Зашто референдум

Tweet

Пише: Предраг Ћеранић

Основни вид непосредне демократије јесте референдум. Због искључиво техничких питања систем представничке демократије је много примјењивији, а референдум се организује због важних питања, о којима је потребно знати мишљење цјелокупног становништва. Тако је бар у западном свијету. Зашто онда на сам помен референдума у Српској, управо са Запада стиже највише противљења?

О раду Суда и Тужилаштва БиХ, о дуплим стандардима који се у наведеним институцијама упорно примјењују – једним који важе за Србе и другим за све остале, толико тога је речено, написано, толико људи је по овим основама утамничено. Идеја о референдуму је већ била покренута, али је уступила мјесто структуралном дијалогу. Какав је резултат? Раван нули, структурални дијалог се свео на разводњавање, одуговлачење унедоглед – укратко, такав да се предсједник Српске поново обратио јавности, политичким партијама и Народној скупштини иницијативом о референдуму са питањем које се односи на сврсисходност Суда и Тужилаштва БиХ.

Статистика о покренутим истрагама, подигнутим оптужницама и правоснажним пресудама указује на то да они који су се у претходном рату борили на српској страни могу бити само злочинци, а ко се борио на другој страни, или је херој или жртва. Свако ко је код Срба одликован, потенцијално је осумњичен, одликовање је у неку руку отежавајућа околност, док је на другој страни признање, указује да се ради о заслужном грађанину. Да ли дупли стандарди доприносе утврђивању истине о протеклом рату и међунационалном помирењу, што би требало да буде основна мисија правосудних органа који се збивањима у рату баве?

Друго, замислите да су судови у СФРЈ двадесет година доносили пресуде због ратних злочина почињених у Другом свјетском рату? Незамисливо. Комунисти су успјели врло брзо, по историчарима за пет година, да измире народе који су се крваво у рату сукобљавали. Када ће доћи до истинског помирења и окретања ка заједничкој будућности у Босни и Херцеговини, и да ли ће Суд и Тужилаштво БиХ својим радом томе дати допринос? Да ли ће икада Насер Орић, Атиф Дудаковић и други, знани и незнани, на које својим свједочењима указују жртве, судионици и свједоци злочина, одговарати? Или обрнуто, да су се наведени којим случајем борили на српској страни, да ли би већ били правоснажно осуђени и утамничени?

Покретање идеје о референдуму није разградња заједничке државе, већ протест због дискриминације и неправде. Шта је још потребно Бакиру Изетбеговићу да буквално може затворити и пуштати из притвора кога хоће? Шта му је потребно, па да, према наговорима из странке коју води, напуштене касарне претвара у затворе? Једино да овлада Агенцијом за истраге и заштиту (СИПА), односно да смијени постојећег и постави свог директора. Зато и јесте повика на актуелног директора СИПА Горана Зупца, јер смета да се механизам за рушење Српске, и процесуирање свих који су се за њу у рату борили, комплетира. Да ли су нам потребне такве институције? Ето, зашто референдум.

(ПрессРС)

Tweet