ЗАТВАРАЊЕ ГРАНИЦА, УКИДАЊЕ САНКЦИЈА РУСИЈИ, НАСТАВА НА РУСКОМ! Немачка и ЕУ на иглама – oво су планови АфД-а

Немачка се налази у стању шока након највећег тријумфа екстремне деснице на покрајинским изборима још од доба нацизма. Бирачи у немачкој савезној држави Саксонији-Анхалт, на простору некадашње Источне Немачке, донели су убедљиву победу проруској и антимигрантској Алтернативи за Немачку (АфД), која је освојила чак 44 одсто гласова — тек нешто мање од апсолутне већине. Сада је једно од кључних питања: шта даље?

Први пут од Другог светског рата једна немачка покрајина налази се на корак од тога да добије владу на челу са екстремном десницом. Победу у Саксонији магазин „Шпигл” описао је као „политички земљотрес јачине девет степени по Рихтеру”.

Оставивши иза себе владајућу Хришћанско-демократску унију (ЦДУ) немачког канцелара Фридриха Мерца за читавих 27 процената, АфД је извео подвиг чије ће се последице осећати широм Немачке, али и ван њених граница. Уколико успе да преузме власт у овој савезној држави, АфД ће добити широка овлашћења над просветом, културом и унутрашњом безбедношћу.

Између осталог, странка је обећала:

напуштање еврозоне и укидање евра,

затварање немачких граница и излазак из шенгенског простора,

увођење наставе руског језика са наставницима којима је то матерњи језик,

покретање офанзиве за „ремиграцију” и депортацију и мање додељивања држављанстава,

драстично кресање буџета јавним медијским сервисима,

забрану застава дугиних боја у школама и увођење обавезног певања државне химне,

поновно увођење школовања код куће,

обуставу изградње нових ветропаркова,

промена званичног слогана покрајине из „Мисли модерно” у „Мисли немачки”.

Захваљујући овој убедљивој победи, десничари са огромним ветром у леђа дочекују преостала два покрајинска гласања овог месеца, пише „Гардијан”. Победа АфД-а на покрајинским изборима изазвала је озбиљну забринутост међу онима који подржавају украјински отпор руској инвазији. Спољну политику Немачке води савезна власт у Берлину, а не појединачне покрајине, па успех АфД-а на покрајинском нивоу неће одмах прекинути тренутне испоруке војне и финансијске помоћи Кијеву, пише „Скај њуз”. Међутим, нагли скок подршке АфД-у дубоко уноси поделе и потреса унутрашњу политичку сцену једног од најважнијих европских савезника Украјине.

АфД отворено заступа проруске ставове и у својој политици се изричито противи слању оружја и војне помоћи Украјини. АфД се стално залаже за брзо окончање рата обуставом војне помоћи, што би у пракси приморало Украјину на територијалне уступке.

Странка се такође активно бори против повлашћеног положаја украјинских избеглица у Немачкој, тражећи укидање њиховог заштићеног избегличког статуса и обуставу социјалне помоћи коју тренутно примају. Оно што додатно забрињава све који су избегли од рата у Немачку јесу извештаји локалних медија који указују на то да јачање екстремне деснице подстиче нетрпељивост у друштву и све чешће нападе на избеглице, укључујући и Украјинце.

Овај тријумф подгрејао је сумње у то да ли непопуларни Мерц може да опстане на челу државе након што су бирачи после свега 16 месеци његове власти тако јасно одбацили његову политику. Копредседница АфД-а Алис Вајдел изјавила је у Берлину да је циљ њене странке да на следећим савезним изборима 2029. добије чак 40 одсто гласова. Према тренутним истраживањима јавног мњења, АфД се већ налази на првом месту на савезном нивоу са 28 одсто подршке.

Руководство АфД-а и њихов главни кандидат у Саксонији-Анхалт, медијски спретан бивши продавац парфема Улрих Зигмунд, поручили су да су им бирачи дали јасан мандат за формирање власти. Ипак, будући да нема апсолутну већину у покрајинском парламенту, странци су потребни партнери који би ушли у коалицију или подржали мањинску владу. Зигмунд је пре избора више пута поновио да ће се кандидовати за председника покрајинске владе само ако буде имао апсолутну већину. Остале странке су искључиле могућност да му пруже званичну подршку и тако га доведу на власт. Међутим, мала популистичка странка БСW, која спаја левицу и конзервативне ставове и која је за длаку прешла цензус од пет одсто, наговестила је могућност прећутне сарадње.

Пре избора, поједини представници ЦДУ-а у овој покрајини јавно су довели у питање политику „заштитног зида” (одбијање било какве сарадње са екстремном десницом). Зигмунд је најавио да ће наредних дана и недеља „пружити руку” осталим странкама и тестирати до сада чврст став опозиционих странака. Уколико не успе да састави већину, предложио је расписивање нових избора, за шта је потребна двотрећинска већина у покрајинском парламенту.

Шокантни исход у Саксонији-Анхалт појачао је сумње у одрживост стратегије традиционалних странака да по сваку цену држе АфД ван власти. Када је АфД једини пут до сада победио у некој покрајини — у суседној Турингији 2024. године — та победа није била толико убедљива, па су остале странке успеле да склопе идеолошки рогобатну коалицију свих боја.

С обзиром на огромну разлику са којом је АфД сада победио, тешко је замислити да би понижени ЦДУ могао поново да склопи такав „Франкенштајн савез” разнородних странака. Покрајински премијер Свен Шулце и сам је признао да његова странка више нема легитимитет ни да покуша тако нешто.

Избори представљају жесток шамар за Мерца и његову странку. Видно потресени канцелар признао је да је „дубоко шокиран” резултатом. Излазне анкете показују да су бирачи огорчени због неиспуњених обећања о опоравку привреде и очувању фискалне дисциплине. Цене енергената, подстакнуте инфлацијом и ратом у Ирану, тешко су погодиле становнике Саксоније-Анхалт, најсиромашније немачке покрајине. Показало се да су трошкови живота били пресудан фактор за мобилизацију бирача, а не питање миграција, које је заштитни знак АфД-а.

Бирачи у главном граду Берлину и у покрајини Мекленбург-Западна Поморана на обали Балтичког мора излазе на биралишта 20. септембра. Снажан замајац који АфД тренутно има, уз опште незадовољство грађана Мерцовом коалицијом деснице и левице, чини и ове изборе изузетно ризичним за владајуће странке:

У Мекленбург-Западној Поморани АфД тренутно има благу предност у односу на СПД, али је мало вероватно да ће освојити апсолутну већину. Ситуација у Берлину је прилично замршена — ЦДУ, крајње лева Левица и АфД воде изједначену борбу за прво место.

Чак и ако ЦДУ успе да задржи благу предност на дан избора, имаће огромне муке да формира стабилну коалицију, што би био нови ударац за Мерца и додатно дестабилизовало његову владу.

(Blic)