Znali smo da Srbi nisu gađali Markale

Tweet

Nastavljajući odbranu pred Haškim tribunalom, Radovan Karadžić je pred sudije izveo britanskog pripadnika Unprofora koji je posvedočio da je uveren da bosanski Srbi u februaru 1994. nisu ispalili granatu koja je na sarajevskoj pijaci Markale ubila i ranila desetine građana.

Prema optužnici koja Karadžića tereti za teror nad civilima u Sarajevu dugotrajnim granatiranjem i snajperskim napadima, minobacačku granatu koja je na Markalama 5. februara 1994. ubila 66 osoba, a ranila više od 140 građana, ispalila je Vojska Republike Srpske.

Zaštićen svedok KW-570 izjavio je da su bh. Srbi bili optuženi i pre nego što je istraga obavljena. Krajnje neobičnim nazvao je to što je pijacu pogodila samo jedna granata, ako se zna da je iz minobacača uvek neophodno ispaliti više projektila da bi se cilj pogodio.

KW-570 je naznačio da bi zbog visokih zgrada koje okružuju Markale, putanja granate morala biti gotovo vertikalna, što ga je navodilo na zaključak da je bila ispaljena iz neposredne blizine.

„Bili smo šokirani da je samo jedna granata mogla da ubije  i rani toliki broj ljudi… To je bilo moguće samo ako je pijaca bila dupke puna“, rekao je KW-570.

Svedok se pozivao i na izveštaje Unprofora po kojima su granatu na Markale mogli da ispale mudžahedini koji su gađali „Jevreje koji su se evakuisali“, ali su „promašili“.

Unprofor je pominjao i mogućnost da je neko granatu bacio sa okolnih zgrada.

U dnevniku, koji je tada vodio, KW-570 je 7. februara 1994. zapisao da je „stvar sumnjiva, a celi svet je okrivio Srbe bez dokaza“. Po svedoku, koji je bio prisutan, tadašnji komandant Unprofora Majkl Rouz sutradan je generalu Armije BiH Jovanu Divjaku rekao da „‘ima dokaze“ da je „možda“ ABIH gađala Markale. Divjak i drugih generali ABiH to su dočekali „potpunom tišinom“, a zatim je usledio „niz opravdanja“.

Premda su rekli da imaju snimak da su Srbi ispalili granatu, oficiri ABiH ga nikada nisu pokazali. General Rouz je pretnju da će „celom svetu objaviti da sumnja da je njihova strana kriva“ narednog dana još jednom uputio vlastima u Sarajevu, pokušavajući da ih primora da prihvate pregovore o uklanjanju teške artiljerije iz i oko Sarajeva, što su one zatim i učinile, naglasio je KW-570.

Strategiju muslimanskih vlasti svedok je opisao kao izazivanje incidenata u gradu sa civilnim žrtvama, kako bila okrivljeni bh. Srbi, u nameri da se protiv njih izazove međunarodna intervencija. Ta strategija uključivala je otvaranje vatre iz civilnih objekata, uključujući i bolnice, i iz blizine Unprofora, radi izazivanja srpskog odgovora.

KW-570 izjavio je i da vlada u Sarajevu nije želela da olakša patnje civilnog stanovništva i da je jednom prilikom sprečila obnavljanje isporuka vode.

Dok ga je unakrsno ispitivala tužiteljka Kerolajn Edžerton, svedok je potvrdio da nije ekspert za minobacače i da nikada nije učestvovao u istragama o eksplozijama. Rekao je i da „nikada nije video mudžahedine u Sarajevu“ i da je znao da ih ima samo u okolini Maglaja.

On je sugerisao da je izveštajem u kojem su pomenuti razmatrano „šta se moglo dogoditi“ na Markalama.

Suđenje Karadžiću, optuženom i za ratne zločin u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH i uzimanje za taoce „plavih šljemova“ UN, 1992-95, biće nastavljeno u ponedjeljak.

Tweet