ZAŠTO SU NEMCI UŠLI U RAT PROTIV SRBIJE treći put u jednom veku
29 marta 2023
Pitanje koje ne prestaje da intrigira povodom svake godišnjice NATO agresije: kako su se, i zašto, Nemci opet odlučili da uđu u rat protiv Srbije. Treći put u jednom veku.
O tome je već napisana i publikovana (nešto od toga i kod nas) čitava (mala) biblioteka knjiga. Iz različitih uglova i viđenja. S jednim (zajedničkim) zaključkom: iako u ovom ratu Nemačka nije imala vodeću vojnu ulogu (ona je, neizbežno, pripadala Sjedinjenim Američkim Državama), imala je – presudnu.
Političarima na Zapadu, naime, bilo je lakše da ubede sopstveno javno mnjenje u opravdanost „humanitarne intervencije“ (agresija i zločin su se lakše „prodavali“ umotani u moralnu oblandu), ako u tome učestvuju čak i Nemci, predvođeni dotad zakletim pacifistima.
Nemci su hteli rat
Stratezi zapadne vojne alijanse računali su, pritom, manje na vojne, a više psihološko-propagandne razloge i argumente. Istoričar Kurt Grič piše u knjizi „Rat za Kosovo“: Važila je logika, ako već u tome učestvuju nemački vojnici, prvi put izvan nemačkih granica, „a da ih ne vodi Adolf Hitler“, onda to moraju učiniti Britanci, Francuzi, Italijani i drugi…
Nemački političari će, godinama kasnije, tvrditi da su na ratnu avanturu bili prinuđeni. Pritisaka, posebno iz Vašingtona i Londona, na Bon je zaista bilo. Činjenice, međutim, pokazuju: Nemačka je, iz više razloga i sopstvenih interesa, htela taj rat!
O tome svedoči i nemački politikolog Matijas Kincel u knjizi „Put u rat: Nemačka, NATO i Kosovo“.
Nemački zvaničnici, kaže Kincel, a reč je o Klausu Kinkelu, šefu diplomatije u vladi kancelara Helmuta Kola, Joški Fišeru, njegovom nasledniku u kabinetu Gerharda Šredera, i Rudolfu Šarpingu, ministru odbrane u istoj vladi, insistirali su na nemačkom učešću u ratu.
Često su to činili „istrajnije i bezobzirnije“ čak i od takvih ratnih huškača kakvi su bili Madlen Olbrajt, Ričard Holbruk i Toni Bler!
Međunarodno pravo
Militarizacija nemačke spoljne politike, s pogubnim posledicama po nas, počela je, istina, i pre nego što su crveno–zeleni pacifisti, socijaldemokrate i ekolozi zemlju uveli direktno u rat.
Prva fatalna nemačka karta: vladajuća koalicija konzervativaca i liberala, u tandemu Helmut Kol (kancelar) i Hans Ditrih Genšer (šef diplomatije) razbila je (veliku) Jugoslaviju ishitrenim priznanjem slovenačkog i hrvatskog secesionizma.
Na drugu, po nas još fatalniju kartu, „zaigraće“ Kolovi naslednici Gerhard Šreder i Joška Fišer: poslaće ratne avione da bombarduju Srbiju.
Šreder će zakasnelo, tek 2014, priznati, u razgovoru s novinarima „Cajta“, da je to učinio – kršeći međunarodno pravo.
I ovom prilikom valja, međutim, podsetiti na, makar i usamljeno, svetlo u zlokobnom nemačkom političkom mraku: Oskar Lafonten, u tom času predsednik Socijaldemokratske partije (prepustio je Šrederu kancelarski tron i zadovoljio se ministarskom foteljom: jedinstven slučaj u evropskoj političkoj praksi), napustio je demonstrativno, u znak oštrog protivljenja vladinoj ratnoj politici, sve funkcije.
Potrošeni pacifizam novih ratnika
Učinio je to dvanaest dana pre početka bombardovanja. Nije mogao da veruje, zapisao je gnevno i razočarano u knjizi „Srce kuca levo“, da će upravo koalicija sa zelenima, koju je, kao lider stranke i glavni pregovarač, smišljeno pravio kako bi nova vlada imala širok manevarski prostor za vođenje isključivo mirovne politike, tako brzo „potrošiti svoj pacifizam“.
Iako su „novi ratnici“ pokušavali da se predstave kao žrtve prethodno prihvaćene obaveze Helmuta Kola (kolike su i kakve bile obaveze kancelara kojeg su skinuli s kancelarskog trona, pokazaće tajne arhive koje su još pod ključem), raskid s pacifizmom u koji su se zaklinjali, i tako obezbedili pobedu na parlamentarnim izborima, zbio se u – Vašingtonu.
Dogodilo se to, očigledno, prilikom tajnog razgovora, u četiri oka 8. oktobra 1998, Gerharda Šredera sa njegovim domaćinom Bilom Klintonom: članovi nemačke delegacije koji su putovali s njim nisu ništa znali o sadržini tog (sudbonosnog) razgovora. I na šta se zaista Šreder obavezao.
Tempirana bomba Račak, podmetanje Rambujea
U svakom slučaju, situacija se programirano, smišljeno dramatizovala. Tempirana bomba bio je inscenirani i famozni Račak. Matijas Kincel tvrdi: da je Nemačka objavila pravi izveštaj o Račku, koji je Fišer skrivao u svoj fioci, rata (možda) i ne bi bilo…
A taj skriveni izveštaj je, po „Beliner cajtungu“, govorio o „inscenaciji s albanske strane“. Pozivajući se na izvore iz centra veze OEBS -a u Prištini, berlinski dnevnik je pisao da su „leševi skupljani iz okoline Račka“. I da su mnogima umesto uniformi OVK „oblačena civilna odela“.
Jedna, još uvek „pacifistička struja“ u stranci Zelenih, insistirala je na „političkoj prevenciji krize umesto vojne (re)akcije“, zapisao je Ludvig Folmer, Fišerov pomoćnik (državni sekretar) u ministarstvu spoljnih poslova.
Rođena je tako ideja o konferenciji o Balkanu. Famozni Rambuje. Nemci su ga smišljeno podmetnuli Francuzima: računali su da zbog „istorijskih razloga“ i „Genšerovog priznanja Slovenije i Hrvatske“, oni ne bi bili tretirani kao „nepristrasni makler“.
Nagazna mina
Folmer pripisuje svom stranačkom kolegi i šefu Fišeru zaslugu što je za Rambuje pridobio Vašington. Uz visoku cenu: Olbrajtova je prihvatila njegovu inicijativu uz izričit uslov – da Nemačka učestvuje u bombardovanju (odmazdi) ako konferencija propadne.
I Rambuje je, kao što se zna, propao. Torpedovali su ga upravo Amerikanci. Hteli su rat neizostavno. Aneks B je dodat kao „nagazna mina“ na kraju pregovora. „Bio je potpuno neprihvatljiv za Beograd“, konstatovao je inicijator Rambujea, Folmer. Uz opasku: američka snaga počivala je na evropskoj slabosti…
Kad je Rambuje propao, nemačke vlasti su tvrdile (ili se izgovarale) da više nisu imale manevarskog prostora. Kocka je bačena. Nemačka će učestvovati u bombardovanju.
Zašto su Nemci (bili) kivni na Srbiju
Verovali smo, kaže Volfgang Išinger, da će sve trajati (samo) nekoliko dana. Ime iskusnog nemačkog diplomate vezuje se za lansiranje famoznog plana za rešavanje (nerešivog) kosovskog čvora „po nemačkoj formuli“.
On će, inače, najpre kao politički direktor u ministarstvu spoljnih poslova u vreme Klausa Kinkela, a potom državni sekretar u Fišerovom ministarstvu, uz Mihaela Štajnera, spoljnopolitičkog savetnika kancelara Gerharda Šredera, biti strateg nemačke spoljne politike kad je reč o Kosovu. S konačnim ciljem da se pokrajina odvoji od Srbije.
Štajner je, inače, ključ uspeha u politici rešavanja kosovskog pitanja po „nemačkom receptu“ video u obaveznom „uvlačenju Rusije u čamac“. Što je, preko Viktora Černomirdina, i učinjeno.
Zašto su se Nemci tako izričito i radikalno pozicionirali baš na slučaju Kosova?
Jedno od objašnjenja nudi ranije spomenuti autor knjige „Put u rat“ Matijas Kincel.
Posebnu ulogu, po njemu, u svemu tome igrala je – istorija. Nemci su bili kivni na Srbiju: Srbi su doprineli nemačkom porazu u dva svetska rata. Formiranje Jugoslavije dovođeno je u neposrednu vezu s nemačkom kapitulacijom.
Nemačka je, konstatuje Kincel, bila „latentno motivisana da izbriše simbol sopstvenog poraza sa geografske karte“.
Još jedna fatalna nemačka karta je pred nama. Nju je ovoga puta bacio aktuelni kancelar Olaf Šolc: iako „upakovan“ najpre kao ortački plan sa fracuskim predsednikom Emanuelom Makronom, a potom podignut na „evropsku ravan“, i ovlašno iščitavanje famoznog plana za rešavanje kosovskog problema, i upoređivanje njegovog teksta sa onim međunemačkim sporazumom iz 1972. godine, otkriva izvorni nemački rukopis.
S neizbežnim, ali još (sasvim) nepredvidivim posledicama…
(RT Balkan/Miroslav Stojanović)
KOMENTARI
11 komentara
Ostavite odgovor
NAJČITANIJE VESTI
INTERMAGAZIN NA FACEBOOK-u
NAJVIŠE KOMENTARA
persida says:
Zato sto su Srbi.
Kwaka says:
Ma kakvo medjunarodno pravo ljudi? To su bajke za blesave. Sve se svodi na jedno - silu. Mislim da je red da u ovom veku Srbi 6 puta napadnu Nemacku. Po tome bi bili ravni tako da ne misle vise dolaziti. Pre toga nema nikakvih pregovora. Ali ne, nasi glupani ce pricati o oprastanju i normalizaciji odnosa. Zato zasluzujemo da nas opet napadnu. Kad si glup tako ti je.
E.Lirsch says:
"Nemci su nasa braca"... Cipuljic posle jedne posete Hitlerovcima.
RASPUCHIN says:
Počnem čitati tekst i odmah mi od naslova bude muka. nakon toga mi je dovoljno par rečnica da su uvjerim u neznanje i površnost koja nas je koštala i koja nas košta a tek će nas koštati. Prvo , švabe su krenule u rat protiv Srba a ne Srbije , kako se kaže u naslovu. Dalje kaže , citiram , : "... razbila je (veliku) Jugoslaviju ishitrenim priznanjem slovenačkog i hrvatskog secesionizma."! Nije tu bilo nikakvog ishitrenog priznanja nego je sve dobro isplanirano a to može prokljuviti svako ko se vrati na tekstove s' kraja osamdesetih i početka devedesetih. Dakle , odmah otpada i ova teza : " Nemački političari će, godinama kasnije, tvrditi da su na ratnu avanturu bili prinuđeni." jer svaka sljedeća laž proizilazi iz prethodne laži. Postoje još neki dokazi za ovo što pričam ali "naše" službe čuvaju švabe , Privremenu Državu 'rvaCku ali i K(a)ekece i ostale. Valjda zbog "bratstva i jedinstva"? Ko bi ga znao? Nadam se jedino da će nas ostati bar za pod Tarabićevu šljivu? I da , nisam primjetio da se u tekstu , priznajem da ga nisam čitavog ni pročitao , igdje pominje Austrija i njena uloga u ratu protiv sveukupnog SRBskog stanovništva , na prostoru bivše države? A Austrija je druga švapska država kao što to žele napraviti sa šiptarima Albanijom i *Kosova?
E.Lirsch says:
PoDpisu'em!
Velika Metla says:
Ovakav tekst bi napisao samo neko ko je neinformisan ili ima zle namere. Sve su švabe radile po planu, i ništa im nije bilo ishitreno. Loš članak.
persida says:
Mister Kwaka je objasnio. Srbi bi trebali da imaju agresivnu politiku prema Nemackoj, makar na recima, a ne da joj ulaze u d...
Gagi says:
Srbi bi morali imati agresivnu politiku prema svakome ko nam cini zlo i stetu. Ta "normalizacija" koja traje u nedogled, samo nam stvara jos vece gubitke i probleme, mislim na narod a ne na "elitu" koja moze da zivi gde hoce. Ima i onih koji zagovaraju strpljenje i "razum" jer je to nas jedini izlaz. Svima je dobro poznato da ono sto je nezeljeno, to se odmah kiretira i odbacuje. Ne, cekacemo i natezati se devet meseci dok se dete ne rodi a ko posle to novorodjeno zivo bice koje ima rodni list da usmrti i eliminise. Posle toga ce nam ovi "mudraci" opet soliti i drobiti da, ETO sta da se radi, rodilo se valja ga ljuljati. Svako odugovlacenje i popustanje je nas poraz, seca li se neko eksperimenta sedenja na dve stolice a ranije i politike na nekim stubovima. Pa dobro ljudi, nama prolazi dragoceno vreme da se kao narod i nacija ucvrstimo i spremimo za teske predstojece izazove, sve to zbog nekih politickih fantaziranja i eksperimenata. Nas narod lepo kaze: "Jednom neprijatelj - uvek neprijatelj". Sta tu vise ima da se eksperimentise i "racionalno" dokazuje. Nece nas samo Nemci napasti, svi koji su primljeni u njihovu Evropsku katolicku familiju ce nasrnuti na nas, sve vec ranije vidjeno.
Paštrik & Košare says:
"Srbi su doprineli nemačkom porazu u dva svetska rata" - samo su doprineli ,nisu odlučivali i bili glavni,što je i normalno uzimajući u obzir ekonomsku i vojnu snagu i brojčanost.Budu li u prilici,da u novom,tekućem svedskom ratu,prvenstveno i prvo oslobode sebe okupatora i domaćih izdajnika, a usklopu svedske antinacističke koalicije uzmu učešće u novom porazu nemačke,shvate i srbi i rusi da nakon osvajanja nemačke nema povlačenja i vraćanja kući već višedecenijska/viševekovna okupacija.
Milutin says:
U I svetskom ratu Srbi su naneli prvi poraz Austrougarskoj a da su saveznici hteli da pomognu Srbiji u municiji i oružju, bilo bi i mnogo više. U II svetskom ratu Srbi su, premda im je Hitler (Nemačka) nudili kule i gradove samo da ne budu protiv njih, prvi ustali protiv fašizma (Nemačke). E sad se postavlja pitanje, zašto je Nemačka kivna na Srbe ako se Nemačka ogradila od tih ratova. U I svetskom ratu ih je Austrougarska "uvukla" u rat koji inače "nije bio njihov". Posle poraza u II svetskom ratu svi Nemci su u glas vikali "mi to nismo znali" (za genocid koji je "neko" njihovim rukama "činio u njihovo ime") i bili su "zavedeni" Hitlerom jer inače oni to nikad ne bi uradili. I kao Nemačka se promenila, pacificizirala, sve antifašista do antifašiste. Da se ne prepozna. Ali ako je tako, zašto je danas kivna na Srbe koji su joj pomogli da sagleda svoje "pravo" lice čovekoljubivog čistunca? Zašto sprovodi i dalje Austrougarski koncept koji je od raznih plemena stvorio Albance. I mnogo toga više. Odgovor je samo jedan. Nemačka menja dlaku ali ćud nikada. I tako se treba odnositi prema njoj. "Dlaka" Vili Brandta joj dobro stoji, pa i "dlaka" Merkelove. Ali Nemačka ćud ostaje Nemačka ćud. Džaba Drezden čuvaju dva viteza. Jedan nemački a drugi sa srpskim krstom i ocilima. Nemci, kad ste to nepovratno izdali sebe, pred Bogom.
EkRostand says:
Milutine ovo i ja govorim već odavno, sve tačno što si napisao.Kakva yebena denacifikacija,to je samo obična gluma i laž,đubrad švapska bili i ostali.Švapska gamad i dalje ima iste ubilačke nagone kad smo mi Srbi u pitanju i prosto je za nevjerovati kako se srbski nazovi političari kilave pred švabskom žgadijom,umjesto da ih lijepo tuže za sve ratove koje su nemilosrdno vodili protiv Srba i još im nije dosta.Zasad jedini Dodik ima cojones da im oštro otpovrne i odyebe zločinačka gomna.