Zbog čega se Dačić toliko ljuti

Piše: Bora Đorđević

Srećna vam prava, srpska Nova godina, dragi čitaoci!

Bilo je veličanstveno svirati na dočeku na prepunom trgu u mom rodnom Čačku. Kažu mi zemljaci da je toliko naroda (preko 10.000 ljudi) bilo jedino kada se 5. oktobra polazilo za Beograd.

Bio je to dugačak dan. U Čačku je grupa bila već u jedan popodne, da bismo u radnji „Time out“ (jedan od suizdavača „Uzbuna“) davali autograme, slikali se sa navijačima, pomagali u prodaji majica i CD-ova… Stvorila se lepa gužva.

Impresioniran sam odakle su sve došli ljudi da nas čuju. Shvatljivo je da je stiglo pola Gornjeg Milanovca i grupe iz okolnih gradova, Požege, Kraljeva, Užica, Ivanjice… Ali, tu je bilo i petoro Bugara iz Ćustendila. Došli su, između ostalog, i da kupe karte za beogradski koncert u „Areni“ 23. marta! Čak i jedna gospođa iz Beča?! Kako je vreme prolazilo, drmala me je sve veća trema jer dugo nismo svirali u mom rodnom gradu, gde se ljudi zaista razumeju u muziku i veoma su zahtevna publika. Nervoza je nestala posle prvih taktova i „Riblja čorba“ i okupljeni narod su preko dva sata uživali u rokenrolu.

Ali, da se vratim na temu. Ovih dana se diže velika prašina oko Platforme (to mora da je neka velika platforma čim se piše velikim P) o Kosovu i Metohiji. Malo mi je muka da pratim sve te polemike, najviše zbog toga što glavnu reč vode ljudi koji tamo nisu ni nos pomolili, ili su se retko pojavljivali, a ima i onih koji su češće boravili među Šiptarima nego među Srbima. Gledao sam malo raspravu u Skupštini, onoliko koliko sam mogao da izdržim. I baš sam se uključio u trenutku kada Ivica grdi dr Marka Jakšića iz mojeg DSS-a. Stvarno nije lepo što ne znam šta je toliko naljutilo Dačića, možda činjenica da se ko lavovi borimo za poštovanje Ustava, po kome je ta izmišljotina od države zvana Kosovo srpska pokrajina, ili što smo protiv zablude zvane Evropska unija. Tek, nije mi prijalo to što sam čuo, to jest prilično arogantno nipodaštavanje uloge jednog od najuglednijih i najdoslednijih branilaca srpstva na severu Pokrajine. Bar bi Dačić, kao prvi policajac u zemlji, morao da zna koliki je Jakšić trn u šiptarskom oku i da su ga zbog uticaja u više navrata pokušali da ubiju, uz svesrdnu pomoć okupatora. Svaka čast Ivici i njegovim povampirenim komunjarama na ostvarenoj izbornoj pobedi u tom delu Srbije, ali bilo bi primerenije da premijer bira reči kada se obraća jednoj ljudskoj i političkoj gromadi, kao što je Marko Jakšić.

A onda se za reč javila neka oblajhana, histerična žena, iz redova, ideološki potpuno izgubljenih „žutih“ (mislim da se zove Trivan ili nešto slično) i počela da urla, ističući pritom da osim nje i njenih (sve moj do mojega), u sali nema evropejaca! Toliko je lupala, ponavljajući besomučno tu glupavu reč evropejac da sam se setio nekih svojih starih stihova:

Novoevropejac na mestu bi crkno

kad ne bi Evropi ušao u prkno.

Pošto nisam mazohista promenio sam kanal.

Ne znam šta će biti sa Pokrajinom i Srbima koji tvrdoglavo tamo ostaju da žive, ali pošto ih vrlo često obilazim moram da i poslanicima i posranicima ukažem na dve vrlo važne stvari.

Opština Leposavić je negde krajem 60-ih ili početkom 70-ih, veštački pripojena Kosovu i Metohiji. Čije je to maslo, Titovo ili Lilititanaca, ne znam. Znam samo da je neko hteo da se čmarne Šiptarima pa im je pridodao etnički čistu srpsku teritoriju. Srbi koji tamo žive ni u crtanom filmu, ni u ludilu, neće prihvatiti da budu deo sprdnje od države Kosovo i nema te sile koja bi ih na to naterala.

Opština Zubin Potok je jedina srpska opština koja ima porast broja stanovnika. Ranije je tu živelo oko 6.000 Srba, a sada ih je preko 8.000. Zvuči malo apsudrno, ali to je zato što su se nesrećni Srbi iz oaza (mnogo lepša reč nego enklava) u južnom delu KiM-a sklonili na sigurno, među svoje. I za Zubin Potok važi sve što sam rekao za Leposavić. Ljudi su odlučni da po svaku cenu ostanu na svojim ognjištima. Ali, Šiptarima i okupatorima to nikako ne odgovara, jer se baš tu, na Ibru, nalazi akumulacija Gazivode, koja pitkom vodom snabdeva pola Pokrajine, uključujući i Prištinu. I sad zamislite da su Srbi stvarno tako primitivni i genocidni (kao što nam se pripisuje) pa da sipaju malo otrova u vodovodnu mrežu? Naravno, to se neće nikada dogoditi, jer je srpski narod vaspitan i dobronameran i prema Evropi i prema svetu i prema Šiptarima. Jedina mana im je što vole i sebe i svoju istoriju, tradiciju i kulturu. Ta osobina se zove rodoljublje ili patriotizam i u celom svetu je vrlo cenjena, a samo kod Srba ima negativne odrednice. Bojim se da ova činjenica ne može da dopre do ispranog mozga one trivijalne evropejske žutare iz Parlamenta, kojoj je svakako važnije šta će nam zbog rodoljublja strašno zameriti moćnici iz Luksemburga, Andore i San Marina.

Imam još mnogo sugestija, čak i nekih rešenja korisnih da se popenju na Platformu, ali ću morati da ih ostavim za drugi put, zbog ograničenog prostora.

Pesma o ovom važnom problemu idućeg četvrtka.

Sve vas voli vaš

Bora Đorđević.

(Novosti)