ZORAN KOSTIĆ CANE: Opet Srbin ubija Srbina

Tweet

„To prefarbavanje murala u crno je uvođenje u mrak. U beznađe, opet Srbin ubija Srbina.“

„Zaboravite Benksija, pogledajte ovaj beogradski ulični mural.“

Ovo je napisao Mark Voral, urednik fanzina Gate 17 iz Londona, koji često meša fudbal i pop kulturu.

Ovaj citat sam zaboravio da spomenem Milanu Milosavljeviću Deroksu, juče, u nedelju 21. po podne. Citat se odnosi upravo na ulični mural koji je Deroks uradio u ediciji GTR zidnih slika koje su prefarbane tokom proteklog petka na subotu. U tu subotu moja žena je bila strašno pogođena. Ona nije navijač, ali joj je prirastao ovaj specifični žanr uličnog slikarstva koji je oslikavao poznate Beograđane (Srbe) koji su bili poznati i kao navijači Partizana.

Naravno da svi pamte murale sa Duškom Radovićem, Borom Todorovićem, Zoranom Kostićem Canetom, Bogdanom Diklićem… ali i sa stranim „grobarskim gostima“ — Džordžom Orvelom, Morisijem, Edijem Grantom…

Pošto sam saslušao bračnog druga, zazvonio je moj drug iz detinjstva – Zoran Kostić Cane. I on je bio jedan od junaka koji su u zoru poslednjeg vikenda prefarbani u noćnoj akciji koja je razljutila Beograđane. Upravo taj mural sa frontmenom Partibrejkersa i Škrtica je pre više od godinu dana objavio u svojoj reportaži o Beogradu New York Post.

„To prefarbavanje murala u crno je uvođenje u mrak. U beznađe, opet Srbin ubija Srbina. To je podgrevanje nekih podela kojih u srpskom narodu ima i više nego što treba da ih bude. Na muralima su ljudi koji su zaslužili da budu na zidu jer su bili dobri u svom poslu i doneli su mnogo sreće ovoj zajednici. To je više od toga da li je neko navijao za ove ili one. Murali su pokazivali duh grada. Ljudi su se slikali ispred njih. Ako nema murala, nema ni morala. Šta je ko kome kriv? Šta je ovo? Uterivanje straha?“, kaže Zoran Kostić Cane za koga su ovi murali bili znak raspoznavanja Beograda.

„Ovo prefarbavanje murala bio je nekulturan čin. Uvod u nešto što ja zovem – podgrevanje različitosti. Ovde je stalno neko otkopavanje rana. Stalna akcija protiv sloge. Jer ne možemo da se složimo ni ko će nam biti na zidovima.

To nisu bili obični murali, već su to slike koje su prekrivale naše sivilo. Bile su to slike dobrog raspoloženja. Oni su pokušali da muralima ožive grad. Da ti bude drago kad prođeš pored Zorana Radmilovića. Da ti narednih sto metara bude super u ovom jadnom, neudobnom svetu“, priča Zoran Kostić Cane, koji će, sada je jasno, doživeti restauraciju svog lika i dela na oskrnavljenom muralu.

To sam saznao u ovu nedelju 21. januara. Javio sam se čoveku koji je oslikao ove murale – Milanu Milosavljeviću Deroksu, slikaru, uličnom umetniku kome dugujem da je već dobio poređenje sa slavnim kolegom Benksijem.

Pozvao me je da dođem na Dorćol, na ugao Dobračine, gde je „mesto zločina“ koje je izazvalo najviše reakcija. Beograđane je naljutilo što je prefarban Duško Radović, ikona grada čiji su jutarnji omaži u radio-emisiji „Beograde, dobro jutro“ postali besmrtni već po odlasku u etar. Upravo je mural Duška Radovića odabran kao prvi za restauraciju.

Tweet