ZASTRAŠUJUĆA SILA: Rusko nuklearno naoružanje dominira!

Tweet

Modernizacija ruskih oružanih snaga, koja se poslednjih godina sve intenzivnije sprovodi i već je urodila revolucionarnom novom generacijom tenkova T-14, nije zaobišla ni strateške raketne snage.

Za razliku od SAD, čiji bi 45 godina stari interkontinentalni balistički projektili trebalo da budu u upotrebi sve do 2030., Rusija razvija sasvim nove.

Prvi od njih, RS-24 Jars, već je postao operativan i koristi se u dve varijante. Prva je mobilna pa je prevoze teški kamioni, a druga je bazirana u fiksnim silosima. Procenjuje se da je trenutno aktivno oko 60 ovih projektila. Svaki od njih može nositi barem četiri termonuklearne bojeve glave.

Još noviji projektil je nešto lakši RS-26 Rubež za koji se očekuje da će postati operativan ove godine. Zasad nije poznato koliko će bojevih glava nositi, ali one će manevrisati u završnoj fazi leta da bi izbegle odbranu: poslednjih nekoliko stotina kilometara balističke putanje naglo će smanjiti visinu i do mete će stići mnogo nižom putanjom, poput krstareće rakete.

Pročitajte još:

AMERIKA U PANICI: Moćna ruska raketa „rubeža“ je ubica američkog PRO

RUSKO „APSOLUTNO ORUŽJE“: Rusija razvija balističke rakete RS-26 „Rubež“

Rusija dobila supermoderni Nacionalni centar za upravljanje odbranom

Najmoćniji projektil koji će koristiti Rusija je Sarmat, a prvi prototip trebao bi biti završen do oktobra.

Reč je o teškom ICBM koji bi trebalo da zameni sadašnje projektile R-36M2 koji je široj javnosti poznat i SS-18 Satana. Sarmat će težiti oko stotinu tona, a očekuje se da postane operativan do 2021. Svaki projektil moći će da isporuči čak 15 manjih nuklearnih bojevih glava ili do deset težih.

Ali, Sarmat bi mogao da koristi i mnogo smrtonosniju metodu isporuke svog tereta. Zamenik ruskog ministra odbrane Jurij Borisov rekao je kako se tim projektilom ciljevi mogu napasti i preko Južnog pola i implicirao da će Sarmat moći da koristi bojeve glave koje ne prate balističku putanju, već bivaju pozicionirane u nisku, propadajuću Zemljinu orbitu.

U orbiti mogu biti dovoljno dugo da dosegnu bilo koju tačku na Zemlji, a za razliku od balističke putanje po kojoj je jednostavno izračunati mesto udara te prilagoditi odbranu, ciljeve bojeve glava teško je otkriti dok ne deorbitiraju, a tada je već prekasno.

Nuklearna ravnoteža između SAD i Rusije još postoji, ali ruski projektili daju joj sve izraženiju prednost.

(Jutarnji.hr)

Tweet