Živela bratska Rusija

Živela bratska Rusija

21 oktobra 2014

Boris AleksicPiše: Boris Aleksić

U samo dva dana ceo svet je kao na dlanu mogao da sagleda srpsku sadašnjost ali i budućnost. Prvog dana na fudbalskoj utakmici Srbija – Albanija, Stadion Partizana je na trenutak postao eksteritorijalna zona velike Albanije i svima je postalo jasno da srpski sistem bezbednosti posle 14 godina «reformi» nametnutih od strane Zapada ne postoji. Drugog dana, dolazak Vladimira Putina u Beograd je sve promenio i pokazao Srbima kakvu državu mogu da imaju. Održana je vojna parada – parada nacionalnog ponosa, posle 29 godina pauze, a desetine hiljada ljudi je dočekalo najvećeg prijatelja Srbije u svetu – ruskog predsednika. Cela zemlja je na trenutak oživela.

Korak gubitnika

Incident na utakmici Srbija – Albanija dogodio se 14. oktobra u 41. minuti kada se na stadionu pojavila bespilotna letelica sa zlokobnom zastavom velike Albanije. U toku istrage je na kratko priveden brat albanskog premijera Olsi Rama inače državljanin Sjedinjenih država, koji je, kako se pretpostavlja, upravljao dronom. Rama je ubrzo nakon intervencije iz ambasade SAD i pretnji po bezbednost Srba na severu KiM pušten na slobodu. Da stvar bude još gora, bezbednosne službe nisu uspele da spreče provokaciju iako su imale dojavu da Šiptari planiraju incidente na utakmici. Policija je pre utakmice bezuspešno pretresala navijače Albanije, pregledala autobuse i druga vozila, ali bez rezultata. Bespilotna letelica je postavljena dan pre utakmice na crkvu ili neku drugu zgradu blizu stadiona i aktivirana je tokom utakmice putem daljinskog upravljača. Usred Beograda je razvijena zastava velike Albanije – simbol šiptarskog genocida nad srpskim narodom, a Srbi su doživeli novo poniženje. Dron je umesto zastave mogao da nosi neko oružje, a srpska policija, BIA, VOA i VBA su bile nesposobne da je otkriju i spreče njeno poletanje. Ipak, bez obzira na bes koji je ova provokacija izazvala kod građana Srbije, možda bi svi trebali da budemo, u neku ruku, zahvalni Šiptarima, jer su nam jasno pokazali u kakvom stanju je srpski sistem bezbednosti, te ga pod hitno treba «lečiti.» Ruku na srce valja dodati da je prihvatanje Briselskog sporazuma mnogo veće poniženje za srpski narod od zastave velike Albanije u Beogradu. Ovim sporazumom nametnutim od strane SAD i EU, vlada naprednjaka i socijalista faktički stvara veliku Albaniju, a preživele Srbe na KiM ostavlja na milost i nemilost teroristima i trgovcima ljudskim organima.

Vučić je povodom incidenta na utakmici izjavio da su «Albanci hteli da sruše stabilnost Srbije i celog regiona» i da je «obavestio EU» o svemu. Međutim prvi deo Vučićeve izjave nije istinit, dok je drugi deo besmislen. Šiptari su samo iskoristili slabost srpskog sistema bezbednosti koji je prethodno razoren «reformama» Zapada. Isto tako, besmisleno je obaveštavati Brisel o mogućim incidentima, jer su upravo zahtevi EU i SAD osakatili srpsku bezbednost. Podsetimo se da je Zapad na početku «reformi» čak tražio i postigao ukidanje obaveštajnog rada BIA. Da je obaveštajna uprava radila svoj posao, do ovog incidenta verovatno ne bi došlo. Kao što znamo i Vojska Srbije je sistematski rasturana.

Razbijanje srpskog sistema bezbednosti

Bivši načelnik Obaveštajne uprave BIA Dragan Filipović je do detalja opisao razbijanje srpskih službi bezbednosti. Kako navodi Filipović, nakon što su prozapadne partije dovedene na vlast, CIA je pod hitno u Beograd uputila tim svojih instruktora. «Cilj očigledno nije bio operativno osposobljavanje mlađih i novoprimljenih kadrova, već nastojanje da što veći broj ljudi dobije status Cijinih đaka, sa formalno izdatim stručnim sertifikatima kao pokrićem za planirana prekoredna unapređenja.» U tom smislu DOS je potpuno promenio listu prioriteta državne bezbednosti (BIA). U procesu reformi prioriteti BIA su okarakterisani kao «međunarodni” što je sasvim očekivana posledica čvrsto uspostavljenog zapadnog «bezbednosnog protektorata». Prvi prioritet – borba protiv međunarodnog terorizma – postavljen je u isključivoj funkciji ostvarivanja američkih bezbednosnih interesa. Drugi prioritet – borba protiv nacionalističkog ekstremizma – usmeren je isključivo prema Srbima. Evidentirane pojave šiptarskog, muslimanskog ili mađarskog ekstremizma na teritoriji Srbije, obično se kvalifikuju kao «demokratsko pravo» tog dela stanovništva, pa se sa bezbednosnog aspekta ne uzimaju u razmatranje. Umesto bilo kakvih argumenata ističu se zahtevi zapadnog sveta za permanentnom «denacifikacijom Srba», a u nedostatku konkretnih optužbi izmišljaju se pretnje novim atentatima, bombaškim napadima i tome slično. Sledeći, kontraobaveštajni prioritet – odnosi se na striktnu zabranu bavljanja zapadnim institucijama i njihovim predstavnicima. Naime, nalozima američkih i britanskih obaveštajnih savetodavaca striktno je zacrtano da Srbija, u novom bezbednosnom konceptu, niti može niti sme imati bilo kakve državne tajne, osim onih koje se pojavljuju u kontekstu obostranih interesa, pa je samim tim kontraobavešajna zaštita od zapadnih nosilaca tih interesa besmislena. Naglašava se da ni taj značajni bezbednosni aspekt, naravno, ne sme biti zapostavljen, ali mora biti preusmeren prema «zajedničkim neprijateljima”, među koje, po prioritetu, spadaju Rusi, Arapi i Kinezi! Obaveštajno delovanje je ukinuto još u prvoj fazi reorganizacije Službe. Međutim, Bezbednosno informativnoj agenciji je predočeno da će i taj bezbednosni aspekt jednoga dana svakako biti reaktiviran, ali isključivo u sklopu i pod vođstvom američkih obaveštajnih institucija. Pripreme na tom planu odvijale su se angažovanjem američke obaveštajno-bezbednosne nevladine organizacije – Dajnkorp, koja postepeno preuzima objekte i resurse od obaveštajnog značaja, jer je dugoročno predviđeno da u Beogradu bude stacionirana glavna centrala CIA-e za Balkan.

Kao što vidimo, srpski sistem bezbednosti i cela Srbija su otrovani «reformama» i projektima SAD i EU. Vašington i Brisel sistematski slabe odbrambenu moć Srbije što ih po definiciji svrstava u naše neprijatelje! Njihov cilj je da naša država bude što slabija i da svoje mesto na Balkanu polako prepusti Šiptarima (velikoj Albaniji) i drugim satelitima Zapada. Otklon od prioriteta nametnutih od strane Zapada, obnavljanje obaveštajnog rada BIA, i jačanje Vojske Srbije jedino mogu da ponište slabosti sistema bezbednosti i obezbede zaštitu građana Srbije. Naravno, da bi republička vlada ograničila moć Vašingtona i Brisela u Srbiji, potrebna joj je pomoć starijeg brata – Rusije.

Na žalost, iako je dolazak Vladimira Putina u Beograd bila jedinstvena prilika da Srbija započne sa izvlačenjem iz smrtonosnog zagrljaja Zapada, republička vlada nastavlja da ispunjava ultimatume SAD i EU. Pre posete ruskog predsednika Beogradu planirano je i potpisivanje sporazuma o imunitetu predstavnika Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu. Tim sporazumom bi zaposleni u Centru imali stepen zaštite prema Bečkoj konvenciji, što su SAD i EU ocenile kao «ugrožavanje interesa Zapada.» Vašington i Pentagon ljubomorno čuvaju monopol koji im na teritoriji Srbije garantuje Sofa sporazum iz 2009. godine. Na žalost, vlast u Beogradu nije smogla snage da dodatno unapredi rad Srpsko-ruskog humanitarnog centra u strateški važnom gradu Nišu. Iako planiran sporazum o Centru nije potpisan čime je Beograd još jednom pokazao da glavnu reč u Srbiji još uvek vodi Bela kuća.

Korak Pobednika

Sa druge strane, cela Srbija je 16. oktobra 2014. godine sa oduševljenjem pozdravila Vladimira Putina. Vojna parada je obradovala građane, a država je tog četvrtka na kratko oživela, podsećajući na nekad jaku i ponosnu zemlju. Ruski predsednik je samim svojim prisustvom omogućio taj preobražaj! On je najavio i mogućnost da ruske investicije u Srbiju dostignu iznos od 10 milijardi dolara. Ipak njegove reči «Rusija ne trguje prijateljstvom» i pogled koji je tada uputio najvišim funkcionerima Srbije, govore još nešto. Vlast u Beogradu i dalje trguje prijateljstvom, pa joj je tako važniji Fijat od standarda građana, Centra za vanredne situacije u Nišu, srpskog sistema bezbednosti i srpske vojne industrije. Vučiću je tokom razgovora sa Vladimirom Putinom insistirao na izvozu italijanskih vozila u Rusiju, iako se ona samo sklapaju u Srbiji. Umesto da se izvoze srpski proizvodi što Rusija i lično Putin promovišu, a EU otežava, premijer želi da ruskim novcem časti Rim i Brisel.

U svakom slučaju, ukoliko Srbija zaista želi da krene Korakom Pobednika, kako je nazvana tek održana vojna parada, ona mora da skrene sa puta gubitnika – puta ka EU. Na kraju treba ispraviti jednu grešku na inače izuzetnoj Vojnoj paradi održanoj u Beogradu. Iako su ruski vojnici ginuli za Srbe i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, te za RSK, RS i Kosovo i Metohiju, niko od državnih funkcionera – predstavnika domaćina nije uskliknuo: Živela Rusija! Ruski predsednik je sa svoje strane jasno rekao: «Živela bratska Srbija!» Ispravljajući tu nepravdu prisutni građani (pravi domaćini) na Vojnoj paradi kliktali su: Živela bratska Rusija!

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *