Зашто сам против Вучића

Zašto sam protiv Vučića

24 januara 2019

Piše: Čedomir Antić

Aleksandar Vučić je najpopularniji srpski političar. Prvi je posle Nikole Pašića koji vodi stranku koja duže od pet godina ima podršku više od polovine birača koji izlaze na izbore. Prijatelj je Ruske Federacije, uvažen u NR Kini ali i ima veće razumevanje SAD  i EU nego bilo ko od savremenih mu srpskih političara. Državu vodi kao političar koji poznaje narod, iako nije tačno da su njegove vlade postigle bilo kakve veće uspehe, za vreme njegove vlade nema naglih i velikih promena nagore, kojih je tokom prethodnih decenija bilo.

Uprkos ovim činjenicama, ja sam uveren da je Aleksandar Vučić loš državnik, da je obični politikant, da je Srbiji tokom svoje karijere naneo mnoga zla i da je odgovoran za postepeno ali temeljno umanjivanje naše slobode i rušenje demokratije. Vučić je patološki vezan za vlast i zavisan od popularnosti. Čovek koji medije doživljava na način na koji drugi gledaju na doživotnu kožnu bolest, mada su vremenom, zamenili uloge pa su mediji postali objekat a on subjekat tog odnosa.

Najveći problem koji imam sa Vučićem jeste njegov odnos prema istini. Istina je kod Vučića roba. Roba koja najveću vrednost ima u polovičnom kvantitetu ili još bolje kao apstrakcija. Uostalom, kome treba istina? Svako može lako da vlada kada mu istina ide u prilog. Ona nije tema ni za filozofe. Važno je pakovanje, a sadržaj je po želji. Analiza Vučićevih izjava pokazuje da mu je politička veština odavno postala važnija od bilo kakve političke ideje. Čovek koji vodi državu kada je predala vlast nad delom svoje teritorije, a potom je pomogao integraciju 50.000 naših građana u „Republjik Kosova“, danas smatra da ima pravo da u opoziciji traži izdajnike. Osoba koja je došla na čelo države sa parolom borbe protiv korupcije danas treba da prizna da je od deset slučajeva polovično presuđeno samo jednom, da je on sam stvorio mrežu korupcije kakvu nismo videli u našoj istoriji u kojoj su uključeni i brat i kum i najbolji prijatelj. Sudbina bivšeg predsednika Nikolića sve sa zadržavanjem kuće na Dedinju i Savetom za saradnju sa Ruskom Federacijom i NR Kinom najbolji je primer kvarenja i loših praksi. Možda nije za kaznu, ali jeste za povraćanje. Vučić, taj garant stabilnosti, za šest godina nije uspeo da vrati ni dolar duga, ni da stigne privredni rast iz 2004. ili 2005, nezaposlenost je falsifikovao inače je verovatno i veća nego ranije, ali su zato prosečne zarade i penzije niže nego 2012. godine.

Vučić i njegov režim su proizvod. Ključan njegov sadržaj su nemoral i autoritarizam stvarani decenijama u frustracijama narodne tragedije i dokonosti destruktivne radikalske opozicije. Drugi sastojak je sticaj nesrećnih okolnosti. On odgovara interesima Moskve i Pekinga, baš takav kakav je. On je, kao pokajani radikal, najbolji za politiku definisanu kao „kamen na prelivajućem klozetu“ – zasnovanu na rasističkom uverenju vladajućih krugova u EU i SAD da u Srbiji nikada ne može biti dobro i da je potrebno pronaći lokalnog poglavicu, kolaboracionistu ali inače, ako je moguće najdivljijeg i najluđeg, sa najdebljom batinom, samo da drži divlju zemlju na miru.  Unutrašnji odnosi su jasni. Posle godina izostanka temeljne demokratizacije, sa poludelim ostacima službi i paramedijima, pojavio se čovek sa podrškom siromaha, afirmacijom u inostranstvu, koji poznaje tehnologiju vlasti. Kada je sabrao službe bezbednosti, oslonio se na vlast i doveo crni novac od „prijatelja“ sa kojima je po hotelima u inostranstvu planirao „dolazak Srbijanaca na vlast u Beogradu“, trebalo je samo da uhapsi finansijera svoje ranije kampanje i da mu jadni i od medija izludeli narod da svoju punu podršku.

Aleksandar Vučić je grobar Srbije. Političar koji je učestvovao ili bio svedok-saučesnik u svim zlodelima tokom proteklih dvadeset i sedam godina. Njegova vlast je virtuelna –počiva na medijskom teroru i privilegijama koje daje svojim pristalicama. On je čitav lažan kao miting ispred Hrama Svetog Save u Putinovu čast. Režim koji samo u Beogradu ima 100.000 članova (i na taj broj žalosnih 400.000 birača) morao je da dovede 1.600 autobusa iz cele Srbije. Njihovi putnici su mi se pohvalili kako su dobili sendvič i 1.000 dinara za put. Dakle bez tih pedeseatk hiljada došljaka režim nije bio siguran pred redovnim protestima opozicije koji, samo iz Beograda, okupe više ljudi nego što mogu on i, među Srbima najpopularniji ruski vladar!? Koliko je koštala ta lepota? Samo dnevnice tim jadnicima prelaze 40.000 evra. Neradni dan koji su dobili košta dvostruko. Plata za šofere i benzin za 1.600 autobusa vrede makar koliko i ukupne dnevnice. 160.000 evra ! Dvadeset novih radnih mesta. A autoritarni srpski predsednik nije stigao ni da se dogovori sa predsednikom Ruske Federacije, pa je morao da moli patrijarha da ovoga pita da se obrati okupljenom narodu. Sramota!

Ta Putinova poseta paradigma je Vučićeve politike: bleštavo i prazno. Ona može da bude uspešna na izborima i nigde drugde. Zar srpska sirotinja, posebno ona umna, nije ništa naučila o tome šta je državnik iz primera Josipa Broza. Radovali su se nezarađenom novcu koji im je delio dok je razarao Srbiju i obespravljivao Srbe u drugim republikama. Onda su deset godina posle smrti bili malo ljuti na njega. Sada ga se sećaju sa setom. Posle Vučića, možda ćemo se svi sećati sa setom, ali ne njega, već Srbije, naše zemlje.

Poruka opoziciji: nemojte da lažete, izbegavajte gordost i borite se sa sujetom. To je važan preduslov uspeha i korak ka pobedi.

(Napredni klub)

KOMENTARI



2 komentara

  1. milorad says:

    A ovaj likje naročito ISTINOLJUBIV, a naročito je zabavno što niko oim mene ništa niej napisao povodom ovoga teksta,da sam na mesu dotičnog ja bi se zamislio o tome koliko oje mišljenje uopšte ima neku ežinu i vrednost. A vrednost se stiče DELIMA a ne mrsomudjenjem...Arbitrum elegantum NA MOŽE DA BUDE SVAKO to je titula koja se DOBIJA KONSENZUSOM:)

  2. Pravedni Ljesnik says:

    Retko dobar clanak. Iznenadiste me da ste ovako nesto objavili. Covek je sazeto izbacio istinu o diktaturi psihopate koji nas je sahranio. Da stvar bude gora Putin mu je ordenom aminovao nasu sahranu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *