Zašto Rusija spasava Ukrajinu iz ponora?

Zašto Rusija spasava Ukrajinu iz ponora?

21 decembra 2013

Russia UkraineSpas za Ukrajinu

Izjava predsednika Rusije Vladimira Putina o tome da će Rusija za 15 milijardi dolara otkupiti ukrajinske evro-obveznice već se pozitivno odrazila na vrednosti kreditnih difolt svopova (posebne vrste osiguranja od mogućeg neizvršenja po javnom dugu). Verovatnoća neizvršenja obaveza na osnovu državnih obveznica se smanjila. Prema poslednjim procenama iznosi 53,3%.

„Ovim odlukama Putin je faktički spasao ukrajinsku ekonomiju, barem na neko vreme“, siguran je ruski ekonomista, generalni direktor Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov.

„Ukrajina se nalazila na ivici propasti, a sada ju je izbegla. Mi sigurno odlažemo rizik od neizvršenja obaveza po javnom dugu za nekoliko meseci, zato što i 15 milijardi dolara i popust na gas predstavljaju ogromnu pomoć. Popust na gas od 135 dolara na hiljadu kubnih metara gasa, pri sadašnjem nivou potrošnje od skoro 33 milijarde kubnih metara godišnje (za 2012), za Ukrajinu znači uštedu od 3 milijarde dolara godišnje“, zaključuje Konstantin Simonov.

Po mišljenju poslanika ukrajinskog parlamenta Aleksandra Stojana, pomoću novca koji je izdvojila Rusija mogu se obnoviti glavne grane privrede u Ukrajini.

Dobitak Rusije

Mnoge ruske stručnjake sa kojima je razgovarala „Ruska reč“ u prvom trenutku je iznenadila odluka vlasti da investiraju u evropske obveznice. Međutim, kasnije je objavljeno da će sredstva biti uložena u hartije od vrednosti na irskoj berzi. A to znači da ulaganje postaje znatno sigurnije. Prema procenama stručnjaka Centra za ekonomske prognoze „Gasprombanke“ Maksima Petroneviča, za Rusiju se može ispostaviti da je to dosta povoljno ulaganje. Prihod po obveznicama može iznositi i 5-8% godišnje.

Međutim, ostaje pitanje popusta na gas. Konkretne količine gasa koje će biti nabavljene po novoj tarifi nisu precizirane.

Prema ugovoru iz 2009. Kijev bi trebalo da kupuje 40 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Međutim, Ukrajina sada kupuje najviše 30 milijardi kubnih metara gasa.

„Ako Ukrajini bude potrebno da nabavlja više ruskog gasa, ona neće imati nikakve koristi od popusta, to jest plaćaće isti iznos, a možda i više nego šta sad plaća“, smatra vodeći stručnjak Ukrajinskog centra za politička i ekonomska istraživanja „Aleksandar Razumkov“ Vladimir Omeljčenko. „Osim toga, niska cena ruskog gasa negativno utiče na ukrajinske projekte vezane za povratni transfer gasa iz Evrope i za eksploataciju gasa iz uljnog škriljca, zato što će u tom slučaju ovi projekti postati nerentabilni“, dodaje ovaj ekonomista.

Ruski ekonomista Konstantin Simonov je siguran da se Putin, kao pragmatičan političar, koji ranije nije davao popuste, sigurno dogovorio o tome da se ispoštuju ruski interesi. „Postoji prateći dobitak, koji Rusija za sada svesno ostavlja po strani, kako bi ukrajinskom predsedniku Viktoru Janukoviču pružila mogućnost da spase situaciju i da pokaže da je saradnja sa Rusijom ipak mnogo povoljnija nego saradnja sa EU. Rusija je, najzad, Ukrajini omogućila i popust na gas i još 15 milijardi dolara. Ali kasnije će se, po mom mišljenju, pojaviti dve osnovne prednosti ovog ulaganja“, rekao je Simonov.

Kao prvo, Simonov pretpostavlja da se ruska strana dogovorila da „Gasprom“ dobije mogućnost da učestvuje u direktnoj prodaji gasa krajnjim potrošačima u Ukrajini. U tom slučaju marža od prodaje biće viša i „Gasprom“ će moći da nadoknadi izgubljen profit zbog popusta na gas, objašnjava Simonov. Danas se prodajom gasa krajnjim potrošačima bavi ukrajinski „Naftogaz“ i privatne kompanije Dmitrija Firtaša i Sergeja Kurčenka. Ruski ekonomista ne isključuje mogućnost da „Gasprom“ osnuje zajedničko preduzeće sa jednom od privatnih kompanija koje se bave prodajom ruskog gasa krajnjim ukrajinskim potrošačima.

Drugi dobitak Rusije je u tome što ona može da dobije ukrajinski Sistem za transport gasa (GTS), pretpostavlja Konstantin Simonov. „Ne isključujem ni mogućnost da je Janukovič preuzeo neke obaveze u vezi sa prodajom GTS Rusiji“, kaže Simonov.

„Smatram da su ove dve mogućnosti važnije od Carinske unije. Ako dobijemo cevovod, Ukrajina će se iz tog aranžmana teško povući. Čak i ugovor od 19. januara 2009, koji je bio dočekan sa negodovanjem, Ukrajina je ipak poštovala i nije ga raskinula. Zato ako za vreme Janukoviča bude potpisan sporazum o prodaji ukrajinskog GTS Rusiji, čak i predsednik koji dođe posle njega teško će se osloboditi te obaveze. Dok iz Carinske unije, kao što je Ukrajina već pokazala, nije tako teško izaći. Tek što uđete, a već sutradan je možete napustiti“, smatra Konstantin Simonov.

(Ruska reč)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *