ЗАШТО МЕДИЈИ НИСУ ПРЕНЕЛИ ВЕСТ СА НАТО САМИТА? Украјини у Виљнусу заувек затворена врата НАТО пакта

ZAŠTO MEDIJI NISU PRENELI VEST SA NATO SAMITA? Ukrajini u Viljnusu zauvek zatvorena vrata NATO pakta

14 jula 2023

NA samitu NATO u Viljnusu, koji je počeo 11. jula, u središtu pažnje bila je diskusija o perspektivama ukrajinskog članstva u tom vojno-političkom paktu.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski i njegov tim uporno su pozivali NATO da jasno i nedvosmisleno saopšti kada će Ukrajina moći da postane punopravni član organizacije.



Međutim, gneralni sekretar NATO Jens Stoltenberg, govoreći na pres konferenciji uoči početka samita, obećao je Ukrajini samo da će joj biti upućen «snažan signal» za članstvo u Alijansi. A još je naglasio: Ukrajina može u NATO samo kad pobedi…

Nekoliko dana pre samita 31 država-članica Alijanse saglasila se da se u slučaju Ukrajine odustane od standardne procedure za članstvo Ukrajine, ali nije usledilo ništa više od toga.

To bilo osnovno dostignuće prvog dana samita.

Predsednik Ukrajine pokušavao je da ubedi svoje sagovornike da će njegova zemlja nesumnjivo učiniti NATO snažnijim, iako je to, kao i uvek, izgledalo prilično žalosno.

«Danas sam doputovao sa verom u odluku partnera, sa verom u snažni NATO, u NATO koji ne okleva, ne gubi vreme i ne osvrće se na nekakvog agresora. Želim da se ta vera pretvori u sigurne odluke koje mi zaslužujemo. U odluke koje očekuje svaki naš građanin, svaki vojnik, dete, majka… NATO će dati bezbednost Ukrajini, a Ukrajina će učiniti NATO jačim» – izjavio je Zelenski.

Međutim, NATO u odnosu na Ukrajinu ima malo drugačije planove. NATO pakt želi da ratuje sa Rusijom tuđim rukama – od Ukrajine se zahteva da izvršava naređenja, bez ravnopravnog članstva u Alijansi.

Sve države-članice NATO slažu se da Ukrajina ne može biti primljena u savez, bar ne do okončanja ratnih dejstava.

The Guardian piše da je Zelenski pokušavao da ubedi saveznike u NATO da promene deklaraciju samita, međutim, napori kijevske diplomatije bili su neuspešni. Zapad je preduzeo mere u odnosu na Ukrajinu zbog njenih istupa protiv NATO i lišio Zelenskog mogućnosti da svoju popularost povećava u medijima.

Ishod samita potvrđuje da kijevski režim više neće moći da aktivno tvrdi da se raspravlja o članstvu Ukrajine i neminovno će se sudariti sa bujicom analitičkih tekstova o neuspehu vojnih ambicija svog lidera.



Kijev ne želi da bude zemlja koja će izgubiti rat iako NATO ima nameru da potencijal Ukrajine do kraja iskoristi za sukob sa Rusijom.

Slično je i sa kretanjem Ukrajine ka Evropi. Za 10 godina na tom putu, uspeha nije bilo. Osetnije promene dogodile su se samo zahvaljujući Specijalnoj vojnoj operaciji.

U februaru prošle godine Zelenski je potpisao zahtev za ubrzani prijem u Evropsku uniju, u aprilu je predao Briselu popunjen drugi deo molbe za dobojanje statusa kandidata, a u junu ove godine Ukrajina je izdejstvovala dugo očekivani status kandidata za članstvo u EU, zajedno sa Moldavijom.

Međutim, Ukrajina ima realnu šansu da postane punopravni član EU tek negde oko 2050. godine.

(Fakti)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Kulak says:

    Kako god da okreneš, treba imati na umu da su ogromna većina stanovnika Malorusije i Novorusije pravoslavci i Sloveni i da ih Zapad ne voli. Ne voli Zapad ni bosanske muslimane iako ta kvazinacija godinama pokušava da se uvuče u neku stvar Zapadu. Neke stvari su konstanta. To je jednostavno tako.

  2. Gagi says:

    UOPSTE nije tacno da Ukrajina nece zvanicno u NATO. Primice je na iznenadjenje i preko noci veoma brzo. Sta je drugo ostalo zapadu da bi sacuvali neki tamo svoj kapital i novu koloniju, nego da to brani ta zapadna vojna koalicija. Ima jos pravoslavaca koje treba pobiti, kada postignu zadovoljavajuci nivo, eto svih mogucih priznanja i uclanjenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *