Зашто нам ово раде?

Zašto nam ovo rade?

16 jula 2015

CEDOMIR Antic 7876Piše: Čedomir Antić

Dugo sam se pitao zašto nam sve ovo rade… Da li zaista oni strani političari, koji su za građanski rat u Bosni i Hercegovini krivi makar koliko Izetbegović i Karadžić  pate za žrtvama Srebrenice, enklave koju su proglaisli zaštićenom a nisu je zaštitili i demilitarizovanom a nisu je razoružali… Taj često islamofobski i profašistički svet u SAD, Britaniji i Nemačkoj krije se iza Srbije i Srba i fašizuje ih da bi opravdao svoju iskvarenu i nepravednu politiku na Bliskom istoku…. Pre nekoliko dana, moja sagovornik u jednoj emisiji Radio-televizije Vojvodina, mladi beogradski bloger, nesvesno je izneo jasan argument protiv ovakvog „pomirenja“. Spomenuo je kako su Srbija i Mađarska jedine – istina posle sedamdeset godina – zajednički uspele da se suoče sa zločinima i pomire. Pomislio sam koliko je propaganda SAD, Britanije i Nemačke plitka i zla. Pa upravo je pomirenje Beograda i Budimpešte, u kome velike sile ne igraju ulogu, gde učestvuju predsednici dveju država i naučne i kulturne ustanove dva naroda model koji već decenijama kao pomirenje drugim narodima BiH i Hrvatske nude Srpska i Srbija…  Razlika između zločina koji su mađarski fašisti učinili Srbima i onih koje su jugoslovenski (ne samo srpski) komunisti učinili Mađarima teže su uporedivi od zličina koje su međusobno izvršili Bošnjaci i Srbi… Mađarski zločini podstakli su srpsko-jugoslovenske, dok je u Srebrenici bilo obrnuto… Ipak žrtve su stavljene u istu ravan a politika, posebno nacionalna i dnevna, isključena  je iz čitavog slučaja. Pritom suverenitet Srbije je ranije potvrđen, ali su i Mađari u Srbiji i AP Vojvodini odavno dobili prava i uticaj kakve nemaju nigde drugde izvan matične države.

Ideja o bezuslonom priznanju genocida Srba nad Bošnjacima, nespremnost da se oda ikakva pošta, bošnjačka ili strana, srpskim žrtvama i satanizacija srpskog naroda imaju samo jedan cilj – produbljavanje sukoba i ukidanje Republike Srpske. Velikobošnjački nacionalni pojekat je jasan i njega niko ne krije. Njih samo ljuti i vređa srpski otpor. Mislili su 1992. da će Srbi biti nespremni kao 1941., bili su uvereni da će se međusobno zavaditi kao 1942. godine. Danas se čude što im srpski nacionalni pokret, makar iz Republike Srpske, uopšte odgovara.  Pa pod ovakvim pritiskom Vašingtona i Berlina nestalo bi bišnjačke ili hrvatske države… SAD i Britanija pak namirijuju svoje račune iz Islamskog sveta gde su, tokom prtehodinih stotinu godina, uglavnom sejali zlo, vodili ratove i pljačkali.

Kažu pristalice, apologete, agenti, najmnici i korisni idioti koji u našim zemljama služe ovoj evropskoj nekro-politici da su tvrdnje o političkim zadnjim namerama samo bolesne teorije zavere koje šire oni koji bi sutra ponovo izvršili genocid nad nezaštićenom Bošnjacima i naterali nedužnog i prepoštenog Nasera Orića da ponovo nekome kopa oči i čupa grkljane… Evo im literature… Program SDA objavljen maja 2015. samo je šesti ili sedmi dokumen koji vladajuće bošnjačke partije donose od 1995. godine.  Politika Bošnjaka je jasna: ukidanje Republike Srpske i obespravljivanje srpskog naroda. Srpska posle 2006. samo odgovara na stalne napade, kao što je osnivanjem SDS 1990. srpski narod poslednji stao u zaštitu svojih prava. Austrijski diplomata Volfgang Petrič – bivši guverner Bosne i Hercegovine, zloglasan po diktatorskoj praksi – najavio je pre nekoliko dana u autorskom tekstu banjalučkim Nezavisnim novinama,  da je vreme za „reformu“ Dejtona. Treba ukinuti nacionalno pravo veta, kaže Petrič. Zar nije ono Austrija priznala Sloveniju poštujući njeno pravo veta u jugoslovenskoj federaciji? Samo to… A onda, kada ukinu veto, „demokratske“ ustanove učiniće ostalo, sve dok se ne ostvari i želja američke ambasadorke iznesena pre šest meseci: da deca u BiH uče iz istih planova i programa. Konačno, odlazeći američki diplomata u Sarajevu Nikolas Hil je na zvaničnom blogu jasno stavio do znanja da očekuje da legitimni predsednik Republike Srpske emigrira u Rusiju i tamo sa udivicom i sinom Slobodana Miloševića ismeva sopstveni narod.

Napad na premijera Srbije na spomen groblju u Potočarima simbol je ovog odnosa. Pa na njega su nasrnuli navijači čiji deo nije iz BiH, već je reč o bošnjačkim šovinistima iz Srbije. Kamenom ga je gađao i čovek sa legitimacijom organizatora oko vrata. Sa govornice mu je upućena nedovsmislena poruka mržnje… I novinarke američkih i britanskih globalnih servisa su opet prenele da su ga napale porodice gnevne zbog lobiranja Srbije za neizglasavanje britanske rezolucije u Ujedinjenim nacijama. Iz kvislinških krugova u Beogradu stigle su kritike na račun policije Republike Srpske, kao da ne znaju da je uslov organizatora bio da godišnjicu obezbeđuju policijske snage BiH…

Mi imamo posla sa mrziteljima i neprijateljima.  Oni smatraju da su osnovna građanska prava privilegija koju Srbi treba da zasluže. Od takvih moramo da se branimo. Možemo da izaberemo stranu zla, promenu „pola“, prodaju vere za večeru… Kako je to učinio režim Mila Đukanovića. Možemo i da se na svaki način branimo i uvek svedočimo istinu.

(Napredni klub, Dan)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *