ЗВАЛИ СУ ГА „ПИЈАНА БУДАЛА“, а он је спасио Русију! ЕВО КАКО

ZVALI SU GA „PIJANA BUDALA“, a on je spasio Rusiju! EVO KAKO

13 decembra 2019

Ime Borisa Jeljcina opet je često spominjano ovih dana u Rusiji. U danima koji su prethodili samitu „Normandijske četvorke“ obeležena je i 28. godišnjica službenog raspada Sovjetskog Saveza, a pitanje svih pitanja bilo je – da li je Jeljcin tada olako prepustio Krim i Donbas Ukrajini?

Uz Jeljcinovo ime i delo rutinski se vezuju pridevi „olako, pijani, nepromišljeno, slabo“, pa se ovakvi sudovi donose bez dubljeg promišljanja. Pokušajmo pažljivo da analiziramo šta je to bilo tako slabo u vezi sa Jeljcinom. Dobro nam je poznat široko rašireni stereotip o tome kako se Čehoslovačka raspala mirno, na bazi civilizovanog dogovora, a SFR Jugoslavija u divljačkim krvavim ratovima koji su zagadili ovaj prostor mržnjom i nesrećom.



Nema ničeg netačnog u tome, ali kada ste čuli kako se Sovjetski Savez raspao mirno i civilizovano? Verovatno nikada ili jako, jako retko. A raspao se mirno i civilizovano još pre Čehoslovačke. Razvod u SSSR-u u kojem je živelo 300 miliona ljudi različitih vera i nacija, bio je daleko komplikovaniji od čehoslovačkog slučaja i potrajao je skoro tri godine. Umesto na samo dve, raspao se na 18 nezavisnih država. Bez ratova i bez izbegličkih kolona. Predsednik Rusije u vreme kada se to događalo bio je Boris Jeljcin. Uspešnijeg kriznog menadžera od njega teško da je bilo u 20. veku.

Kada su se 8. novembra u beloruskom Belovježu sastali Jeljcin, ukrajinski predsednik Leonid Kravčuk i lider Beloruskog vrhovnog sovjeta Stanislav Šuškevič, postigli su dogovor o prestanku postojanja Sovjetskog Saveza „kao subjekta međunarodnog prava i geopolitičke realnosti“ i najavili uspostavljanje Zajednice nezavisnih država. Oni su potpisali akt poznat kao „Belovješki sporazumi“. Nekoliko meseci ranije tri baltičke sovjetske republike proglasile su nezavisnost koju je Moskva priznala.

Da li je Jeljcin mogao 1991. da dobije Krim i istočnu Ukrajinu? To su od njega uoči samita u Belovježu tražile delegacije iz Donjecka i Luganska. Nekoliko dana pre, tačnije 1. decembra, ogromna većina građana Ukrajine, oko 90 posto njih podržalo je na referendumu Kravčukov „Akt o nezavisnosti“ iz avgusta. Zanimljivo je da je iste godine u martu održan prvi referendum na istu temu, a na njemu je većinski izražena volja birača za očuvanjem Sovjetskog Saveza.

Prema rečima Sergeja Filatova, bivšeg šefa Jeljcinove administracije, kada je u Ukrajini prošao referendum o suverenitetu i otcepljenju povelo se pitanje objedinjavanja slovenskih država zbog čega su i potpisani Bjeloveški sporazumi. Belorusija je jedina republika uz Rusiju, koja nije najavila izlazak iz savezne države, dok su sve ostale sprovele referendume po tom pitanju.

Imajte na umu da je sve vreme nad nama stajalo vrlo važno i teško pitanje – Ukrajina je imala atomsko oružje i rakete. Trebalo je na neki način ovu stvar preuzeti od Kijeva. Kada se postavilo pitanje prebacivanja nuklearnog oružja u Rusiju, ministar odbrane Ukrajine, Konstantin Morozov bio je kategorički protiv toga – posvedočio je Filatov.

Na primedbe da je atomsko oružje u Ukrajini bilo beskorisno bez zapovedničke kontrole iz sedišta Strateških ratnih snaga u Moskvi, Filatov je naveo da je „sve to bilo podložno izmenama“, te da je prisustvo bilo kakvog atomskog oružja izvan Rusije bilo vrlo opasno.

U vezi sa molbama ruskog stanovništva da se ne ostavi u Ukrajini, već da im se omogući da se i oni izjasne na lokalnim plebiscitima, Filatov navodi da Jeljcin jednostavno nije imao vremena za bavljenje Ukrajinom, jer mu je prioritet bilo preživljavanje Rusije i tamošnjeg naroda. Takođe, on je ocenio da je prvi ukrajinski referendum iz marta bio „smešan“.

– Vidite, teoretsku odluku referenduma trebalo bi sprovesti u praksi, ali uvek treba razmisliti sa kojim silama se to treba učiniti. Imate li snage ili ne? Ukrajina sada nema snage da vrati Donjeck i Lugansk. Iako stvarno žele, ne mogu. Tako je bilo i tada – objasnio je Filatov.

Kada je reč o Krimu, bivši Jeljcinov savetnik Sergej Stankevič objasnio je da je Rusija 1991. ostavila Krim u Ukrajini zbog atomskog oružja. Prema njegovim rečima u jesen 1991. pred rukovodstvom Rusije bio je težak i očit izbor – insistirati na preraspodeli teritorija, uključujući silu, ili se usredsrediti na osiguranje prava ljudi koji žive na tim teritorijima?

– Rukovodstvo Rusije odlučilo se za drugu opciju i to je bilo potpuno pravilno. Nije bilo „mirnih i prijateljskih“ opcija za preraspodelu teritorija. Rat ima tako grozno svojstvo: nastajući lokalno na jednom mestu, onda se širi poput požara koji se ne može kontrolisati. Osim toga, pred mojim očima bilo je negativno iskustvo „republike“ Severnog Kipra, kojim stanovnici Krima uopšte nisu impresionirani – rekao je Stankevič.

S takvim namerama Moskva je krajem 1991. godine započela pregovore sa Kijevom koji su rezultirali paketom sporazuma. Krim je postao republika i dobio je najširu moguću autonomiju: svog predsednika, vladu i parlament, ustav, oporezivanje, vlastiti proračun, spoljnu ekonomsku aktivnost, svoju kulturnu i obrazovnu politiku, uključujući jezično samoodređenje. Tome je dodata baza Crnomorske flote u Sevastopolju koja je nedvosmisleno priznata kao ruska.

– Paket je takođe uključivao dogovor da se sve nuklearno oružje premesti u Rusiju. Ta tema je bila neverovatno važna. Na zapadu i u središtu Ukrajine već su delovale paravojne borbene grupe koje su posedovale malokalibarsko oružje. Bilo je zastrašujuće zamisliti da će se neki spontani sukobi razviti u oružane sukobe, tokom kojih će doći red na ucenjivanje nuklearnim oružjem. U Ukrajini je bilo preko 700 nuklearnih bojevih glava – objasnio je bivši predsednički savetnik Stankevič.



On je ocenio da je najvažnije što Rusija nije tada išla na nasilnu preraspodelu teritorija, što joj omogućava da danas mnogo efikasnije sprovodi integracijske procese u odnosima sa komšijama. Međutim, Stankevič nije bio pozvan u Belovjež, jer je smatrao da je bilo bolje da Rusija odvojeno vodi pregovore sa svakom od republika. Pored toga, sporazume koje je Rusija tada postigla sa Ukrajinom ne smatra lošim, ali žali što oni nisu potrajali.

– Nažalost, predsednik Leonid Kučma 1995. godine zapravo je razbio naš „krimski paket“, oduzimajući gotovo sve ovlasti Autonomnoj Republici Krim. Republika je bila lišena proračunskih prihoda, spoljne trgovine, smenjeno je predsedništvo, počeli su da imenuju „Varangance“ odozgo prema dnu, tlače u smislu kulture i jezika i progone aktiviste koji se tome protive – sažeo je Sergej Stankevič.

Bivši državni sekretar i potpredsednik Vlade RSFSR-a Genadij Burbulis, jedan od najbližih Jeljcinovih saradnika, rekao je da je iznenađen izjavom bivšeg šefa predsedničke administracije Filatova o zahtevu predstavnika Krima i Donbasa 1991. godine da ih ostave u sastavu Rusije. Stankevič je naveo da je takvih zahteva doista bilo, ali da su bili neformalni, te da se o tome u Belovježu nije razgovaralo.

Jeljcin i američki predsednik Bil Klinton, britanski premijer Džon Mejdžor i ukrajinski predsednik Leonid Kučma potpisali su 1994. Budimpeštanski memorandum kojim se Ukrajina obvezala da će se odreći svog nuklearnog oružja i prebaciti ga u Rusiju gde će biti uništeno. Budimpeštanskim memorandumom Ukrajini su Rusija, SAD i Velika Britanija zagarantovale da će čuvati njen teritorijalni integritet i suverenitet. Jeljcinov ključni saveznik u razoružavanju Ukrajine bio je Klinton.

Dalekosežnost ovog poteza izašla je na videlo u novembru 2013. kada je u Kijevu sproveden državni udar, a već u martu 2014. Krim je nakon referenduma službeno pripojen Rusiji. Bez kapi krvi. Donbas je od tada de-facto teritorija izvan kontrole Kijeva.

S pozicije ruskih interesa Jeljcinova odluka da se 1991. ne protivi mirnom razdruženju sovjetskih republika bila je prava, kao i mnoge druge njegove strateške odluke o kojima se retko govori. Na primer ona da ne prodaje i da ne daje u koncesije nijedan od ruskih prirodnih resursa zapadnim kompanijama u vreme kada su prštale ponude, već da ih prepusti na upravljanje lokalnim banditima, kasnije poznatim milijarderima-tajkunima. Da je to uradio dobio bi mnogo novca koji je tada nedostajao Rusiji, ali ih Putin kasnije ne bi mogao uzeti natrag od „Shela“ ili „Texaca“, kao što ih je za jedan dan uzeo od Abramoviča, Berezovskog, Deripaske i sličnih.

Putin danas ne bi mogao da gradi „Severne tokove“, „Snagu Sibira“, niti zavrtati gas Ukrajini da nije bilo pravih strateških poteza Borisa Jeljcina. Šta sve taj nije radio da bi sačuvao Rusiju od rata i propasti u vreme kada je bila na kolenima. Teturao se pijan po Vašingtonu, glumio klovna kad god bi video kameru da ga snima i za sve to vreme nije napravio stratešku grešku.

Nije se libio da 1993. okrene topove na Beli dom i tako slomi ratobornu opoziciju koja je pokušala državni udar. Iduće godine je izgurao promenu Ustava koji je predsedniku države garantovao ogromne ovlasti. Na kraju je pre nego što se povukao 1999. predstavio svog naslednika – Vladimira Putina. Da je zaista istina da je Jeljcin bio slab i da nije znao šta radi, šta mislite da li bi Putin već 20 godina stabilno kormilario Rusijom, ili bi se u opštem rasulu izmenjalo ko zna koliko predsednika?

Da li je Jeljcin bio strateški genije ili pijani klovn? Šta mislite?

(advance.hr)

KOMENTARI



17 komentara

  1. Branimir says:

    On je bio odlican zapadnim neprijateljima! Takva Rusija je bila fantasticna za njih! Podsmijavili su im se otvoreno, na svakom koraku. Jelcin je odveo Rusiju u bankrot i siromastvo. Poklonio energetske kompanije rotsildovim ljudima, da bi im onda to trazio nazad? To je bila njegova taktika? Nije. Njegovi ministri su bili na korak od unistenja Rusije. Dok sluzbe nisu udarile rukom od sto i dovele Putina. Nije on glumio pijanicu. On je to zaista bio. Zapadni neprijatelji gledaju sa nostalgijom na to vrijeme. Neke stvari je i pogodio. Najvise mu dajem kredit sto je sam sisao sa vlasti, pritisnut doduse, ali je prihvatio cinjenice.

    • Dražen Jovan Petrović says:

      Nije Jeljcin spasio ništa.Tekst kao da je pisao neki hrvatski farizej, neko ko na događanja gleda kao lažljivac ivo banac ili mafijašica kolinda grabar corleone.To je taj njihov licemerni način.

  2. Cp6a says:

    Izgleda da hrvati i zapad hoće da ga predstave kao genija. To je šablon. Svaki predsednik države koji radi njima u korista, a na štetu svog naroda je po njima demokrata i genije. I obrnuto. Kog oni kude, znači da je taj neka ljudina. Bilo je patriotskih snaga u saveznim organima. Što ih Jeljcin nije podržao i sprečio raspad SSSR-a? Čuli smo priču Vladimira Krjučkova, tadašnjeg šefa KGB-a. To nije bilo nemoguće, jer sile koje su bezočno odradile raspad Jugoslavije, tamo ne bi smele isto da se ponašaju. Pa da ovaj ili neki sličan Putin danas vladaju celom teritorijom SSSR-a. Jeljcina je samo interesovala vlast, moć koju ona donosi i njegova pijana guzica. Manite me ovih priča.

  3. persida says:

    A Putina samo zanima vlast i njegova "trezna guzica", veliki napredak.

    • padre says:

      Ti to kao da jenešto posebno?Tramp, Makron, Džonson i ostali se ubiše, da bi unapredili svoje zemlje?

  4. Gojk says:

    ~4000000 Rusa je nestalo dok je ovaj "spasioc" bio na vlasti. Prva ruska revolucija: Uzeli pare i vlast od Rusa i dali sve "drzavi" Druga ruska revolucija u vreme ovog "spasioca" uzeli vlast i pare od "drzave" i dali pojedincima, znamo se kome. Bice i treca ruska revolucija a posle mir i spokoj sledecih 1000 godina...

    • Biogradlija says:

      Zašto Ameri i njihovi sateliti podržavaju hrvatski,ukrajinski,estonski,letonski i litvanski nacizam, a ne žele ga u svojoj kući? Zato što oni podržavaju sve što je protiv Srba i Rusa.Oni hvale budaletinu Jeljcina jer je radio stvari koje njegovom narodu ne idu u prilog.Zašto je Ruse u baltičkim republikama i u DONBASU ostavio na cedilu?

    • Biogradlija says:

      Nakon razbijanja SSSR-a Rusi su u Letoniji bili 45% stanovništva, a odmah nakon uspostave sadašnje nacionalističke i šovinističke Letonije, Rusi su tamo dobili tretman progonjenih zveri.Iako ogromna Rusija ima dugačku kopnenu granicu sa malenom šovinističkom Letonijom i sve mogućnosti da pomogne Rusima koji žive tamo, Jeljcin nije mrdnuo ni malim prstom.Eto kako je taj pijanac Rusima pomogao.

  5. Kulak says:

    Izvan granica Rusije Jeljcin je ostavio 25 miliona Rusa.U najgoroj situaciji su se našli Rusi u ukrajini.Ostali su nezaštićeni,izloženi asimilaciji,agresivnoj ukrajinizaciji i banderovskom nacizmu.Rusima u ukrajini se od 1991.agresivno negiralo pravo da govore ruskim jezikom.Na Krimu i u Donbasu gde su Rusi većinsko stanovništvo,toj agresivnoj ukrajinizaciji narod je pružio žestok otpor,ali iz Rusije u vreme Jeljcina pomoći nije bilo.Rusima u baltičkim republikama Estoniji,Letoniji i Litvi negirana su osnovna ljudska i nacionalna prava,čak su od tamošnjih nacionalističkih režima proglašavani "negrađanima".Jeljcin ni Rusima u baltičkim republikama ničim nije pomogao.Izrazito negativan tip.

  6. Portopranco says:

    Genocid i etničko čišćenje Rusa na Krimu koje su htjeli da provedu ukrajinski banderovci spriječeno je u zadnji čas.Rusi u Donbasu grčevito se brane od agresije ukrajinskih neonacista i bore za goli opstanak.Ruse u Odesi ukrajinski neonacisti žive spaljuju.U Harkovu se Ruse podvrgava agresivnoj asimilaciji i zabranjuje im se da govore ruskim jezikom.Za sve to je uz zločinačke ukrajinske banderovce kriv i bezveznjak Jeljcin.

  7. Kulak says:

    Rusima u Odesi je zabranjeno da govore ruskim jezikom.Da,u Odesi koja se oduvek smatrala ruskom tvrđavom na Crnom Moru.U vreme Carske Rusije,Odesa je bila treći ruski grad po veličini.Stanovnici Odese u Carskoj Rusiji bili su Rusi i svi su govorili ruskim jezikom.Nikakvih ukrajinaca ni ukrajinstva tada u Odesi nije bilo.Danas Rusi u Odesi koja je pod okupacijom banderovaca žive kao u konc-logoru.Bez ikakvih prava,progoni ih se ako izgovore jednu jedinu reč na ruskom jeziku.Da li je i za to zaslužan budaletina Jeljcin?

  8. nikola says:

    Zar raspad SSSR-a nije uradio Gorbacov a Jelcin pijan to gledao sa strane.

    • Kulak says:

      Da, razbijač i pijanac.Dva izrazito negativna politička lika.Nažalost,ali je bilo tako.

    • Cp6a says:

      Zajedno su duvali u istu tikvu. Gorbačov, generalni sekretar SSSR-a (nešto kao predsednik), je pet godina zamajavao narod "perestrojkom" - sveobuhvatnom reformom imperije, gde je narod na kraju mnogo gore živeo, nego na početku te reforme. Dobrovoljno i besplatno je, čineći svojim zapadnim "prijateljima", povukao svu vojsku iz pola Evrope, dozvolio rušenje Berlinskog zida i ujedinjenje Nemačke. A onda je zakukao "Jao, rasšašće nam se država" i digao ruke u vazduh, k'o neke žene kad voze auto. Da zlo bude još veće, pripremio je program, koliko je genijalan bio, po kojem ne samo republike, nego i autonomne republike, pokrajine i oblasti (oko 150 delova) imaju pravo na samopredeljenje. Kad su to saznali KGB i neki generali, prenerazili su se i napravili su puč da Gorbačov ili da ostavku, ili se saglasi sa njihovim planom spašavanja države, našta ovaj nije pristao. Jeljcin, predsednik Rusije (najmoćnija republika SSSR-a), je stao na stranu Gorbačova, pozvao narod da blokora vojsku, puč je propao a pučisti pohapšeni. Ubrzo je Jeljcin sa predsednicima nekih republika potpisao ugovor o Zajednici nezavisnih država. Po nazivu je jasno o čemu se tu radi. Gorbačov je tako ostao bez ikakve vlasti, SSSR se raspao dobrovoljno na 15 nezavisnih država, desetine miliona Rusa (možda 20, 25) je ostavljeno u drugim državama na milost i nemilost šovinistima i nacistima, a sve zbog dve budale. Nijedna imperija se nikad tako kretenski i dobrovoljno nije raspala. Eto, tako je bilo ukratko, zbog mlađih da ih ovakvim člancima ne varaju prevaranti.

  9. M says:

    Priznajem,imao sam izrazito loše mišljenje o Gorbačova i Jelcinu!I danas mislim da je Gorbačov i ekipa kriv za raspad SSSR,kao i Milošević i SANU za raspad Jugoslavije!Jer nisu mogli ponuditi-prihvatiti labaviji model,npr.konfederalni!Ali, nakon ovog bolje upućenog prikaza,priznajem da je Gorbačov-Jelcin ekipa bila puno pametnija i bolja,i sve bolje proračunala i napravila,zapravo solidno!I da ću i sam to morati gledati u pozitivnijem svjetlu!

    • Kulak says:

      Jugoslaviju je razbio hrvatski nacionalizam.Zapravo su hrvati hteli hrvatsku nacionalnu državu,etnički očišćenu,bez Srba.I tuđmanovom šovinističkom režimu to je pošlo za rukom,jer su mu na ruku išle međunarodne okolnosti pri kraju 20-tog veka.Milošević je tu bio potpuno nebitan,on nije mogao ništa.I to je to.

  10. Nika says:

    Vladimir Putin koji je u vreme rušenja berlinskog zida bio na službi u Berlinu izašao je na balkon zgrade ispred koje je razularena rulja urlala i obratio im se na nemačkom jeziku sa samo nekoliko reči, posle kojih su svi ućutali i razišli se. Šta im je poručio to su na portalima pročitali oni koje to zanima. Vratio se u Moskvu, bio u blizini predsednika Jeljcina i kad je video šta radi jednostavno mu je šapnuo na uvce da se skloni. Kad se mora, ljubi ga Zora. Jednostavno u KGB ne sede laici već vrhunski profesionalci, za razliku od naprimer ovih zapadnih kolonija u kojima sede oni koji nemaju blage veze s poslom koji obavljaju. Čast izuzecima, ali oni su u manjini.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *