ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ УСТАША: Убијање српског народа у Горњем Таборишту, код Глине, од стране својих комшија

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ УСТАША: Убијање српског народа у Горњем Таборишту, код Глине, од стране својих комшија

27 августа 2015

2346ustasa-conversion-papacy

Село Горње Табориште налази се на подручју општине, односно некад и котара (среза) Глина, на Банији. Удаљено је око 18 километара северно од Глине, на путу који води до села Слатине, на реци Купи. Код села је и раскрсница путева који воде на исток, до села Станковца, на реци Глини, и на запад, до пута на Кордуну који спаја Вргинмост са селом Ласиња, на северу, на реци Купи.

Срби у Горњем Таборишту доживели су у Другом свјетском рату неколико пута страшне злочине од стране хрватских усташа из свога и околних села. Доживели су најстравичнија клања и убијања од Хрвата, својих комшија, доташњих добрих познаника и пријатеља. Доживели су и покрштавање у католичку веру, које их најчешће није успевало да спасе од усташких зверстава. Сва та зверства пратиле су, као и на свим другим подручјима Независне Државе Хрватске, пљачке српских кућа, одвођење стоке…

Прочитајте још:

ИСПОВЕСТ МОНСТРУМА КАКВУ ДО САДА НИСТЕ ПРОЧИТАЛИ: Кладили смо се ко ће заклати више Срба, већ послије неколико сати заклао сам 1.100 људи!

ИЗУЗЕТНО ПОТРЕСНО: Писмо италијанског генерала о усташким злочинима, упућено Мусолинију!

Једно од првих хрватских усташких злочина у Горњем Таборишту догодио се 31. јула 1941. године. О томе је у зборнику „Глина 1284-1944-1984.“ Ђуро Роксандић забележио нека сећања и сведочења. Међу њима је и сведочење Лазе Станојевића, „који је том приликом успио избјећи смрт, а забиљежено је 29. студеног (новембра) 1945. године:

У јулу 1941. године дошли су усташе у село Горње Табориште из села Горње Табориште, Доње Табориште, Горња Бучица и Слатина и ухапсили у селу 60 људи. Све су одвели у Бучицу и затворили у основну школу. Навечер су нас премјестили у другу собу, гдје су нас прозвали и преслушавали, одузимали новац и накит и све ствари које смо имали у џеповима.

Заповједници су били Стјепан Шилобад и Матија Рожанковић. Као изговор за хапшење био је да утврде тко је тог дана пројахао кроз село са стројницом (аутомат – нап. И. Б.). Код преслушавања сви смо били тучени. Други дан смо из школске собе премјештени у подрум. Тада је дошао из Глине један камион на коме су се довезли усташе – Јосип Церјак са неколико усташа. Сви усташе отишли су у гостионицу Ерента да пију. Из подрума смо видјели како усташе сијеку жицу да нас вежу. Звали су два по два да излазе из подрума. Усташе су нас тако везали. Опколили су нас тако везане стражом, поредане један за другим и страховито тукли. Од гостионице Ерента вођа колоне је био Стјепан Шилобад. Водили су нас према Слатини (удаљена седам километара – нап. И. Б.) и знали смо куда нас воде. Кад смо дошли на мјесто стријељања, видјели смо да смо у шуми Кобиљачи. Због застоја у путу, усташа Жељко Каурић ударио ме је ножем под ребра. Кад смо дошли на мјесто стријељања, усташе су наредили да легнемо. Сви смо легли. Киша се спустила, а усташе су газили по нама и бојали се да се који не би одвезали. Усташе су се тада међусобно договарали и затим нас водили још дубље у шуму. Водили су нас десет по десет даље око двјесто метара. Иза сваке групе чуо се плотун пушака и јаук. Тако су одвели три групе. По томе смо знали да убијају. Када су побили и трећу групу, пала је команда: ‘Дижи се’. Вратили су нас опет према цести у Слатину. Кад смо изашли на цесту, ја сам почео да се одвезујем и успио сам. Побјегао сам одмах и нијесам знао гдје сам. Било је око тристо метара од мјеста злочина. Чуо сам пуцање и запомагање људи и како вичу усташама: ‘Крвници, бандити!’ Отишао сам даље и чуо по који пуцањ.

У изјави датој истог дана, 29. новембра 1945, Блаж Сучец, Хрват, „обавијестио је о усташама које су судјеловале у убијању. Њихова су имена: Антун Божурић, Стјепан Божурић ‘Крагуљ’, Драган Рожанковић ‘Пепин’, Марко Миленковић, Мирко Штрк из Д. Таборишта, Бојо Божурић, Срећко Силај, Јосип Шилобад, цестаров син Јосип Дрводелић, Павао Дрводелић Гашпаров, Томо Хрговић, Стјепан Дрводелић из Драге, Милан Силај Павлов, Стјепан Силај Јантолов, Стјепан Србић, лугар (шумар – нап. И. Б.) из Слатине итд.

Према Сучецовој изјави, у хапшењу је судјеловао и опћински биљежник Јосип Ваш из Подравине, који је у затвору у Бучици сам стријељао Стјепана Каурића, Павла Медведа и Марка Штефичића (сви Хрвати – нап. И. Б.)…

… Према једној усташкој изјави, петоро људи је успјело побјећи са стратишта. Међу њима био је и Светозар Јовановић, који се у рано јутро 1. августа 1941. јавио Јелени Станојевић и испричао јој што се догодило у Кобиљачи. Истог дана око 2 сата послије подне вратио јој се и њезин супруг с ранама, али су га већ слиједећег дана пронашле усташе Маријан Жугаљ, Драган Дрводелић, Томо Хрговић, Јанко Дрводелић, Иван Србић те Јосип и Павле Дрводелић сакривеног крај куће на мјесту званом ‘Јарак’. Убио га је Маријан Жугаљ из пушке.

Према направљеној евиденцији, у Кобиљачи је убијено 48 Срба из Горњег Таборишта, а 23 су одведена у глинску православну цркву и у њој заклана. Из опћине Бовић (место удаљено око 10 километара западно од Горњег Таборишта, на споменутом је путу од Вргинмоста ка Ласињи – нап. И. Б.) у Кобиљачи је такођер убијено 70 Срба“, пише Ђуро Роксандић у поменутом зборнику.

Сви злочини су страшни, али још страшнији хрватски усташки злочин задесио је Горње Табориште 28. децембра 1941. године. О чему ће Интермагазин ускоро такође донети запис.

(Приредио: И. Брезац. Интермагазин)

KOMENTARI



8 коментара

  1. предраг мирковић says:

    Уместо да се постиде и покају за страшне злочине над српским народом, злочине који по бруталности и безобзирности превазилазе све крволочности које је свет досад видео, Хрвати данас славе своје злочинце као јунаке, спремајући се на нова злодела. Потрајаће то још, док им Америка, НАТО и ЕУ дувају у леђа. А кад престане тај западни ветар, биће оно што уствари јесу.Јер они су заиста, како рече песник Јован Дучић, најхрабрији народ на свету, али не зато што се ничега не боје, већ зато што се ничега не стиде. Нема у њима ни стида ни кајања. А нема више ни Тита да спречава српска сећања на Голубњаче и друге злогласне јаме и прогони оне који о њима пишу, а не злочинце који су ножевима клали и маљевима убијали из сумануте мржње која поново буја широм Хрватске.

  2. Sale says:

    Nacizam u Hrvatskoj....https://zlj13051967.wordpress.com/2015/08/20/nacizam-je-u-hrvatskoj-zivlji-neko-ikad/

  3. deda mraz says:

    Pa svaka budala vidi da amerikanci skupljaju sljam po svetu da bi ih gurnuli protiv Rusa,pa tako i ovaj sljam po hrvatskoj koji su nasi komunisti stitili i zastitili da ne budu kaznjeni kao i nemci ali ovaj put ako ih Rusi slome,a hocej sigurno onda cemo i mi sa ovim slamom da zavrsimo i da im za sve naplatimo a oni misle da je rat zavrsen i da ce ovako vecno ostati ali grdno se varaju.

  4. Paštrović says:

    Cutite bre, nesrazrele srbske TIKVE! Da nije bilo ovih današnjih ustaša, ko bi od nas Srba imao ikakvih šansi da čita ovu "milinu", ova klanja i pokrštavanja. Zato... fala današnjim ustašama što su maknuli pokrivač sa ovih skoro pa zaboravljenih naših nevinih žrtava. Da su se Srbi pitali, ovi nesrecnici ne bi nikad stigli da budu "tema" bilo kojeg srbskog sajta, a kamoli tema nekog profesora istorije u srbskim školama i na fakultetima. Nikad ne bismo saznali za Zorku Delić i "Jastebarsko", nikad za februarski pokolj u Drakuliću, Šargovcu i Motikama, nikad za ova i tolikobrojna stradanja srbskog življa u onoj prvoj NDH. Da smo i dalje ostali Jugosi, ovi nesrećnici nikad ne bi bili "izložbena tema" mnogih naših izložbenih salona. "predrag mirkovic": da li ti misliš da se Englezi stide što su porobili svu planetu, i što su skoro anulirali ove nesrećne Indijance za koje smo zahvaljujući baš Englezima i svesrbskom poltronizmu mislili da su divljaci? Kao što danas kažu za nas Srbe!

  5. Salih says:

    Hrvati su inače uvek bili poznati kao najkrvoločniji ratnici u Evropi. Njihov katolički ekstremizam i nacionalna isključivost stvorili su od njih monstrume oličene u ustaštvu. Posebnu mržnju uvek su osećali prema Srbima i pravoslavlju. Ta patološka mržnja ih je odvela u stravične i masovne zločine. Ali, na svu nesreću, njihovi zločini su se uvek zataškavali i umanjivali zbog interesa Vatikana i Zapada uopšte. Tako je i sada. Za njih nema ni suda ni suđenja, ali doći će i oni na red. Ničija ne gori do zore, što kaže narodna mudrost.

  6. ??? says:

    Srpska sela u NDH su štitili četnici i samo jedna puška u selu. Tu ustaše nisu zalazili ali kada puške nema onda su "hrabri" ulaze i kolju. To su kukavice nad kukavicama, nema ni jedne ispevane pesme da su sa nekim vodili megdan,samo klanje nemoćnih i nezaštićenih.

  7. pozuri polako says:

    <sa psiholoskog stanovista,kada se u jednom narodu dogodi to i pored postojecih saznanja,covek je isti amnestirao od zlocina urinjenih u ratovima od 1941g poznatijeg kao Tito,u ime bratstva i jedinstva, koji je pripadao istom tom narodu,i koga taj isti narod danas zapravo i ne priznaje,sta vise balti ga,onda tu stvarno nesto u redu. Da je to apsolutno tacno,pokusavam cesto na naglasim,kada se takodje dogodi da narod kao sto su generalno Hrvati (malo je tu pojedinaca) koji uporno,konstanto u kontinuitetu negira srpski arhetip,njegove patnje i stradanja,ucinjenih od strane tog naroda kao pocinioca zlodela,onda se ovde radi o ozbiljnoj patologiji,celokupnog jednog naroda,istorije,kulture,religije,kao branitelja ucinjenih nedela. Razumljiv je otpor koji se stvara kod svakog naroda koji je ozbiljno etiketiran kao genocidan cija formulacija nastaje kao rezultat ozbiljnih naucnih i metodoloskih istrazivanja u svetskim razmerama,ali prosto nije normalno da postoji toliki nivo relativizacije i arogancije,koji su gotovo dovedeni do nivoa psiloske patologije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u