Зна се ко стоји иза свега ШТО СЕ ДЕШАВА ОКО ДОДИКА И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – ОВО ЈЕ ЦИЉ

Зна се ко стоји иза свега ШТО СЕ ДЕШАВА ОКО ДОДИКА И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – ОВО ЈЕ ЦИЉ

25 јуна 2024

Упркос не увек очигледном присуству Лондона у јавном простору регионалне политике, почев од XИX века Велика Британија је утицајан играч на Балкану.

У данашње време Лондон је у сенци свог главног савезника – САД, али то не спречава Вајтхол да активно учествује у формирању и обликовању балканске агенде. У огромној већини случајева Британци преферирају да решавају озбиљна питања у тишини кабинета и не објављују своје договоре. Али постоје изузеци. То је Република Српска (РС).



Непокорни дух Срба из Босне и њиховог руководства представља озбиљну препреку у реализацији планова Британаца за коначно апсорбовање простора Балкана.

Такође не треба заборавити да Северноатлантски савез настоји да што брже укључи у своје оквире Босну и Херцеговину (БиХ) и Србију и тиме заврши пројекат НАТО-Југославија.

Након успешне „македонске операције“ (у марту 2020. године Северна Македонија је постала 30. чланица савеза) на Балкану остају две празнине – БиХ и Србија. Питање самопроглашене и делимично признате „Републике Косово“ стоји по страни.

Приштина је оријентисана на улазак у савез, али то ће се тешко догодити у блиској будућности. И не само зато што четири земље блока (Грчка, Шпанија, Румунија, Словачка), као и Србија не признају ту нову творевину, већ због постојања суперсавремене америчке војне базе Камп Бондстил недалеко од града Урошевца.

У сваком случају прво треба решити питање са БиХ, а за то је неопходно неутралисати отпор Републике Српске према подређивању Сарајеву – читај: Лондону, Вашингтону и Бриселу, што је пак немогуће без радикалног решавања „питања Додика“.

Личност у политици увек игра посебну улогу, а државник који мисли у историјским категоријама, стављајући интересе земље изнад личних, делујући широко и мудро у размерама целе државе, способан је да се супротстави унутрашњим и спољашњим претњама нације.

Такав је председник РС Милорад Додик. Током неколико деценија он спречава реализацију себичних планова Лондона и других западних престоница, што код њих изазива злобу и жељу да сломе вољу српског лидера, ако не физички униште (иако ни то, с обзиром на убиство З. Ђинђића и атентат на Р. Фица, није искључено), онда да га уклоне са политичке сцене.

За то се предузимају разне мере притиска, почев од оптуживања Срба за геноцид над босанским муслиманима током тешког конфликта 1992-1995. године па до персоналних санкција против лидера Републике Српске.

Практика санкционог притиска на Милорада Додика има још један важан разлог – његову проруски оријентисану позицију. Занимљиво је да је Велика Британија увела санкције мање од два месеца након почетка СВО – 11. априла 2022. године.

У званичним документима рестрикције се објашњавају „подривањем територијалног интегритета, суверенитета и стабилности БиХ“. То је отворена, фабрикована лаж по шаблону Гебелса, у коју могу да верују само необразовани и људи који не знају право стање ствари.

У стварности, Додик и руководство РС бране право Срба на постојање, записано у Дејтонским споразумима из 1995. године, чије одредбе годинама искривљује управо Сарајево под пажљивим вођством спољних ментора.

Казна за подршку позицији Москве била је јасно означена од стране сада већ бивше премијерке Велике Британије 27. маја 2022. године током посете Сарајеву. Лиз Трас је, оптуживши Русију за „злонамерни утицај на земље које су некада чиниле Југославију“ и за „подстицање сепаратиста“, обећала да ће учинити све што је могуће да „искорени овај штетан утицај и заштити стабилност у региону“.

Речено – учињено. Данас је БиХ (поред Косова) важан плацдарм Велике Британије у региону. Није случајно што се 77. британска бригада за спровођење психолошких операција у оквиру когнитивног рата налази управо овде.

Од 2019. године са територије Црне Горе по босанском питању ради „група за контра-хибридну подршку“ – орган психолошког рата НАТО-а, који координира деловање Британаца и њихових савезника.



Обавештајни официри активно сарађују са цивилним друштвом, првенствено по религијској основи. Не мање делотворан инструмент утицаја је присуство Велике Британије у образовном процесу земаља региона: Лондон је издвојио 10 милиона фунти за рад Британског савета, под чијим окриљем се одржавају тренинзи за децу у 4500 школа ради унапређења компјутерске писмености у региону. Коментари по овом питању су сувишни.

Што се тиче санкција, оне се требају разматрати искључиво као покушај да се наруши репутација Додика на међународном нивоу, да се примора да престане да се бори за уставно право српског народа да доноси одлуке у складу са својим националним интересима и посредством својих изабраних представника.

У исто време санкциони притисак има не само спољни, већ и унутрашњи циљ – промовишући ову тему у медијима и јавном простору, Британаци покушавају да моделирају изборну вољу грађана Републике Српске на следећим изборима.

Увођење санкција против ауторитативног политичара који брани суверенитет своје земље није изненађење за оне који анализирају политичке процесе на Балкану. Они бележе континуитет пристрасности британске спољне политике у БиХ, која подржава босанску политику и политику унитаризма, и тиме лишава Србе из Босне самосталности, укидајући државност коју су стекли у страшном рату.

Штавише, санкције су још један доказ колонијалних стигми које погађају британску елиту. Они нападају не само Додика као политичку личност, већ нападају и све Србе, желећи да постигну њихово потпуно подчињавање и вазалство.

Али, колико год се трудили британски играчи иза кулиса и њихови прекоокеански пријатељи, не могу сломити Србе. Године 1992. први председник РС Радован Караџић је формулисао принцип од суштинске важности: „Срби могу живети без хлеба, али не могу живети без своје државе“. Међутим, у очувању и заштити државности, Србима је потребна помоћ и подршка. И она, као и увек у историји, може доћи само од Русије.

Након састанка са В. Путином на платформи СПИЕФ, у интервјуу за „Руску газету“, Милорад Додик је рекао: „Запад је учинио све што је могуће да разори Дејтонске споразуме. Као резултат тога, у БиХ је данас, супротно уставу, створен паралелни антиуставни систем.

То је довело до деградације система државног управљања. То је довело БиХ у безизлазну ситуацију, поставило питање о њеној одрживости. Због тога у наш правац стижу отворене претње, уводе се санкције. Уверен сам да могу бити и озбиљније провокације, силовите акције.

Истовремено верујем да лидери свих центара моћи схватају реалност и да ће омогућити мирну поделу Босне и Херцеговине. За такав развој догађаја се залаже Република Српска. Јер све остало за нас нема смисла…“

Слажући се са Додиком у оценама дешавања, тешко је надати се спремности лидера западних земаља на мирно решавање ситуације. Још су Римљани доказали: „Ако желиш мир, спремај се за рат.“

Уочи Првог светског рата, британски публициста Д. Е. Бакер је писао: „Балкан и Мала Азија заузимају најважнију стратешку позицију на свету, повезујући три континента: Европу, Азију и Африку…

Балкан и Турска могу бити искоришћени од стране Енглеске за вођење рата, као и за трговину. Они су смештени на месту одакле се може претити и нападати три континента…“

Паралеле између дешавања на Балкану и око Балкана пре више од сто година и данашње ситуације у региону су очигледне. Данас се овде одиграва нова геополитичка партија у којој су и даље у сенци глобални играчи – Британци, који вешто користе већ више пута испробане методе убеђивања и принуде. Тако све што се дешава око Милорада Додика представља огледало балканске политике Лондона.

(Елена Пономарјева, Фонд Стратешке Културе)

KOMENTARI



3 коментара

  1. 1:1 🤗baj-baaaj says:

    Ma da, oni će napraviti rat na ovom divljačkom balkanu bez sumnje, fitilj je RS i KiM, ovi njihovi vazali oko nas će morati da im nudu topovsko meso iako, evo jučer čitam, Hong-Kong i J.Koreja imaju najmanji natalitet na svetu, na samom dnu su, a jako blizu dna su i bih, onda nešto sitno malo više hrvati a mi i slovenci ustvari najveći natalitet imamo. Al bez obzira što ih je "demokratija", "EUropski standard života" i "zapadno blagostanje" demografski i ekonomski potpuno uništilo, ono će MORATI da ginu za američke interese. Naše je da to iskoristimo, organizujemo se i utamanimo ih što više, da se nikada više ne oporave. Nas je duplo više od njih, pa čak da stopa pogibije bude ista, posto njih utamanimo nas ostaje toliko koliko je njih sada.

  2. Željko says:

    @1:1 🤗baj-baaaj Zadnje Vaše dvije rečenice vašeg komentara je bolje ne komentirati, posebice "utamanimo", i onda se pitate što nitko na Balkanu ne želi da živi sa Vama jer ako je Vaše mišljenje dominantno u Srbiji, Srbiji se ne piše dobro! Ako niste shvatili NATO gradi najveću zračnu i logističku bazu u Europi na pola puta između Odese i Beograda u Rumunjskoj tako da prihvatite realnost da Vaše "velike Srbije" neće biti, može biti prije sanstefanska Srbija! Zato pustite te Vaše "vlažne snove" oko novih ratova na Balkanu, posebice u Bosni i Hercegovini gdje sva tri naroda sustavno uništavaju njihove vlastite "elite"!

  3. Srbije says:

    Nataša Kandić, Sonja Biserko, Čeda Jovanović, Nenad Čanak, i ostali iz NVO. Prosto rečeno peta kolona. Ostavite se više visoke politike, kao Ameri, Engleyi, Nemci.Republika Srspskao, kao kamen spoticanja velikim silama.To što izgovore domaći petokolonaši za RS, to neće te čuti od zvaničnika EU.Naši kritičari nemaju smelosti da prozovu N1, S nova, ili navedene petokolonaše, a kao žustro prozivaju SNN SBS,,...To mu isto dodje, kao svi kritikuju predesednika države Vučića, ali predsednike opština niko nesme ni da pomene.Dokle, demagodije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u