Zbog liberalizacije uvoza nestaće srpska mesna industrija

Zbog liberalizacije uvoza nestaće srpska mesna industrija

6 januara 2014

MesoProizvodnja mesa u Srbiji najviše je na udaru posle pune liberalizacije trgovine sa EU, izjavio je sekretar udruženja PKS za poljoprivredu Nenad Budimović.

On ističe da razlog za to nije snižavanja carina, već dobri proizvodni uslovi u Uniji koje Srbija tek treba dostigne.

„Najosetljiviji proizvod je meso. Za povećan uvoz mesa nije razlog smanjenje carina, već dobri proizvodni uslovi u EU, što je cilj da se postigne i u Srbiji“, rekao je Budimović za portal EurAktiv Srbija.

On je dodao da se u poslednje vreme preduzimaju krupni i konkretni koraci u uređenju i podsticanju proizvodnje mleka i mesa koji će, kao strateški porizvodi, ostati zaštićeni do ulaska Srbije u EU.

Sekretar udruženja PKS-a za poljoprivredu ocenio je da je Srbija imala dosta vremena za prilagođavanje na liberalizaciju trgovine sa EU, ali da je pitanje koliko je rađeno na tome.

„Zato je potrebno raditi na poboljšanju uslova proizvodnje i poljoprivrednog ambijenta“, naveo je Budimović.

U Ministarstvu poljoprivrede je rečeno EurAktivu da se iz agrarnog budžeta obezbeđuje više oblika subvencija za poljoprivrednike u zavisnosti od raspoloživih sredstava.

Za mlekarski sektor, kao najosetljiviji, u kontinuitetu se isplaćuju premije za mleko, a za sektor stočarstva subvencije za unapređenje rasnog sastava, za tov i mere selekcije, navode u tom ministarstvu.

Dodaje se da su, takođe, krediti po povoljnim uslovima korišćeni za ulaganja za razvoj povrtarstva, voćarstva, za objekte i mehanizaciju.

U Ministarstvu poljoprivrede navode da je sproveden veliki broj programa edukacije poljoprivrednika u cilju unapređenja proizvodnje, boljeg korišćenja resursa i uvodenja odgovarajućih standarda kvaliteta i organizovanijeg nastupa na domaćem i inostranom tržištu.

Srbija će, takođe, osim pripremanja poljoprivrede za konkurenciju iz EU, morati da se na nivou zakona uskladi sa pravnom tekovinom EU u oblasti poljoprivrede, što je zahtevan proces, pošto na poljoprivredu i ruralni razvoj otpada trećina evropskih propisa.

Srpski agrar će morati da se pripremi i za korišćenje pretpristupnih fondova EU (IPA) za poljoprivredu na koje je Srbija dobila pravo sticanjem statusa kandidata.

Direktna podrška poljoprivrednicima iz tih fondova neće biti moguća dok Srbija ne dobije akreditaciju za decentralizovani sistem upravljanja IPA za poljoprivredu, odnosno dok se ne osposobi da sama sprovodi procedure i kontroliše trošenje sredstava. Ta akreditacija se očekuje tek 2016. godine.

Do tada, sredstva iz pretpristupnih fondova moći će da se koriste za usklađivanje zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU u domenu poljoprivrede i nabavku opreme, na primer za referentne laboratorije, ili vakcinaciju životinja protiv bolesti.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *