ZAVERE I TEORIJE ZAVERE – U mnoge stvari ne verujemo da su istinite samo zato što su monstruozne

ZAVERE I TEORIJE ZAVERE – U mnoge stvari ne verujemo da su istinite samo zato što su monstruozne

27 oktobra 2013

What-is-the-Illuminati-Conspiracy-TheoryPojedinac je hendikepiran kada se susreće sa teorijom zavere, jer je ona toliko monstruozna da ne može da poveruje da je istina.

Edgar Huver, prvi direktor FBI

Da, obično se tako prilepi ta etikete “teorija zavere” od strane nekritičkih pristalica “zvanične, garant-istine” ljudima koji još sumnjaju i razmišljaju svojom glavom, a u nedostatku adekvatnih argumenata da im se kontrira argumentima, osvedočenim činjenicama i da tako u zdravom polemičkom dijalogu argumentuje svoje tvrdnje.

Ne, oni iz čista mira “opiče” – to je teorija zavere, i tačka! Šta sad tu ima da se polemiše, jer ako su zvanični mediji rekli da “je to tako”, onda je tako, bre!

Prvo i poslednje – ja ne verujem u “teoriju zavere”, ja verujem u ZAVERU! Ne treba sada valjda objašnjavati da je zavera čin i delo koje je oduvek postojao u ljudskim društvima. Zavera je kao kažnjivo delo prisutno u krivičnim zakonima svih država, pa i Srbije, to je fakt!

Ne moramo da gledamo u rečnike da bi znali šta je zavera, no hajde da i to kažemo… ŠTA JE ZAVERA? Zavera je čin i tajno planirano delo pojedinca ili grupe ljudi , koje je protivno interesima nekog pojedinca ili neke određene grupacije ljudi i u skladu je sa tajnim i skrivenim interesima izvršioca zavere. Da bi zavera uspela, ona nužno mora biti tajno planirana, inače ako želiš veliku zaveru da izvedeš i javno objaviš…“za mesec dana ubijam kralja Mrguda”, hmm… “malo sutra…”. Da pođemo od velikih zavera, tajno planirana dela koja imaju poguban karakter, nazivamo ih – ATENTAT: atentat na Kenedija je zavera – atentat na kralja Aleksandra Obrenovića je zavera – atentat na Zorana Đinđića je zavera…

Postoje i zavere od strane obaveštajnih službi (CIA) protiv određenih država, ili državnika, pa onda svojim tajnim radom želi da to sprovede u delo. Princip rada svih obaveštajnih službi je zaverenički, tajni, špijunski, konspirativni, to je svima jasno! U industrijski razvijenom svetu bez zavere (industrijska špijunaža) teško može da se i zamisli poslovni uspeh, zavera je postala sastavni deo strategije svake velike kompanije, itd… itd…

Postoje i obične zavere nas običnih malih ljudi, a neke su i “slatke” sa pozitivnim efektom, recimo…godinama nisi čestitao ženi godišnjicu braka, želiš da je obraduješ i da uneseš svežinu u svom braku, i tako isplaniraš čitav mali tajni scenario sa određenim ljudima, da ona i ne sluti šta se događa, kad ono – ti joj uz veliku glamuroznu pompu čestitaš godišnjicu! Ona je u “šoku”, ali suze radosnice kreću same od sebe, možda i “provala oblaka”, nešto lepo se dogodilo! Zatim, ”skrivena kamera” na TV-u sa poznatim zvezdama, šta je to nego slatka mala zavera, gde se svi mi smejemo, pa na kraju i sama “žrtva”.

E, sada da se vratimo na samu temu, zašto se pojedini ljudi etiketiraju sa etiketom “teorija zavere”, zašto se ispred reči “zavera” stavlja reč “teorija”, i samim tim se na neki način optužuju da trabunjaju, da ne govore istinu, da su čak i umobolni? Čovek recimo daje sasvim konkretne argumente, očigledne činjenice, mnogobrojne činjenice koje govore o realnim događajima koji se se dogodili u praksi i koje su neosporive od obe strane, a oni, pristalice “garantovane zvanične istine” odmah “pljunu” i prilepe ti “teorija zavere”, bez i jednog argumenta, bez objašnjenja u argumentovanoj polemici!?

Ti im kažeš – ok, ti kažeš da to što pričam, to je “teorija zavere”, dobro… onda ospori tačnost mojih argumenata nekim svojim kontra argumentom! Jok brate, oni samo automatski blebeću poput CD-a “to je teorija zavere”, “to je teorija zavere”, znajući da su na putu “zvaničnog diskursa istine” i da su na “bezbednom” terenu, čak će možda i da ih hvale, a ne da budu “crne ovce” koje sumnjaju u “zvanične istine”.

Dakle, reč “teorija”, ispred “zavera”, ima za cilj da ukaže da sve što određena osoba priča, opovrgavajući i sumnjajući u neku “zvaničnu istinu”, sve to nema veze sa životom, praksom, da je taj čovek nešto kao umobolan i bunca, i sve je u granicama nekakve teorije.

Te “zvanične istine” su ponekad tako smešne, površne i lako oborive egzatnim argumentima! A to se upravo čini na isti način kao što policijski inspektori ispituju neko misteriozno ubistvo, pljačku, povezuju se egzaktni činjenični elementi, neoborivi u dokaznom postupku, prikupljaju se dokazi koji su međusobno povezani i upućuju na “pravi trag” i kad je “slika jasna”, dokazivanje istinitosti na sudu je tehničko pitanje.

Ali kad istim metodom pokušaš da istražuješ u “neprikosnovene istine”, da dokažeš da recimo Napad na S.T.C nisu organizovali Arapi, o nee… onda je to teorija zavere!?

Kako ćeš da osudiš Imperiju koja sve to fabrikuje, ona kontroliše sve, ona određuje sve, i ko je “prijatelj” i ko je “neprijatelj”, ko je “dobar”, a ko “zao”, ko je “žrtva”, a ko “agresor”… ona je nedodirljiva, nema šanse!

Zašto se to događa? Zašto je lako lagati običnog čoveka? Velike laži su uvek lako uspevale, jer se prvo stvorila iluzija kod običnog čoveka kao i kod intelektualaca takođe, da smo mi neka moralna i odgovorna civilizacija: “neće valjda baš tako sramotno da lažu, ne.. to je nemoguće”, a pri tom se duboko i katastrofalno previđa ono što svi “guraju pod tepih”, a to je, da ljudski rod, da naša “civilizacija” već odavno “seče granu na kojoj sedi”, ljudi koji rukovode time, u čijim rukama je neprikosnovena vlast su najodgovorniji, uništavaju se elementarni oblici života nemilosrdno, od čijeg opstanka zavise i životi ljudske rase, zagađuje se vazduh, voda, hrana, planeta, uništavaju se šume, biljke, životinje (kad broj slonova ostane na tri, ljudi će izigravati “humanitarce”, staviće slonove u neki rezervat i ponosno će, ali ironično govoriti “spasili smo jednu vrstu”), vodu ljudi sve više piju iz flaša a o neprekidnoj reprodukciji, nasilja, ratova, drogiranata u sve većoj galopirajućoj trci za profit, prestiž, da i ne govorimo… na destrukciji života se zarađuje, zagade ti vodu, pa ti posle prodaju “Coca-Colu”, vodu u flašama. I šta sad posle svih ovih istina koje znamo svi? Trujući životnu sredinu, hranu, sve živo, od nekada zdravog i otpornog čoveka, napravljen je “mutant”, koji ne može da izdrži ni 3-4 dana bez lekova ! I kad se sve ovo što sam pričao uzme u obzir, ljudi opet naivno misle…

“Neće valjda tako gnusno da lažu (!?) ne bre, pa mi smo civilizacija, jeste laže se, nije da nije, ima svakakvih gadosti, ali neće bre valjda da ubijaju svoje ljude (09.11.2001)? “ Posle toliko primera ljudi i dalje “veruju” i zabijaju glavu u pesak! Popovi čoveka plaše da “ako ne živi kako treba” posle smrti ideš u pakao, a zapravo mi živimo u paklu odavno, a taj pakao se zove “Planeta zemlja”!

Ljudi se naprosto plaše da kažu svoje mišljenje koje nije u prilog “zvaničnim istinama” pa čak i kad se imaju neoborivi argumenti, jer su onda oni “protiv svih”, a njih će osuđivati društvo, sredina u kojoj žive, oni koji su hipnotički “opijeni zvaničnom istinom”.

(Nebojša / Izvor: dzonson.wordpress.com)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *