ЗБОГОМ ЕВРОПО – „Ево зашто си пукла

Већина Европљана жели снажну и уједињену Европу, али сумња да је тај циљ остварив. Криза поверења на целом континенту отвара простор крајњој десници и темама о друштвеном пропадању, показује истраживање Европског савета за спољне односе (ЕЦФР).

Наиме, како је објавио Гардијан, извештај се темељи на 5.800 интервјуа спроведених у Француској, Немачкој, Италији, Холандији, Пољској и Великој Британији, као и на анализи расправа у 15 земаља.

Резултати откривају слику амбициозне, али разочаране јавности.

Чак 68 одсто испитаника говори о Европи у контексту општег погоршанја или губитка нормалног стања, док само 12 одсто види садашњу ситуацију као време европског буђења и обнове.

Многи препознају кључне изазове с којима се Европа суочава, попут рата (43 %), економских притисака (33 %) и потребе за већом међународном аутономијом (29 %).

Упркос томе, 74 одсто испитаника сматра да се Европа с тим проблемима не носи добро, а 56 одсто испитаника верује да јој је будућност угрожена, пренео је Индеx.хр.

Проблем није у недостатку амбиције: 73 одсто испитаника подржава визију Европе која се заснива на уједињењу и политичкој интеграцији (35 %), миру и сигурности (28 %) или просперитету (19 %).

Насупрот томе, само 13 одсто жели мање Европе или распад ЕУ.

Раскорак између визије и стварности

Аутор студије Павел Зерка из ЕЦФР-а објашњава да проблем није у томе што су људи престали да желе јачу Европу, већ што више не верују да је она достижна.

Резултат је, како каже, „јаз у машти“. Људи могу замислити какву Европу желе, али не виде веродостојан пут од данашњег стања до тог циља, објашњава он.

„То су питања политике, а не само комуникације“, истиче Зерка.

Уочи годишњег говора председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајенн, Зерка поручује да подаци сугеришу да Унији треба мање великих обећања, а више конкретних доказа о смеру кретања.

Гласови грађана

Студија доноси и делове разговора с грађанима.

„Редовно осећам олакшање што живим у Европи. Није савршена и неке ствари иду у кривом смеру, али ниједна регија на свету није сигурнија, слободнија и демократичнија“, рекао је један испитаник из Немачке.

Он је као највеће изазове навео климатску кризу и јачање крајње деснице, али сматра да се они не решавају успешно. „Избори се превише баве садашњошћу, а недовољно будућношћу“, додао је.

На питање какву Европу жели за 20 година, одговорио је: „Слободну, демократску, одрживу, мање задужену, политички више лево оријентисану и мирну.“

Али, на питање верује ли да ће се то остварити, његов одговор је био кратак: „Не.“

Четири групе европских бирача

Студија је европске гласаче сврстала у четири групе:

Позитивци (19 %) су уверени проевропски оријентисани који кризе виде као прилику за јачу интеграцију.

Негативци (39 %) верују да је најбоље време Европе прошло. У негативце спада готово половина испитаника у Француској, Немачкој и Италији, као и готово сви бирачи радикално десних странака попут немачког АфД-а, француског РН-а, холандског ПВВ-а и британске странке Најджела Фаража.

Чак 83 одсто њих говори о Европи у контексту губитка и пропадања.

Искључени (12 %) су углавном апатични бирачи за које је ЕУ далека тема, док неодлучни (31 %) деле проевропске вредности, али сумњају у способност континента да делује одлучно, заштити грађане и очува своје идеале.

Кључ је у неодлучнима

Готово трећина испитаника (32 %) као проблем је навела спорост Европе.

Један млади Пољак, рођен након 2000. године, то је сажео речима: „ЕУ у основи пуно расправља, а ништа не предузима.“

Честа тема био је и неуспех Уније да се одлучно постави према моћним светским актерима, што је споменуло 30 посто испитаника. Као примјр су наведени недавни царински уступци Доналду Трампу.

Павел Зерка истиче да је група неодлучних кључна за будући смер Европе. „Лидери се обично обраћају позитивцима или попуштају негативцима, али управо се међу неодлучнима још увек може сачувати вера у европски пројект“, рекао је.

За разлику од тврдокорних евроскептика, неодлучни су још увек емоционално везани уз Европу, али их одбијају институционална тромост и утисак геополитичке слабости, наводи се још у извештају.

Да би се вратило њихово поверење, политичари морају показати како заједничко деловање може решити конкретне проблеме грађана – од енергетске безбедности и одбране до климатских промена и раста трошкова живота, закључује Зерка.