Зашто покољ Афроамериканаца у цркви није тероризам за Америку?

Zašto pokolj Afroamerikanaca u crkvi nije terorizam za Ameriku?

23 juna 2015

661569_APTOPIX-Charleston-Sh_RandZagovornik aparthejda, belac koji je prošle nedelje ubio devetoro Afroamerikanaca u crkvi u Južnoj Karolini, priznao je istražiteljima da je želeo da započne rat između rasa da bi tokom vikenda bio otkriven i njegov sajt sa fotografijama na kojima pali američku zastavu i posećuje grobove palih za robovlasnički sistem tokom građanskog rata.

Ništa od ovog nije bilo dovoljno da se njegov krvavi pir u Čarlstonu okarakteriše kao terorizam zbog čega se deo američke javnosti s razlogom pita da li terorizam podrazumeva politički motivisano ubijanje isključivo belih hrišćana i Jevreja.

Na portalu do kojeg je došao FBI, uhapšeni Dilan Ruf je objavio manifest u kojem je objasnio motiv i mete. Čarlston je izabran kao najpoznatiji grad Južne Karoline koji je u jednom periodu bio mesto u kojem je odnos crnaca prema belcima bio najveći u SAD. Kako prenosi Si-En-En, Ruf je tamo istakao da „se probudio” odnosno shvatio kako se Afroamerikanci ponašaju kada je propratio slučaj Trejvona Martina. Martin je crni dečak koga je na ulici usmrtio beli stanovnik Floride. Naoružani civil je oslobođen optužbi za ubistvo tog nenaoružanog crnog dečaka. Usledile su demonstracije na kojima je afroamerička manjina upozoravala da je postojeći sistem društvene nepravde neodrživ. Afroamerički bunt nagnao je Rufa da dela koji se u manifestu vajkao što beli ljudi samo komentarišu stvari na internetu ali niko ništa ne preuzima kao nekoć Kju kluks klan.

Uporno odbijanje vlasti da masakriranje devetoro Afroamerikanaca nazove terorističkim činom upada u oči kada se zna da je atak čečenske braće na maraton u Bostonu pre dve godine momentalno okvalifikovan kao terorizam. Razlika je u tome što su napadači, za razliku od Rufa, bili muslimani i što je njihova meta bila ne jedna manjina, već američki građani generalno. Ako je suština terorizma ubijanje civila zarad zastrašivanje javnosti i pritiska da se promeni državna politika, onda bi i Rufov, a ne samo udar muslimana, morao da se uvrsti u tu kategoriju. On je ubio devetoro ljudi ne želeći da u smrt odvede upravo njih devetoro, već da građanima i vladi pošalje političku poruku o tome da sa Afroamerikancima treba postupati drugačije.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava pobunile su se zbog dvostrukih aršina. Njih je mogla samo da naljuti ocena direktora FBI Džejmsa Komija da pomenuta tragedija nije terorizam jer ovaj vid nasilja podrazumeva političko delovanje koje on, Komi, pak ne prepoznaje na mestu zločina u Čarlstonu. Za razliku od njega, afroamerički aktivista Džesi Džekson u pomahnitalom nasilju u crkvi u Južnoj Karolini vidi posledice „institucionalizovanog političkog terorizma” kao i „političkog genocida” nad crnom manjinom u SAD. „Njujork tajms” ocenjuje da je krajnje licemerno da se to što je beli mladić ubio devetoro crnaca nazove „zločinom iz mržnje” dok se i osujećeni pokušaji muslimana da napadnu Amerikance po pravilu krste kao terorizam. Izbor reči je ovde od veće važnosti nego što bi se u prvi mah reklo. Iako se nekome može učiniti da i reč „masakr”, koja se koristi za Čarlston, dovoljno strašno opisuje zločin, treba znati da je  zapadna javnost naučena da je terorizam, a ne neki drugi vid nasilja, najgore zlo na svetu. Može se još videti šta će se sa ekstremistima poput Rufa, ali zato prema teroristima, dakle muslimanima koji napadaju Ameriku ili su, ima i takvih primera, samo njeni politički neprijatelji, ne treba imati  milosti. Oni se „preventivno” hapse i bez optužnice i advokata drže po tajnim zatvorima.

„Naučeni smo da ako je nasilje izvršio musliman, to je onda terorizam. Ako je isto nasilje izvršio beli supremacionista i zagovornik aparthejda i ako on nije musliman, počinjemo da tražimo izgovore – možda je lud ”, kazao je Nihad Avad iz Saveta o američko–islamskim odnosima, nevladinom organizacijom iz Vašingtona.

„Vidimo čoveka koji je otišao u crkvu u koju idu crnci, koji  je imao animozitet prema njima i koji je ubijao. Čini se da je bio motivisan željom da teroriše i ubija crnce”, kazao je za list sa Menhetna američki komentator odnosa SAD prema islamu, Din Obejdalah.

Kada se „terorizam” koristi treba pratiti i zbog toga što se ovim pojmom zapadna javnost zastrašuje i privoljava da podrži agresivnu spoljnu politiku i vojni intervencionizam svojih vlada u inostranstvu, pre svega na Bliskom istoku. Zato se ovako označio i nedavni propali pokušaj islamista da ubiju učesnike antiislamskog skupa u Teksasu, posle čega su obojica likvidirani. Tokom policijske potrage je smaknut i jedan od braće Carnajev dok je drugome presuđena smrtna kazna, pa će i zbog poređenja sa njima biti zanimljivo pratiti suđenje Rufu. Da je kojim slučaj reč o muslimanu dosad bi se sigurno govorilo o opasnostima radikalizovanih pripadnika muhamedanske veroispovesti koji tako ispadaju najveća opasnost po SAD i opravdaju vojne i špijunske budžete. Ovako u zapećku ostaje ono što je tragedija u Čarlstonu stvarno otkrila: da se ne zna da li je veći problem rasizam ili to što je maltene svakome dozvoljeno da kupi i nosi oružje.

Na ovu priču lepo se nadovezuju podaci američke policije da nasilje izazvano radikalnim islamom ne da nije u porastu, kao što tvrde političari, već da nije čak ni najveća opasnost. Prema tim izvorima Amerikanci ponajviše treba da strepe od ekstremnih desničara koji se na njihovom tlu pojavljuju kao militanti, neonacisti i takozvani suvereni građani koji ne priznaju vlast i često napadaju njene organe. Od 11. septembra muslimanski ekstremisti su u proseku godišnje organizovali šest zavera, uglavnom osujećenih i sprečenih na vreme. Istovremeno su desničarski ekstremisti godišnje izvodili 337 napada zbog čega je život izgubilo 254 ljudi. To nije nazvano terorizmom. A ono što se tako naziva, nasilje inspirisano islamom, nije ni približno najrasprostranjeniji vid nasilja u SAD. Na svaku žrtvu muslimanskog ekstremizma dolazi čak 4.300 ljudi nastradalih u drugim vidovima nasilja.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *