Због Тодорића страхује 11.000 радника у Србији

Zbog Todorića strahuje 11.000 radnika u Srbiji

16 marta 2017

06 todoric_620x0

Drama oko sudbine prezaduženog hrvatskog „Agrokora“ se ne stišava. Strepi i blizu 11.000 njihovih radnika u Srbiji, koji se pribojavaju da je jedan od dva scenarija neizbežan – novi vlasnik ili stečaj. Put u bankrot mogao bi da bez posla ostavi i zaposlene u osam ovdašnjih firmi-ćerki. Stručnjaci objašnjavaju da promena vlasničke strukture ne treba da nas brine, ali da strah od stečaja nije bez osnova.

Hrvatska država neće da spasava Ivicu Todorića, ali se iz dana u dan pregovara o budućnosti najveće hrvatske kompanije. Razgovara se i sa ruskim bankarima iz Zberbanke, koji „drže“ skoro trećinu kredita ove kompanije. Procenjuje se da je dug prema dobavljačima premašio dve milijarde evra, prema Hrvatskoj na ime poreza na dodatu vrednost dostigao čak 800 miliona evra, a vrednost deonica pada iz dana u dan. U „Agrokor“ gledaju i srpske vlasti.

– Pratimo situaciju u vezi sa „Agrokorom“, posebno zbog činjenice da u Srbiji, u maloprodaji i proizvodnji zapošljavaju oko 10.000 radnika. U kontaktu smo sa poslovodstvom „Merkatora S“, koji je i deo „Agrokor koncerna“ i oni tvrde da posluju potpuno stabilno, i da njihovo poslovanje u Srbiji nije ugroženo – kaže za „Novosti“ ministar trgovine Rasim Ljajić. – Početkom sledeće nedelje imaćemo novi sastanak tokom kojeg ćemo nastaviti razgovor na ovu temu. Takođe smo u kontaktu i sa njihovim dobavljačima, jer je naš interes da se obaveze prema njima na vreme ispunjavaju.

Matična kompanija u Hrvatskoj je u problemu jer ne može da dobije nove kredite. Nije uspela ni da proda neke uspešne firme iz svog koncerna, poput „Jamnice“. I iz „Konzumovih“ prodavnica u Hrvatskoj dolaze loše vesti, jer dobavljači navodno ne žele da isporučuju robu koja im neće biti plaćena. Zasad se redovno isplaćuju plate, ali mnogi smatraju da će i zaposleni, a ukupno ih je čak 60.000, da osete krah „Agrokora“ ako do njega dođe.

Hrvatske vlasti su Todoriću, uz najavu da ga državnim novcem neće spasavati, poručile da se povuče iz kompanije. Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je teško odgonetnuti šta su mislili pod tim, pretpostavljajući da „Agrokor“ ima i drugih akcionara.

– Ostaje pitanje zašto bi njegovo povlačenje bilo dobro za „Agrokor“ i koja je vajda od toga – kaže ekonomista Ljubomir Madžar. – On je ključni čovek, on verovatno zna kako najbolje da izbavi firmu iz problema. Promena vlasničke strukture ne treba da nas brine. Stečaj je već druga priča. Uvek je realno strahovati od stečaja kada je kompanija mnogo zadužena. Ako je to slučaj sa „Agrokorom“, onda tek izlazak Todorića nema nikakvog značaja. On je iz nje faktički već izašao ako je ta kompanija izgubila kapital. I to je jedan od razloga zašto ne treba brinuti o strukturi vlasništva. Eventualni stečaj je, već, ozbiljna osnova za brigu. U tom slučaju neke kompanije bi sigurno prodali, neke likvidirali. Opasnost od gubitka radnih mesta nije za potcenjivanje. Razni belaji bi se mogli roditi iz ove situacije. To su, ipak, sve spekulacije, jer mi mnogo stvari o „Agrokoru“ ne znamo.

Analiza ekonomiste Dragovana Milićevića pokazuje da „Agrokor“ ima izrazito visok nivo kredita. Sopstveni kapital čini samo 14,5 odsto izvora finansiranja, a cena pozajmljenih sredstava je u proseku 10,84 odsto. Prosečna stopa neto profita je 2,64 odsto.

– U slučaju kada je cena pozajmljenog kapitala veća od profitne stope, kompanija gubi vrednost i pada u zone nelikvidnosti jer veliki deo sredstava odlazi na otplatu kamata i rata kredita – ističe Milićević u analizi. – Kompanija se nalazi na donjoj granici verovatnoće bankrotstva. Mora ući u proces finansijskog restrukturiranja jer definitivno joj preti izrazita nelikvidnost u slučaju obustave dotoka spoljnih izvora finansiranja. Ekonomski dodata vrednost pokazuje da je „Agrokor“ u poslednje četiri godine izgubio oko pola milijarde evra sopstvene vrednosti.

Najveći poverilac hrvatskog koncerna, Zberbanka, potvrdio je da pažljivo prati razvoj događaja i da je u stalnom kontaktu sa „Agrokorom“.

– Imamo kontakte, ali ne možemo da komentarišemo o čemu se razgovara – rekli su u ovoj banci.

Iako banka potražuje najviše novca, malo je verovatno da bi ona mogla ta potraživanja da pretvori u vlasništvo nad „Agrokorom“.

– Banci to nije primereno i nije način na koji banka razmišlja jer, šta će ona da radi u kompaniji? – smatra Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. – Jedino da se pretvori u trgovačko društvo, u privredno društvo, a banka to, po definiciji, nije. Ona ne želi da bude suvlasnik u toj kompaniji. To nije prirodno za banku, bez obzira na to ko je u pitanju.

„AGROKOR“: IMAMO PODRŠKU INVESTITORA

S obzirom na brojne zahteve, naglašavamo da „Agrokor“ zajedno sa svojim partnerima analizira sve moguće opcije stabilizacije poslovanja društva, posebno vodeći računa o zaposlenima, dobavljačima, investitorima, potrošačima i ostalim partnerima. Ovako iz kompanije „Agrokor“ za „Novosti“ komentarišu svoje finansijske probleme. Brojna pitanja o poslovanju kuće biznismena Ivice Todorića, koje su „Novosti“ slale u Zagreb, ostala su bez odgovora.

– Imamo izričitu podršku naših investitora koji aktivno učestvuju u procesu i javnost ćemo pravovremeno izvestiti o postignutim rezultatima – kažu u „Agrokoru“.

ULAZE U STEČAJNU MASU

U SLUČAJU da se pokrene stečaj nad koncernom „Agrokor“ u Hrvatskoj, sva ovdašnja preduzeća iz ove grupe ulaze u stečajnu masu. Kao takve, firme mogu da rade, mogu da se prodaju, a novac od prodaje odlazi poveriocima „Agrokora“. To bi u Srbiji izazvalo ozbiljne probleme. Tako eventualni odlazak u stečaj „Agrokora“ i posledice po Todorićeve firme u Srbiji tumači jedan od ovdašnjih najboljih poznavalaca stečajnog prava.

(Večernje novosti)

KOMENTARI



3 komentara

  1. QQ-LELE says:

    Neka propadnu kada su bili alavi. Drzava da otkupi akcije, i postavi novi menadzment u svakoj firmi. Tako ce se povecati potrosnja nasih proizvoda, a ne da uvozimo sve i svasta .Da pare ostaju u Srbiji, a ne da ih iznose u Hrvatsku.

  2. Sodom von Gomor says:

    PROPADNI PROKLETI KROATU !!!

  3. Ivan Grozni says:

    Drzava se ponasa kao nezainteresovani posmatrac, dok se novac rekama odliva iz Srbije. Srbija mora da istrazi koliko novca je izvuceno iz firmi koje posluju u Srbiji i jednom stane na kraj legalnoj pljacki. U Parlamentu se donose zakoni o LGBT a ne donose se o privrednom poslovanju stranih firmi. Zakonom bi moralo biti regulisana svaka transakcija izmedju firmi u Srbiji i maticnih firmi u inostranstvu. Firme poput Frikoma i Dijamanta moraju biti kompletno oditovane da se utvrdi gde nastaju "gubitci". Svaka firma koja izvlaci novac neosnovano iz Srbije mora biti sankcionisana.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *