Zbog intervencije u Siriji poskupeće gorivo

Zbog intervencije u Siriji poskupeće gorivo

5 septembra 2013

OilVojna intervencija u Siriji može drastično da se odrazi na cenu sirove nafte na svetskom tržištu samo ako dođe do destabilizacije celog bliskoistočnog regiona. Prema najgorem scenariju, cena barela nafte mogla bi da skoči sa sadašnjih 115 – 119 dolara na čak 150. U Srbiji bi to značilo poskupljenje goriva za oko 22 dinara, što država neće dozvoliti. Prognoze Ministarstva energetike kreću se od nule do oko osam dinara više po litru i to bez intervencije države. A, ako Vlada iskoristi sve mehanizme, odnosno smanji akcize i ograniči maksimalnu maloprodajnu cenu goriva, poskupljenje ne bi premašilo pet dinara po litru i u najgorem scenariju.

– Veliko je pitanje kako će uopšte izgledati ta vojna akcija – kaže za „Novosti“ Petar Stanojević, pomoćnik ministra energetike. – Ako bude ograničenog karaktera, onda to ne bi trebalo posebno da utiče na cenu nafte, jer Sirija u poslednje dve godine praktično i nije izvoznik. Međutim, ako se kriza prelije na region, vrlo je teško prognozirati šta sve može da se dogodi, jer sve će zavisiti od obima destabilizacije. Ako bi se uključili Jordan, Izrael, Liban, neće biti značajnih promena cene sirove nafte, ali ako se uključi Irak, to može da dovede do ozbiljnih poremećaja, odnosno skoka cene sirove nafte.

Pitanje je, naravno kako će dolar u tom trenutku da se ponaša, da li će da skoči ili padne, kako će dinar da izdrži sve te poremećaje, teško je prognozirati. Mi radimo na formuli kojom bismo ograničili cenu, odnosno uredbom propisali maksimalnu cenu derivata, što nam zakon o energetici dozvoljava.

Ta formmula je primenjivana i ranije, do kraja 2009. godine. Istu uredbu Ministarstvo energetike će primeniti i sada ako dođe do drastičnog skoka cene nafte i trenutno se proveravaju svi parametri.

– Uvođenje te uredbe je nepopularna mera, jer ubija sav profit naftnim kompanijama, a to onda znači manje investicija – ističe Stanojević. – To nije baš u tradiciji i u duhu slobodnog tržišta. Naravno, bila bi to privremena mera i trajala bi kratko. Primenom te uredbe cena bi mogla da se smanji za oko pet dinara.

Država ima i drugi instrument, a to je smanjenje akcize, što je u nadležnosti Ministarstva finansija, koje će doneti odluku u odnosu na prihode i rashode, poremećaj na makroekonomskom planu. Inače, Srbija naftu nabavlja iz Rusije, Kazahstana i Libije (nafta iz Libije se uvozi iz tehnoloških, a ne iz energetskih razloga).

– Sada su cene ujednačene na benzinskim stanicama, što potvrđuje da je konkurencija dosta jaka – ističe Tomislav Mićević iz Udruženja naftnih kompanija Srbije. – Promet goriva već nekoliko godina u Srbiji pada i zato niko nije u situaciji da nerealno podiže cene, već se bore za svakog kupca. Trenutno je 152,90 najčešća cena benzina od 95 oktana i evrodizela na pumpama u Srbiji. Ukoliko dođe do destabilizacije bliskoistočnog regiona, može se očekivati poremećaj. Sve prognoze do sada su se pokazale kao netačne i najbolji primer za to je Libija. Vlada Srbije ima ozbiljan instrument u rukama, a to je smanjenje akcize i to do 20 odsto, a kada se tržište stabilizuje, može ponovo da vrati akcizu. To je način da se sačuva standard građana i konkurentnost privrede. I naftne kompanije, koje imaju rafinerije, imaju prostor da amortizuju „udare“ jer im nije u interesu da padne potrošnja zbog visoke cene.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *