ЖЕЛЕ И ДАЉЕ ДА ВЛАДАЈУ СВЕТОМ – Ево какви су планови Америке!

ŽELE I DALJE DA VLADAJU SVETOM – Evo kakvi su planovi Amerike!

11 decembra 2015

world-police-usa 65776Velika geopolitička igra razvija se brzo, čak i po istorijskim merilima brzo. Uništenje ruskog bombardera od strane Turske igra ključnu ulogu u tom razmotavanju. U formi geopolitičke analize, situacija ee može razložiti u nekoliko teza.

Teza prva: Američki „krov“

Već je jasno da je napad na Su-24 bila dobro osmišljena i planirana akcija. Odluka o lansiranju rakete na naš avion je doneta na najvišem nivou turskog rukovodstva. Nju je doneo ili premijer, ili predsednik Turske. Turski F-16 se zapravo nalazio u vazdušnoj zasedi i specijalno je čekao naš avion, kako bi izveo napad. Na zemlji su ovu akciju iščekivale streljačke grupe i militanti, koji su ubili našeg pilota.

Uništenje našeg aviona nikako nije bilo motivisano situacionim okolnostima, jer on nije predstavljao nikakvu pretnju po bezbednost Turske, koja je potpuno ignorisala međunarodne norme i pravila propisana za slične situacije.

Postavlja se pitanje: šta se desilo i zbog čega?

Odgovor leži na površini. Turska je poslala glasnu poruku da će nastaviti da drži otvoreno antirusku poziciju. Ona se Americi ponudila kao antiruski instrument u planetarnoj igri za očuvanje američke globalne dominacije.

Reakcija SAD, naoko suzdržana i kontradiktorna, ustvari je podrška akcijama Turske koja je vojno-politički saveznik Amerike u NATO savezu. Da su SAD, koje i jesu NATO, jer drugi NATO (kolektivni) ne postoji, želele da spreče eskalaciju napetosti i eventualne nasilne scenarije, onda bi jednostvno javno osudile postupke Turske.

Ništa slično ni SAD ni formalne strukture NATO nisu uradile. Iz toga sledi da su akcije Turske ili unapred neformalno dogovorene, ili su SAD procenile značaj i korisnost turskih akcija za svoje geopolitičke igre.

Objava otvorene antiruske pozicije Turske je veoma pravovremena u smislu zamene oslabljene antiruske Ukrajine, i u smislu narušavanja odnosa Rusije sa njenim srednjeazijskim i zakavkaskim partnerima. I naravno, u bliskoistočnoj areni vojno-političkih akcija pojavio se subjekt, potencijalno spreman da se otvoreno suprotstavi Rusiji.

SAD jednostavno ne mogu odbiti takav poklon. Erdogan je apsolutno svestan da posle još nekoliko meseci aktivnih dejstva naših snaga on može potpuno zaboraviti na nelegalnu trgovinu naftom. Osim toga, jačanje državnosti Sirije, potencijalni savez Asada i sirijskih Kurda staviće tačku na projekat uništenja Sirije i njene transformacije u crnu zonu kontrolisanog haosa, u kojem je moguće trgovati i naftom i teritorijama.

Da bi se suprotstavio našoj operaciji u Siriji i na širem regionalnom nivou, Erdoganu je potreban američki „krov. Izgleda da ga je on dobio i uskoro ćemo videti dalje razvijanje turske antiruske pozicije.

Da li će Ameriku zaustaviti objavljivanje podataka o turskoj trgovini terorističkom nafte? Verovatno, ne. Manifestovaće to u otvorenim akcijama Turske ili u vidu „slučajnog terorističkog akta“, na primer u crnomorskom moreuzu protiv naših brodova – samo je pitanje forme a ne sadržaja takve antiruske pozicije.

Teza druga: Stvarni cilj koalicije – osvajanje i rasparčavanje Sirije

Situacija oko Su-24 je otkrila još jednu javno neobjavljenu koaliciju u sastavu Katar, Saudijska Arabija i Turska. Katar i SA su – jedine zemlje (ne računajući Ukrajinu), koje otvoreno podržavaju akcije Turske.

One su ponudile svoju pomoć u prodaji turske robe, koja bi trebalo da potpadne pod ruske sankcije. Za razliku od polumitske koalicije 65 zemalja, predođenih SAD, koja navodno vodi borbu protiv terorističke Islamske države, koalicija Katara, Saudijske Arabije i Turske zaista postoji. I njeni ciljevi se ne poklapaju sa javno proklamovanim.

Istinski cilj ovog trija je uništavanje sirijske države, osvajanje dela sirijske teritorije i stvaranje koridora za transport ugljovodonika.

To je višegodišnji projekat u koji su već uložene milijarde dolara i razne terorističke organizacije predstavljaju važan instrument za realizaciju ovog projekta, a nikako ne objekat, protiv koga se treba boriti i uništiti ga. Naprotiv, ovaj trio će preduzeti sve moguće korake za spasavanje svog projekta i jačanje terorističke organizacije, opet, koristeći američki „krov“ jer su upravo SAD njihov zvanični saveznik.




Teza treća: Evropa je kapitulirala

Preduzete protiv Evrope akcije organizovane najezde na njenu teritoriju velikih tokova izbeglica, organizovanih i kontrolisanih od strane iste te Turske, i teroristički napadi u Parizu doveli su ujedinjenu Evropu do faktičke kapitulacije.

Na nedavno održanom samitu EU-Turska Evropljani su Erdoganu ponudili „bogate darove“ u zamenu za iluziju spokojstva i barem privremeno skidanje pritiska sa njih preko izbeglica i terorističkih pretnji.

Položaj Evrope je samoubilački. Šta znači predlog za ukidanje viznog režima sa Turskom? Kako je ovo povezano sa zadatkom ograničavanja ilegalnih migracija i zaustavljanjem protoka izbeglica?

Očekivani rezultat je očigledan. Uklanjanje viznog režima će doprineti daljem povećanju protoka migranata. Kao odgovor na povratak na politički dnevni red teme o ulasku Turske u EU, Erdogan će samo povećati pritisak.

Uostalom, evropski „bogati darovi“ turskog predsednika neće zadovoljiti. On ne želi jednokratnu pomoć od 3,5 milijarde evra za „rad sa izbeglicama“ – on taj novac želi svake godine. Ovo je zapravo danak koji će Turci naplatiti Evropi koja je kapitulirala.

Tokom samita EU-Turska u Istanbulu je ubijen istaknuti opozicioni aktivista za ljudska prava, uhapšeni su novinari koji su pisali o turskim isporukama oružja teroristima, a slobodoljubiva demokratska Evropa sve to jednostavno nije ni primetila. Takozvane evropske vrednosti slobode govora i demokratije još jednom su se pokazale farsom.

Erdogan je dobio od Evrope blanko-kartu za bilo kakvu unutrašnju i spoljnu politiku u zamenu za neodređeno obećanje da će nekako pomoći u rešavanju evropskih problema. Današnja Evropa ne samo da nije u stanju da sačuva politički suverenitet i odupre se pritisku Sjedinjenih Američkih Država(što smo videli na primeru ukrajinske krize), već nije u stanju ni da se odupre pritisku Turske.

Teza četvrta: Situacija u Donbasu se pogoršava

Gore navedene činjenice čine vrlo verovatnim pogoršanje situacije u regionu Donbasa u bliskoj budućnosti.

Petra Porošenka će ka tome podstaći ozbiljni unutrašnji problemi Ukrajine, kao i geopolitički „zahtev“ od strane SAD za jačanje i eskalaciju antiruske pozicije.

Očigledno, bez odobrenja SAD Porošenko se neće odlučiti na obnavljanje rata u Ukrajini. Ako on rat započene ponovo, to znači da je dobio dozvolu.

Takođe bi trebalo očekivati pogoršavanje u Zakavkazju i u Srednjoj Aziji. Ka tome situaciju navode svojom nejasnom pozicijom o oborenom Su-24 sami naši partneri u ODKB, valjda misleći da će na taj način izbeći opasnost.

Teza peta: SAD realizuju scenario eskalacije

Sve opisane situacije su i formirane radi eskalacije napetosti i približavanja ozbiljnoj ratnoj krizi.

Treba napomenuti da na scenariju eskalacije igraju upravo SAD. One bi teoretski mogle zaustaviti ovaj scenario. Ali, samo teoretski. U stvarnosti, SAD ne mogu odustati od eskalacije napetosti i početi prave ravnopravne pregovore o rešenju krize, jer bi to značilo početak rušenja američkog svetskog poretka i američke totalne dominacije.

Ovo je suština problema, i upravo na osnovu njega mi bi trebalo da odredimo ciljeve i da planiramo svoje geopolitičke akcije.

Autor je član Zinovjevskog kluba

(za Fakti.org preveo – Srđan Đorđević)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *