Зна се ко стоји иза свега ШТО СЕ ДЕШАВА ОКО ДОДИКА И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – ОВО ЈЕ ЦИЉ

Zna se ko stoji iza svega ŠTO SE DEŠAVA OKO DODIKA I REPUBLIKE SRPSKE – OVO JE CILJ

25 juna 2024

Uprkos ne uvek očiglednom prisustvu Londona u javnom prostoru regionalne politike, počev od XIX veka Velika Britanija je uticajan igrač na Balkanu.

U današnje vreme London je u senci svog glavnog saveznika – SAD, ali to ne sprečava Vajthol da aktivno učestvuje u formiranju i oblikovanju balkanske agende. U ogromnoj većini slučajeva Britanci preferiraju da rešavaju ozbiljna pitanja u tišini kabineta i ne objavljuju svoje dogovore. Ali postoje izuzeci. To je Republika Srpska (RS).



Nepokorni duh Srba iz Bosne i njihovog rukovodstva predstavlja ozbiljnu prepreku u realizaciji planova Britanaca za konačno apsorbovanje prostora Balkana.

Takođe ne treba zaboraviti da Severnoatlantski savez nastoji da što brže uključi u svoje okvire Bosnu i Hercegovinu (BiH) i Srbiju i time završi projekat NATO-Jugoslavija.

Nakon uspešne „makedonske operacije“ (u martu 2020. godine Severna Makedonija je postala 30. članica saveza) na Balkanu ostaju dve praznine – BiH i Srbija. Pitanje samoproglašene i delimično priznate „Republike Kosovo“ stoji po strani.

Priština je orijentisana na ulazak u savez, ali to će se teško dogoditi u bliskoj budućnosti. I ne samo zato što četiri zemlje bloka (Grčka, Španija, Rumunija, Slovačka), kao i Srbija ne priznaju tu novu tvorevinu, već zbog postojanja supersavremene američke vojne baze Kamp Bondstil nedaleko od grada Uroševca.

U svakom slučaju prvo treba rešiti pitanje sa BiH, a za to je neophodno neutralisati otpor Republike Srpske prema podređivanju Sarajevu – čitaj: Londonu, Vašingtonu i Briselu, što je pak nemoguće bez radikalnog rešavanja „pitanja Dodika“.

Ličnost u politici uvek igra posebnu ulogu, a državnik koji misli u istorijskim kategorijama, stavljajući interese zemlje iznad ličnih, delujući široko i mudro u razmerama cele države, sposoban je da se suprotstavi unutrašnjim i spoljašnjim pretnjama nacije.

Takav je predsednik RS Milorad Dodik. Tokom nekoliko decenija on sprečava realizaciju sebičnih planova Londona i drugih zapadnih prestonica, što kod njih izaziva zlobu i želju da slome volju srpskog lidera, ako ne fizički unište (iako ni to, s obzirom na ubistvo Z. Đinđića i atentat na R. Fica, nije isključeno), onda da ga uklone sa političke scene.

Za to se preduzimaju razne mere pritiska, počev od optuživanja Srba za genocid nad bosanskim muslimanima tokom teškog konflikta 1992-1995. godine pa do personalnih sankcija protiv lidera Republike Srpske.

Praktika sankcionog pritiska na Milorada Dodika ima još jedan važan razlog – njegovu proruski orijentisanu poziciju. Zanimljivo je da je Velika Britanija uvela sankcije manje od dva meseca nakon početka SVO – 11. aprila 2022. godine.

U zvaničnim dokumentima restrikcije se objašnjavaju „podrivanjem teritorijalnog integriteta, suvereniteta i stabilnosti BiH“. To je otvorena, fabrikovana laž po šablonu Gebelsa, u koju mogu da veruju samo neobrazovani i ljudi koji ne znaju pravo stanje stvari.

U stvarnosti, Dodik i rukovodstvo RS brane pravo Srba na postojanje, zapisano u Dejtonskim sporazumima iz 1995. godine, čije odredbe godinama iskrivljuje upravo Sarajevo pod pažljivim vođstvom spoljnih mentora.

Kazna za podršku poziciji Moskve bila je jasno označena od strane sada već bivše premijerke Velike Britanije 27. maja 2022. godine tokom posete Sarajevu. Liz Tras je, optuživši Rusiju za „zlonamerni uticaj na zemlje koje su nekada činile Jugoslaviju“ i za „podsticanje separatista“, obećala da će učiniti sve što je moguće da „iskoreni ovaj štetan uticaj i zaštiti stabilnost u regionu“.

Rečeno – učinjeno. Danas je BiH (pored Kosova) važan placdarm Velike Britanije u regionu. Nije slučajno što se 77. britanska brigada za sprovođenje psiholoških operacija u okviru kognitivnog rata nalazi upravo ovde.

Od 2019. godine sa teritorije Crne Gore po bosanskom pitanju radi „grupa za kontra-hibridnu podršku“ – organ psihološkog rata NATO-a, koji koordinira delovanje Britanaca i njihovih saveznika.



Obaveštajni oficiri aktivno sarađuju sa civilnim društvom, prvenstveno po religijskoj osnovi. Ne manje delotvoran instrument uticaja je prisustvo Velike Britanije u obrazovnom procesu zemalja regiona: London je izdvojio 10 miliona funti za rad Britanskog saveta, pod čijim okriljem se održavaju treninzi za decu u 4500 škola radi unapređenja kompjuterske pismenosti u regionu. Komentari po ovom pitanju su suvišni.

Što se tiče sankcija, one se trebaju razmatrati isključivo kao pokušaj da se naruši reputacija Dodika na međunarodnom nivou, da se primora da prestane da se bori za ustavno pravo srpskog naroda da donosi odluke u skladu sa svojim nacionalnim interesima i posredstvom svojih izabranih predstavnika.

U isto vreme sankcioni pritisak ima ne samo spoljni, već i unutrašnji cilj – promovišući ovu temu u medijima i javnom prostoru, Britanaci pokušavaju da modeliraju izbornu volju građana Republike Srpske na sledećim izborima.

Uvođenje sankcija protiv autoritativnog političara koji brani suverenitet svoje zemlje nije iznenađenje za one koji analiziraju političke procese na Balkanu. Oni beleže kontinuitet pristrasnosti britanske spoljne politike u BiH, koja podržava bosansku politiku i politiku unitarizma, i time lišava Srbe iz Bosne samostalnosti, ukidajući državnost koju su stekli u strašnom ratu.

Štaviše, sankcije su još jedan dokaz kolonijalnih stigmi koje pogađaju britansku elitu. Oni napadaju ne samo Dodika kao političku ličnost, već napadaju i sve Srbe, želeći da postignu njihovo potpuno podčinjavanje i vazalstvo.

Ali, koliko god se trudili britanski igrači iza kulisa i njihovi prekookeanski prijatelji, ne mogu slomiti Srbe. Godine 1992. prvi predsednik RS Radovan Karadžić je formulisao princip od suštinske važnosti: „Srbi mogu živeti bez hleba, ali ne mogu živeti bez svoje države“. Međutim, u očuvanju i zaštiti državnosti, Srbima je potrebna pomoć i podrška. I ona, kao i uvek u istoriji, može doći samo od Rusije.

Nakon sastanka sa V. Putinom na platformi SPIEF, u intervjuu za „Rusku gazetu“, Milorad Dodik je rekao: „Zapad je učinio sve što je moguće da razori Dejtonske sporazume. Kao rezultat toga, u BiH je danas, suprotno ustavu, stvoren paralelni antiustavni sistem.

To je dovelo do degradacije sistema državnog upravljanja. To je dovelo BiH u bezizlaznu situaciju, postavilo pitanje o njenoj održivosti. Zbog toga u naš pravac stižu otvorene pretnje, uvode se sankcije. Uveren sam da mogu biti i ozbiljnije provokacije, silovite akcije.

Istovremeno verujem da lideri svih centara moći shvataju realnost i da će omogućiti mirnu podelu Bosne i Hercegovine. Za takav razvoj događaja se zalaže Republika Srpska. Jer sve ostalo za nas nema smisla…“

Slažući se sa Dodikom u ocenama dešavanja, teško je nadati se spremnosti lidera zapadnih zemalja na mirno rešavanje situacije. Još su Rimljani dokazali: „Ako želiš mir, spremaj se za rat.“

Uoči Prvog svetskog rata, britanski publicista D. E. Baker je pisao: „Balkan i Mala Azija zauzimaju najvažniju stratešku poziciju na svetu, povezujući tri kontinenta: Evropu, Aziju i Afriku…

Balkan i Turska mogu biti iskorišćeni od strane Engleske za vođenje rata, kao i za trgovinu. Oni su smešteni na mestu odakle se može pretiti i napadati tri kontinenta…“

Paralele između dešavanja na Balkanu i oko Balkana pre više od sto godina i današnje situacije u regionu su očigledne. Danas se ovde odigrava nova geopolitička partija u kojoj su i dalje u senci globalni igrači – Britanci, koji vešto koriste već više puta isprobane metode ubeđivanja i prinude. Tako sve što se dešava oko Milorada Dodika predstavlja ogledalo balkanske politike Londona.

(Elena Ponomarjeva, Fond Strateške Kulture)

KOMENTARI



3 komentara

  1. 1:1 🤗baj-baaaj says:

    Ma da, oni će napraviti rat na ovom divljačkom balkanu bez sumnje, fitilj je RS i KiM, ovi njihovi vazali oko nas će morati da im nudu topovsko meso iako, evo jučer čitam, Hong-Kong i J.Koreja imaju najmanji natalitet na svetu, na samom dnu su, a jako blizu dna su i bih, onda nešto sitno malo više hrvati a mi i slovenci ustvari najveći natalitet imamo. Al bez obzira što ih je "demokratija", "EUropski standard života" i "zapadno blagostanje" demografski i ekonomski potpuno uništilo, ono će MORATI da ginu za američke interese. Naše je da to iskoristimo, organizujemo se i utamanimo ih što više, da se nikada više ne oporave. Nas je duplo više od njih, pa čak da stopa pogibije bude ista, posto njih utamanimo nas ostaje toliko koliko je njih sada.

  2. Željko says:

    @1:1 🤗baj-baaaj Zadnje Vaše dvije rečenice vašeg komentara je bolje ne komentirati, posebice "utamanimo", i onda se pitate što nitko na Balkanu ne želi da živi sa Vama jer ako je Vaše mišljenje dominantno u Srbiji, Srbiji se ne piše dobro! Ako niste shvatili NATO gradi najveću zračnu i logističku bazu u Europi na pola puta između Odese i Beograda u Rumunjskoj tako da prihvatite realnost da Vaše "velike Srbije" neće biti, može biti prije sanstefanska Srbija! Zato pustite te Vaše "vlažne snove" oko novih ratova na Balkanu, posebice u Bosni i Hercegovini gdje sva tri naroda sustavno uništavaju njihove vlastite "elite"!

  3. Srbije says:

    Nataša Kandić, Sonja Biserko, Čeda Jovanović, Nenad Čanak, i ostali iz NVO. Prosto rečeno peta kolona. Ostavite se više visoke politike, kao Ameri, Engleyi, Nemci.Republika Srspskao, kao kamen spoticanja velikim silama.To što izgovore domaći petokolonaši za RS, to neće te čuti od zvaničnika EU.Naši kritičari nemaju smelosti da prozovu N1, S nova, ili navedene petokolonaše, a kao žustro prozivaju SNN SBS,,...To mu isto dodje, kao svi kritikuju predesednika države Vučića, ali predsednike opština niko nesme ni da pomene.Dokle, demagodije.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *