додуше у мањем броју него '41. нацисте , у усташким центрима Сиску и Загребу? Да ли ми те Србе из Србије требамо звати окупаторима као они нас? Не , никада то тако нисмо гледали јер смо били свјесни игре и јер су нам то наши стари давали до знања. Да ли знају како је , послије рата , третирана Крајина у којој су најприје опљачкана па попаљена СРБска села. Некада имовински обезбјеђени и добростојећи Срби су претворени у сиротињу. Само заглупљен човјек може пасти на причу да су сви били сиротиња и прије другог рата јер је истина другачија. Већ сам писао али да поновим , потражите како изгледа "Посавска кућа" и видјећете какве су куће биле на Банији и Кордуну по нашим селима. Има још понека преостала а описују нас као "пећинске људе". Послије рата су жене из наших села препознавале на штриковима и прозорима чак и постељине које су радиле за мираз а које су усташе пљачкале прије паљевине. Препознавали су у туђим двориштима и на сајмовима своје "благо" (коње и краве) које су усташе и ЦИВИЛИ 'рвати пљачкали из села када је народ отишао у збијег. Послије рата су дјецу слали (због глади и сиромаштва) да буду СЛУГЕ по усташким селима па се дешавало да та дјеца поново чувају своје краве али сада у власништву усташа. На мом оцу а и осталој СРБској дјеци , који су остали без једног или оба родитеља (мој отац остао без мајке а ђед је био инвалид), су вјежбали студенти завршне године медицине који су почели студије код Павелића. И могао бих овако набрајати колико год желе ти што нас проглашавају окупаторима а за корист усташа и једног броја сљедбеника "Коминтерне".

                • jovan says:

                  Sledbenici Kominterne, ali i oni koji se oglasavaju kao "ljuti protivnici" komunista i Kominterne ne znaju da su im glavni gazde Vatikan i Kapitalisticke pljackaske horde Zapada, imaju istu ulogu u razaranju, pljackanju, i ubijanju Slovena-Rusa i Srba! To je PRAVI udruzeni zlocinacki poduhvat Kominterne-komunista i Kapitalista zapadnih kolonijlnih pljackasa Srpskog naroda. Uz pomoc domacih spekulanata-krimosa! Tako da bogatstvo ili siromastvo nekoga coveka nije samo po sebi ni vrednost niti minus- ne pokazuje ljudske, intelektualne, moralne vrednosti jedne individue ili celog naroda i grupe! Pa sam Kusturica vredi milijardu puta vise kao ljudska gromada od svih "nasih" ili "belosvetskih" bogatasa-milijardera! Zato sto je na strani ISTINE,I SLOBODE NARODA SRPSKOG!

  5. I Love Jesus says:

    Dobro, i šta sad, šta reći kada je ovde sve rečeno i napisano, dakle No coment? Više bih voleo reći No covid! Kažu da bi pandemija načisto prestala kada bi dušebrižnici prestali sa tim svojim testiranjima, i koga oni to više testriraju pa mi nemamo toliko žitelja u Srbiji? Što se tiče Kuste šta reći? Priznajem mu "Underground" za šta je već i dobio priznanje u Kanu, kada su braća croati načisto poludeli od muke, ali nije to meni drago, nego to beše njegov pravi uspeh i kulminacija, posle toga sve mu je popila vodka. Pokušao je da prevaziđe sebe pa nije uspeo. Mnogo neke maštarije i Zigmund Frojd problema kada mu u svakom filmu "nevesta propada u zemlju i plovi po dnu rečnog toka." To mu je postao prepoznatljiv potpis na filmovima, i šta ti ja znam, uveren sam da bi svaki poletni mladić našeg srpskog regiona mogao da napravi i bolje filmove. Kusta pokušava da prevaziđe sebe posle "Undergrounda" kada je onako bosanski mastan i neobrijan nakon galona špricera poljubio ruku tamo neke američke holivudske dive na dodeli oskara, behu trubači, ludilo i dočaravanje undergrounda uživo. Tu je dao sebe filmu, a posle je dao sebe vodki i nastavku maštanja. Ko ga volo, ko nije, baš sve jedno ako on sam nije našao spasenje u Gospodu našem i Spasitelju Isusu Hristu.

    • Влад Цепеш says:

      Клипане,направи/створи ти лично само милионити део онога што је направио/створио Г-дин Кустурица па се онда јави.

  6. Gagi says:

    Pre otimanja drzave od strane komunistickih primitivaca,gradjansko drustvo je imalo sasvim drugo znacenje. Taj pojam je oznacavao da su u nekom gradu pre svega ziveli kulturni i uceni ljudi koji su se bavili naukom i raznim drzavnim poslovima, za koje je bilo potrebno neko intelektualno znanje. U principu,u gradovima su ziveli drzavni uposlenici a gradovi su bili administrativni centri (drzavne kancelarije). Sve se to menja dolaskom nakaradne marsovske ideologije, u gradovima se prave fabrike a radna snaga se povlaci sa oranica i livada i tako administrativni centri postaju industrijski lageri. Cilj je bio, i danas je, da se cela Srbija svede na Beograd i N.Sad, da nas "sabiju" u betonske misje rupe i da tako skupljeni i sabijeni budemo pod njihovom politickom zivotnom kontrolom. Greska je kada se apostrofira "krug dvojke",tu su samo oni komunisticki urlatori koji po zadatku moraju da budu "pametni" i tkzv. "elita". Oni su maska pravoj komunistickoj "eliti" koji su zapravo na Dedinju i Senjaku, ima ih takodje na obodima Kosmaja. U "krugu dvojke" su stare i memljive zgrade, taj revolucionarni plen su dali nizim clanovima partije, ono najbolje su oteli za sebe i vrlo mudro prikrivaju svoj zivot i ulogu u standardnom kreiranju Srpske propasti. Kusturica je pametan i zbog toga im smeta, nisu u stanju da manipulisu sa njim jer se nije "zaleteo" da bude "ugledan gradjanin" u krugu dvojke i da tu ulaze svoj kapital. Stalno tvrdim i pisem da zivot u gradu nije prirodan, tu nema nikakvog radovanja kada je procvetala vocka koja ce nam pomoci da unesemo prirodne vitamin za nas bolji zivot. Zivot u gradu je sveden na racune da bi komunisticki neradnici mogli da zive besplatno. Jes, lud je Kusturica sto je svoj zivot organizovao na planini i u prirodi, bas ga briga koliko je zagadjenje vazduha u Beogradu i da li je dvojka pocela da saobraca da bi se na vreme stiglo na posao, da se zaradi za reket ovim neradnicima i ljudskim olosima koji zive na tudjoj grbaci.

  7. petrovgrad says:

    Svakako da nisu svi Ličani, Hercegovci, Kordunaši, Crnogorci bili komunisti. Bili su i žrtve komunizma. Koji su komunisti bili najveće zlo, Ja mislim iz Crne Gore Od Jova Kapičića, Dušana Mugoše, Tempa, i na stotine generala, načelnika, profesora koji su okupirali Srbiju, a danas njihovi potomci isto rade što pozicijama, što kriminalom. Da budemo iskreni i tatko na Vuka Draškovića je ubijao i bacao Srbe u jamama kod Miljevine. Te jame su zabetonirane, kao i masovne grobnice u Humskoj stadion JNA Čačak, stadion Borca, i drigi gradovi. Da čujem ko zna i sme na tu temu da napiše komentar, a da ne uvredu Vuka Draškovića.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u