ŽIVADIN JOVANOVIĆ: Nemamo čemu da se nadamo od EU, Zapad nema dovoljno kapitala ni za sebe, a kamoli za Srbiju

Tweet

Srbija, odlukom da ne uvede sankcije Rusiji, štiti svoje interese, ali je i primer Evropi. Starom kontinentu potrebno je vreme kako bi konačno smogao snagu da se otrgne iz čeličnog američkog zagrljaja koji davi. I koliko god komesari iz Brisela pritiskali Beograd da se pridruži „kažnjavanju“ Rusije, lideri članica EU verovatno zavide Srbiji što prema Moskvi ne primenjuje američke sankcije. O evropskom biznisu da ne govorimo. Evropa je ucenjena da njeno partnerstvo sa Rusijom ne bi ugrozilo hegemonizam SAD.

Ovako diplomata Živadin Jovanović analizira naš trenutno najveći politički izazov – hodanje po tankoj žici između Rusije i Zapada. Jovanović, koji je u diplomatiji proveo 40 godina, ostao je upamćen kao šef diplomatije u vreme NATO bombardovanja i Miloševićev blizak saradnik.

Danas o tome kaže:

– Problemi koji muče Evropu dobrim delom su posledica prihvatanja da učestvuje u agresiji NATO protiv Srbije (SRJ) pre 15 godina. Evropa je učestvovala u zločinu protiv sebe same, protiv svoje civilizacije, identiteta, morala…

Na koje probleme mislite?

– Amerika odlučuje o strategiji izolacije i metodama destabilizacije Rusije. Evropa to prati iako je svesna da joj ti potezi direktno nanosi štetu. SAD su u Velsu nametnule da na naoružanje svi moraju da izdvoje najmanje dva odsto domaćeg proizvoda. Za početak. Vašington zahteva da se u biznisu i nekim drugim oblastima i u Evropi primenjuju američki, ne evropski zakoni. Američki predstavnici su odmah posle agresije 1999. godine rekli da je „evropski pravni poredak smetnja za planove NATO“. I tražili primenu američkog pravnog poretka u Evropi.

Da li je na toj listi i kriza u Ukrajini?

– Američka strategija vojnog širenja na Istok, kako pokazuje i kriza u Ukrajini, vraća se kao preteći uragan ka Evropi. Ukrajinska kriza je katalizator. Ko još veruje da je Evropa dobrovoljno uvela sankcije Rusiji? Kome to nanosi štetu, ne ekonomsku, iako je ona najvidljivija, nego, daleko više, civilizacijsku? Evropi, svakako. Ko će to platiti? Građani Evrope. A kome koristi? Hegemenizmu SAD, ne samo prema Rusiji, već i prema Evropi. Evropu potresa niz secesionističkih pokreta, jer đavo pušten iz boce 1999. savezništvom NATO i separatističko-terorističke OVK radi otimanja Kosova i Metohije, ne može se vratiti nazad. Evropa će još dugo snositi posledice svog civilizacijskog pada 1999.

Ipak, Srbija se čvrsto opredelila za tu Evropu, a sve tešnje sarađuje i sa NATO.

– Kroz istoriju, a ubeđen sam da će tako biti i u budućnosti, Srbija je najbolji deo Evrope, njene civilizacije, morala, privrženosti miru, međunarodnom pravu. Zato, nikad nisam razumeo otkuda toliko inferiornosti naše političke elite od 2000. do danas prema svemu što je sa Zapada. Treba očuvati dostignute odnose i ostati otvoren za članstvo u EU, ali bez zaklinjanja u „jedini put“. Ideal treba da bude vreme i uslovi kada će EU zvati Srbiju u svoje redove, a ne da se Srbija nudi, moljaka i svakodnevno ponavlja lojalnost. Ni na putu ka EU ne valja žuriti. Ne vidim šta bi smetalo da Srbija bude dobar sused EU i NATO? Dok bude postojao. Maloj, miroljubovoj zemlji kao što je naša nije mesto u osvajačkom, imperijalističkom savezu. Ta članarina je previše skupa u svakom smislu.

Pa gde bi onda trebalo usmeriti energiju?

– Na smeliji razvoj donosa sa Rusijom, Kinom i zemljama BRIKS, jer su njihove ekonomije u zamahu. Zapad, uključujući EU, nema dovoljno kapitala ni za sebe, EU je zamorena prijemom novih članica, ima veliku nezaposlenost. S druge strane, Rusija i Kina raspolažu slobodnim kapitalom, poštuju Srbiju, ne ucenjuju. Nema više unipolarnog svetskog poretka, nema ni „međunarodne zajednice“ ograničene samo na okvir NATO i EU. Multicentrizam pušta korene u ekonomiji, finansijama, bezbednosti. U tim uslovima otvara se širi prostor za punije ostvarivanje naših interesa. Srbija treba to da prepozna i prilagodi politiku.

Kada uporedite ovo vreme sa Miloševićevim – šta vidite?

– Radi se o suštinski različitim vremenima i uslovima. Devedesetih godina 20. veka SAD su dominirale, diktirale, uređivale i Evropu i svet po svojoj volji. Vlade koje su vodile računa o svojim nacionalnim i državnim interesima bivale su ekskomunicirane i postavljane na stub srama. Zapad je radio na razbijanju SFRJ, podgrevao građanske sukobe, svrstavao se protiv Srba, nametnuo našoj zemlji izolaciju, satanizovao vladu i narod. Uprkos svemu, stvorena je Republika Srpska sa svojim institucijama. SRJ je nakon ukidanja sankcija 1995. imala stopu privrednog rasta od sedam odsto godišnje. U vreme Miloševića postignut je i potpisan i sporazum o bescarinskoj trgovini sa Rusijom koji je jedinstven po privilegovanom pristupu Srbije ogromnom tržištu ZND. Diktat u Rambujeu je odbijen. Niko nije mogao, niti imao pravo da prihvati da NATO okupira celu zemlju.

Ali, dopustili ste okupaciju Kosova i Metohije.

– Agresija je okončana Rezolucijom SB UN 1244 kojom su date garancije suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, sa Kosovom i Metohijom kao autonomijom unutar Srbije. Ubrzana i sistematska revizija Dejtona i Rezolucije SB 1244 počinje od dolaska na vlast prozapadne „demokratske“ vlasti oktobra 2000. Do tada su postojali pragovi zaštite Ustava i nacionalnog dostojanstva.

A danas?

– Nemam utisak da je jasno gde su crvene linije odbrane nacionalnih i državnih interesa. Dok maštamo o „jedinom putu“ paukova mreža ucena ozbiljno ugrožava slobodu Srbije. Da li je danas veći uticaj institucija ustavnog sistema nego ranije? Jesu li mediji danas slobodniji? Čast izuzecima. Jedan diktat EU i SAD prihvaćen je u Briselu, a nama je predstavljen kao sporazum!

I u vaše vreme je bilo popuštanja pred strancima.

– Bilo je pretnji, ucena i popuštanja. Ali nikad nije bilo odricanja od suvereniteta i teritorijalnog integriteta, od Rezolucije SB 1244, od Ustava. SRJ nije prihvatila status protektorata. Evo, pitam se da li je posle skandala sa dronom na utakmici sa Albanijom dobrovoljno prihvaćena poseta albanskog premijera Rame i ekspresno saopšten datum? Ili je neko vršio pritisak? Posetu je trebalo odložiti na neodređeno vreme. Ovako je odložena nakratko kako bi se Srbija dvostruko ponizila. Ali, Srbiju nije ponizila Tirana ili premijer Rama, nego Berlin i Vašington.

Vi ste član SPS, koja je i danas jedna od vladajućih stranaka i ubeđeni ste levičar. Kako ste zadovoljni delovanjem levice?

– Čini mi se da je levica ugušena od strane krupnog kapitala. Svi bi u vlast po svaku cenu. Kada se jednom nađu tamo gube se sve razlike. Leva opcija je u krizi u celoj Evropi, u Srbiji pogotovo. Čujem pre nekoliko dana lidera levice koji kaže da je ovo vreme krize i da nije vreme za levičarske ideje. Drugi reče da su vremena takva da se ne vredi boriti za društvo socijalne pravde. Treći je uveren da bi članstvo u NATO bilo dobro za Srbiju! Kriza, padanje životnog standarda, rast siromaštva… Prosto zvoni potreba za levicom, ali ta zvona kao da niko ne čuje. Sme li se u ime levice služiti interesima najkrupnijeg kapitala? Sirotinja je u Srbiji ostala bez svog advokata u sistemu vlasti. Izvršena je mutacija levice, s druge strane razoren je sindikalni pokret. Ostali su samo interesi krupnog kapitala. Ideje su odbačene ili zaboravljene, dominira borba za vlast. Žrtvuju se ideje i ideali, a kao kvalitet dominira pragmatizam koji je postao univerzalna ideologija. A on se svodi na učešće u vlasti.

Stranke i njihovi lideri imaju mnogo veću korist od pragmatizma nego od ideala…

– Imaju i stranci. Naročito velike multinacionalne kompanije koje se bore za srpsko tržište i dominaciju nad resursima Srbije. I levica i desnica i centar – svi su u službi interesa multinacionalnog korporacijskog kapitala. To, možda, nije tako vidljivo. Ali, pogledajte kako su demokratiju operisali od javnih rasprava, od demokratskih formi izražavanja volje naroda kao što je referendum. Demokratija je svedena na rutinu, izbore, na proceduru. Sve se dogovara u uskim krugovima i potom provlači kroz „demokratske procedure“.

Ništa drugačije nije bilo ni kada ste vi bili ministar. I tada su se odluke donosile u uskim krugovima…

– Nijedno vreme nije savršeno. Reč je samo o tome kolika su odstupanja od demokratije, principa, morala… Nama strani ambasadori nisu mogli preko medija da poručuju šta da radimo. Zar neko misli da parada uniformisanih ljudi u Novom Pazaru nema nikakve veze sa grupom prijatelja Sandžaka koju čine strani ambasadori. Naravno da ima. Ko je ikada rekao – gospodo, jeste li vi akreditovani ovde da budete prijatelji pojedinim regionima ili ste prijatelji Srbiji kao suverenoj, nezavisnoj države. Sutra će tako formirati grupu prijatelja za Vojvodinu, pa za istočnu Srbiju…

NEMAMO STRANE DONATORE

Koje su aktivnosti Beogradskog foruma za svet ravnopravnih koji ste osnovali pre 15 godina?

– Borimo se za ideje mira i ravnopravnosti. Iadajemo knjige i dosad smo objavili 150 naslova. Poslednja je „Srbija u velikom ratu 1914-1918“, koju smo štampali na srpskom, ruskom, engleskom i nemačkom jeziku. Promovisali smo je u Australiji, a slede promocije u Nemačkoj, Austriji, Rusiji… Držimo konferencije na različite teme. Sami se izdržavamo. Nemamo strane donatore, a ni od naše vlade ne dobijamo nikakvu pomoć.

NE MOŽE NA TRI STOLICE

Vi se zalažete za vojnu neutralnost, protiv ste ulaska u NATO u kom su nabogatije i najznačajnije države sveta.

– Neutralnost iz skupštinske deklaracije treba preneti u Ustav. Neutralnost treba najpre da poštuje sama Srbija i da se ne opterećuje time da li će joj to neko priznati ili ne. Neutralnost ne znači sedenje na dve ili tri stolice, već samo na jednoj – srpskoj. A ona je tu gde je, ni na Istoku, ni na Zapadu, već u Beogradu. Nije članstvo u osvajačkom savezu način da i Srbija postane razvijena i bogata. Nema nikakvog razloga da Srbija bude siromašna iako je izvan NATO. Samo oranice u Pomoravlju, Vojvodini, Mačvi da ne otuđujemo, da ih obrađujemo kako treba, i Srbija će biti prebogata. A tek hidro i termo potencijal, saobraćaj, komunikacije… Da li nam za to treba NATO?

(Večernje novosti)

Tweet