Зашто Русија чува Асада

Zašto Rusija čuva Asada

8 oktobra 2015

ruske-mornarice-u-sredozemlje_8102_3631Autori: Dr Miloš Zdravković i Srđan D. Stojanović

Bliski istok plaćao je visoku cenu sukoba svetskih velesila u vremenima Hladnog rata. Nije bolje prolazio ni u eri detanta, a danas je žrtva konflikata koji se vode pod simbolom borbe protiv terorizma. Ruski avioni i helikopteri odnedavno su na nebu iznad Sirije, a ova blisko-istočna zemlja već četiri godine je poprište kompleksnog sukoba.

U proteklih nekoliko nedelja, Kremlj je pojačao svoje prisustvo u Siriji slanjem aviona, helikoptera i sofisticirane tehnike i pre svega sistema vazdušne odbrane. Govoreći na Generalnoj skupštini UN, Vladimir Putin je pozvao na „široku međunarodnu koaliciju“ protiv Islamske države (IS). Ujutro 30. septembra, ruski parlament je odobrio predsedniku Putinu da rasporedi snage u inostranstvu. Ruski zvaničnici kažu da se hiljade ruskih građana (uglavnom sa severnog Kavkaza) bore na strani Islamske države, odnosno da kao takvi predstavljaju ozbiljnu pretnju nacionalnoj bezbednosti.

Ciljevi Zapada (čitaj Amerike i njenih saveznika) i Rusije navodno se poklapaju – to je eliminacija Islamske države. Međutim, već skoro četiri godine Rusija stoji sa strane i posmatra kako se u Siriji odvija sasvim drugačija igra. Glavni cilj Amerike je promena režima u Siriji, a Islamska država je samo jedno od sredstava koje je instrumentalizovano za de facto obaranje Bašara Al Asada.

Turska takođe navodno ratuje protiv Islamske države, a u suštini koristi priliku da se obračuna sa „svojim“ Kurdima – dok sa Kurdima u Iraku lepo živi i omogućava im izvoz nafte preko svoje teritorije. Istovremeno i Turskoj je važnije da ode Asad, nego što joj smeta Islamska država. Izrael već po tradiciji ne voli Asada i godinama drži pod okupacijom Golansku visoravan – deo sirijske teritorije. Posedovanje naprednog američkog oružja Turskoj i Izraelu omogućava da ako stvarno zatreba mogu da „oduvaju“ Islamsku državu sa lica zemlje za nekoliko dana – kada bi opasnost od nje bila na granicama tih zemalja. Ovako napredovanje Islamske države u Siriji nekako gledaju sa dozom cinizma i seirenja.

Uvidevši da je „đavo odneo šalu“, odnosno da Islamska država napreduje usled neangažovanja zapadnih snaga, Rusija je preuzela inicijativu. Od Zapada podržanu „umerenu opoziciju“ Asadu čine ekstremne islamističke grupe koje su proizašle iz Al Kaide. Finansiraju ih režimi iz Katara i Saudijske Arabije, centara ekstremističkog islama i vahabizma. Postoje indicije da su direktno povezani sa Islamskom državom i da oružje i oprema kojim ih snabdeva CIA (u cilju svrgavanja Al Asada) odmah biva prosleđeno borcima Islamske države.

Međutim, ruski početni vazdušni udari u Siriji – njihova prva intervencija na Bliskom istoku u poslednjih nekoliko decenija – skoro je podjednako tretirala (bombardovala) pobunjenike (koje je stvorio Zapad), kao i položaje islamske države. Za vladu Ruske federacije, važan cilj je „podupiranje“ dugogodišnjeg saveznika Bašara al Asada, koji kontroliše oko 20% teritorije. Više od polovine Sirije je pustinja koju niko ne kontroliše, ali se to retko pominje u zapadnim medijima posle četiri godine krvavog rata.

Zašto je Kremlj tako odlučan u podršci Asadu? Istorijske i prijateljske veze između Rusije i Sirije sežu skoro pet decenija u prošlost. Tokom hladnog rata, nezavisna Sirija bila je najpouzdaniji saveznik istočnog bloka. Kao mladić, Hafez Al Asad (otac Bašara Al Asada) učio je da leti na borbenim avionima u Sovjetskom Savezu. Ubrzo nakon preuzimanja vlasti u puču 1970. godine, stariji Asad je posetio Moskvu, tražeći oružje i podršku. Uzajamno korisno partnerstvo je počelo tada i nikada se nije završilo. Sirijska vlada je dozvolila Sovjetskom Savezu da izgradi vojnu bazu u luci Tartus, koja je sada jedina preostala pomorska baza Rusije na Bliskom istoku i Mediteranu.

Kulturne veze između dveju država takođe su bile podignute na visok nivo, izvan očiglednih strateških i komercijalnih interesa. Generacije Sirijaca su studirale u Sovjetskom Savezu, a stvorene su mnogobrojne mešovite porodice. Došavši na vlast posle iznenadne smrti oca, Bašar Al Asad je proširio postojeće ugovore, pretvarajući Rusiju u najvećeg snabdevača Sirije u svakom pogledu – vojnog i tehnološkog. Sirija je takođe i dalje važna ruska vojno-obaveštajna baza i „epicentar“ ruske aktivnosti i uticaja na Bliskom istoku.

Ipak, na Zapadu smatraju da podrška Rusije predsedniku Asadu ima manje veze sa samom Sirijom, već je samo demonstracija moći. Kremlj je posmatrao „Arapsko proleće“ kao horor, gledajući na ustanke protiv autoritarnih lidera kao na američku zaveru. U početku predsednik Putin nije gajio nikakve posebne lične simpatije za Asada, ali je sirijski lider postao simbol otpora „obojenim revolucijama“ i pokušaja „promenama režima“.

Pošto je do sada podržavao Asada, omogućavanje da padne sa vlasti značilo bi da je Putin popustio pod pritiskom Amerikanaca. To je nešto što on ne može i ne želi da uradi. Poslednji „gambit“ u Siriji je takođe pomogao Putinu da skrene pažnju sa građanskog rata u Ukrajini i vrati Rusiju u društvo svetskih sila. Sastanak Obame i Putina na Generalnoj skupštini UN bio je prvi u poslednje dve godine, a formalno je označio kraj „međunarodne izolacije“. Naravno da je u vreme zapadne izolacije, Putin bio više nego rado viđen gost u Kini, Indiji, Brazilu, Indoneziji. Poruka Putina je jasna domaćoj (ruskoj) publici, ne-zapadnom i zapadnom svetu. Rusija je bila, jeste i biće velika svetska sila, neophodna za rešavanje globalnih problema – voleo to Zapad ili ne.

Izbeglička kriza koja je pogodila Evropu, a koja je direktna posledica rata u Siriji, došla je Putinu kao dar sa neba. U skladu sa svojim stilom, Putin je izabrao da „pokaže zube“ na Bliskom Istoku. Pritisnuta krizom, pre svega ekonomskom zbog anti-ruskih sankcija uvedenih zbog Ukrajine, kao i novonastalim događajima sa izbeglicama, Evropa je ublažila svoj stav prema predsedniku Asadu, te je Amerika ostala usamljena. Raniji stav da ostanak Asada predstavlja prepreku za bilo kakvu saradnju između Rusije, njene koalicije (Iran, Irak i Sirija) i Amerike, ipak je omekšao. Sa najmodernijim sistemima protiv-vazdušne odbrane (S-300 je već na terenu), Kremlj može da nametne zone zabrane letova za NATO snage, ranije „ekskluzivno pravo“ Amerike. Do sada ruski zvaničnici ističu da kopnene operacije nisu predmet diskusije.

Podrška među ruskim stanovništvom za intervenciju u Siriji i dalje je niska. Ipak, šta vreme nosi niko ne zna. Jedno je jasno da je Asad je „kupio“ Putina kada je preko svog ambasadora preneo poruku ruskom lideru: „Ja nisam Janukovič, ostajem u svojoj zemlji do kraja“. Ruski instruktori već uveliko obučavaju sirijske snage kako bi potisnuli islamiste iz Palmire i oslobodili ostatke mitskog grada, što bi bila velika pobeda rusko-sirijske kolacije, a ujedno označilo preokret u ratu sa takozvanom Islamskom državom. Oslobađanje Palmire neće samo ojačati poziciju Asada, već će postati i veliki simbol novog pristupa Moskve na Bliskom Istoku.

(www.vremeje.rs)

Korišćeni Izvori:

Global Research Institute,

The Guardian,

Russia Today

KOMENTARI



4 komentara

  1. pravda says:

    Slava Rusiji, slava Putinu. Zivela CARSKA Rusija

  2. zlatiborski ovan says:

    to je ujedno i prilika, da indoktrinirana zapadna javnost vidi rusku vojnu tehnologiju. npr., kad su ispalili rakete sa broda, pravo preko Irana i Iraka... zgazili su ih vec u Gruziji, i to caskom....ko tada nije progledao, sad ce ********* Russian warships attack ISIS positions in Syria from Caspian Sea https://www.youtube.com/watch?v=G2TQ0wAfRts

  3. otac Satarije says:

    „Ja nisam Janukovič, ostajem u svojoj zemlji do kraja“ Svaka čast Asadu na ovome; i u toj rečenici se vidi kolka pichketina je janukovič.

  4. Paštrović says:

    Joooj……….. sramote!!!‏ Pisano spontano (moj drugar i prijatelj) Sad… na vestima: Amerikaci i Obama se izvinjavaju za bombardovanje bolnice u Avganistanu, gde su brojni pacijenti izgoreli u bolničkim krevetima. Lagali su da nisu pa menjali laži, i na kraju morali da priznaju – kao kad su bombardovali šiptarsku kolonu na Kosovu, pa lagali da je to Milošević uradio. Najnovije je da su Rusi uspešno gađali ciljeve u Siriji krstarećim raketama iz Kaspijskog jezera. NATO kuka da Rusi brišu ciljeve za koje su natovci rekli da ne mogu da ih unište, i da će se rat protiv tih terorista, koje su oni stvorili (a navodno su protiv njih) voditi decenijama. Sad Rusi vrše abortus njihove „ĐAVOLJE BEBE“! Dugo su Rusi (na) taj trenutak i čekali. Ta lažna koalicija protiv tzv islamske države je bila samo da svetu i domaćem „buzdovan-narodu“ zamažu oči da oni nešto kobajagi rade, ali nikome nisu govorili šta rade; to je vazduši rat gde nema novinara i svedoka, osim samo onih koji su položili zakletvu držanja tajni. Amerika je uložila teške milijarde da stvori, naoruža i istrenira te zlikovce i sad – „ode mast u propast“! Ja mislim da za mesec dana neće ostati ništa od ISIS-a, jer kad vide da nemaju američku zaštitu, zašto onda da ginu bez šanse za uspeh. Posle je na redu Irak. Islamski terorizam je od 90ih godina do sada bio glavni instrument američke spoljne politike i osvajačkih projekata. Za Ruse je ovo bilo kao poručeno. U Ukrajini imaju mir i prednost, a u Siriji imaju situaciju gde Amerikanci kažu da su protiv tog istog terorizma i da ne mogu da ga pobede!? Ovo je prava SRAMOTA za Ameriku, koja sad može samo da gleda kako Rusija može ono što Amerika ne može, i da rusko oružje bolje obavlja posao nego američko. Sad će da stižu i nove narudžbine za rusko oružje bez obzira na sankcije. Sa cenom nafte su naškodili Kanadi više nego Rusiji, i kanadski $ je ispaštao više nego rublja, a Kanada je najposlušnji američki „šetač opanaka“. – „Šetač opanaka“: za vreme pet-vekovnog ropstva pod otomanskom imperijom, u Srbiji je bio „običaj“ (ne baš za svih 5 vekova!) da tek oženjeni domaćin „šeta opanke“ oko kuće, dok lokalni turski moćnik prve bračne noći vodi „ljubav“ sa njegovom tek prispelom nevestom!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *