Златија и Станија

Zlatija i Stanija

22 decembra 2015

Aleksandar-Apostolovski-velikaPiše: Aleksandar Apostolovski

Svi seksisti Srbije odložili su oružje i posakrivali se u skloništa, pošto je čak i ministar vojni Bratislav Gašić kapitulirao zbog verbalnog prostakluka prema koleginici iz B 92 Zlatiji Labović. Ali, kako dani odmiču, antiseksistička kampanja dostiže tolike razmere, da se nad Srbijom već nadvija bauk novog feminističkog poretka.

Šta se to događa s ovdašnjim ženama, pa nastavljaju da hirurški precizno odmeravaju svaku šalu kako na radnom mestu, tako i u novinskim tekstovima ili javnim nastupima, te se pretnja da postajemo matrijarhat pretvara u opasnu rabotu po sve brbljive muškarce. Da li marširamo ka ženskom šerijatu?

Nismo li, drage dame, odstranili Batu iz vlade, i to s punim pravom? Ali, kad je meta pogođena, a Bata klekao pred sudom javnosti, možemo li da bar malo predahnemo? Da li svaki komentar na račun žena moramo da provučemo kroz rodno senzitivni skener? To je, inače, jedan od pojmova novog rodnog totalitarizma.


Moje koleginice su ozbiljno shvatile novu epohu strahovlade bez priprostih šala, prostakluka i mačističkih opaski, pa me zatrpavaju materijalima koji služe za nove optužnice. Vidim, tako, da lekar iz Požarevca u pismu koje je objavila „Politika” zamera mom drugu iz „Danasa” Draži Petroviću zato što – pazite sad ovo – vređa nemoćnu žrtvu. Dražina žrtva zove se Stanija. Za neupućene, to je najpoznatija srpska starleta, mada se moje kolege koje sada krišom briju brkove, klade i na Soraju. Draža više ne sme ni da pomisli da se šali sa Stanijom, niti da takne u čast bilo koje starlete. Ali, tako je, kako je. Lekar je dobro uvideo opasnost da utonemo u licemerstvo. Ako isti princip važi za Zlatiju, morao bi da važi i za Staniju.

I, šta sada da radi Draža? Da zajedno sa Batom ode u kažnjeničku jedinicu i ljušti krompir? Tamo već vidim i Lazanskog, Basaru i još neke kolumniste starog kova. Sećam se da sam i ja bio izložen sličnoj javnoj osudi, jer sam, braneći koleginicu Katarinu Đorđević od feministkinja, izginuo od baražne vatre juriškinja za ženska prava. I to samo zbog glupe sitnice. Naime, osim drama, hvalio sam i noge Biljane Srbljanović. Najviše sam stradao od onih čije noge nisam hvalio. I to je jedan od paradoksa novog feminizma. U zasedi me nisu čekale samo nove cenzorke, već sam mnogo gore prošao kod kuće, kad mi je žena pročitala tekst. Tek sam tada shvatio inkvizitorski karakter antiseksističke revolucije.

Izgleda da će seksisti, sada posakrivani po zemunicama i u strahu pred novoformiranim lovkinjama, morati da prođu kurs senzibilizacije, karakterističan za američku korporativnu kulturu. Stručno, to se naziva remodeliranje naših karaktera. U prevodu, treba da naučimo kako se od muške šovinističke svinje, postaje metroseksualac. To je tek početak. Doduše, neki taj početak vide kao kraj.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *